Američka "laka" nafta se, za isporuke u septembru, na robnoj berzi u Njujorku jutros prodavala po višoj ceni deveti dan zaredom - skočila je 69 centi, na 68,74 dolara za barel, Prethodno je u jednom trenutku dostigla i 68,99 dolara, što je bio najviši nivo od 2. jula.

Nafta tipa "brent" se istovremeno na berzi u Londonu prodavala po 71,11 dolara, 79 centi skuplje nego u prethodnom trgovanju.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Taj avioprevoznik je u prvom kvartalu poslovne godine ostvario neto dobit u iznosu od 123 miliona evra, dok je u istom razdoblju godinu ranije zabeležio gubitak od 90,5 miliona evra.

Prihodi od prodaje su bili na nivou prošlogodišnjih i iznosili su 775 miliona evra, ali su iz kompanije saopštili da su troškovi goriva u prošlom tromesečju pali 42 posto u odnosu na isti period 2008. kada su se cene nafte približavale rekordnim nivoima.

Podsetimo, Rajaner na različite načine pokušava da poveća profitabilnost. Tako se nedavno čak pojavila informacija da sa američkim proizvođačem aviona Boingom razmatra mogućnost postavljanja potpornih prečki u avione koje bi omogućile stajaća mesta.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Profit je povećan zahvaljujući udvostručavanju prihoda od trgovine akcijama i obveznicama Kvartalni neto profit je povećan na 1,57 milijardi švajcarskih franaka (1,47 milijardi dolara), sa 1,22 milijarde franaka godinu dana ranije.

Izvršni direktor "Credit Suisse" Bredi Dugan je u decembru objavio ukidanje 5.300 radnih mesta, zatvaranje neprofitabilnih poslova u investicionom bankarstvu i smanjenje rizičnih aktiva kako bi se banka ove godine vratila profitu.

U drugom tromesečju je zarada u investicionom sektoru banke upetostručena, dok je istovremeno profit u podružnici za upravljanje bogatstvom smanjen u manjem obimu nego što su predvidjali analitičari.

Profit "Credit Suisse" su umanjili troškovi od 1,1 milijardu franaka vezani za dugove i izdatak od 483 miliona franaka za okončanje sudskog procesa sa kompanijom Nantsman. Te troškove su ublažile poreske olakšice od oko 400 miliona franaka.

Grupacija "Credit Suisse", za razliku od najveće švajcarske banke po imovini UBS, nije prihvatila vladinu pomoć u vreme zamrzavanja kreditnog tržišta posle prošlogodišnjeg kolapsa "Lehman brothers", i umesto te pomoći je u oktobru pribavila 10 milijardi franaka od investitora.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

“Povratak banaka na održivo poslovanje najbolja je garancija stabilnosti i njihove dugoročne sposobnosti da kreditiraju privredu. Da bi kreirale strategije za održivu budućnost, banke će morati provjeriti svoju izdržljivost”, navodi se u smernicama kojima će se Evropska komisija služiti pri ocenjivanju usklađenosti državne pomoći s njenim propisima.

Te provjere moraće uključiti dubinske analize sposobnosti banke da opstane finansijski i u slučaju iznenadne krize na tržištima. Banke čiji poslovni modeli izgledaju prerizični mogle bi biti prisiljene da promijene planove, prodaju poslovnice ili zatvorite svoja vrata.

Provere na kojima insistira Evropska komisija mogle bi rezultovati izmenom modela poslovanja banaka, otkrivanjem i uklanjanjem problematične imovine, povlačenjem iz gubitaških poslova ili čak razmatranjem mogućnosti da ih apsorbuje održivi konkurent ili da prestanu s poslovanjem. Komisija će se služiti smernicama do kraja 2010. godine, a one su usvojene nakon što su vlade zemalja EU potrošile milijarde evra na spasavanje posrnulih banaka u pokušaju da im obezbede uslove za profitabilno poslovanje.

“Finansijska kriza možda još nije gotova, ali moramo ozbiljno početi raditi sa zemljama članicama kako bismo restrukturirali evropske banke. Moramo se pobrinuti da banke ponovno održivo posluju i bez državne pomoći”, kazala je Neli Kros, evropski komesar za zaštitu tržišne utakmice.

Prema propisima EU, državna pomoć je dopuštena samo u slučajevima kada ne pruža nepravednu prednost kompaniji ili banci koja je prima i ukoliko će one moći u budućnosti preživjeti bez pomoći.
Budući da niz banaka u EU trenutno opstaje isključivo zahvaljujući državnoj pomoći, Evropska komisija je bila prisiljena da aktivira krizne propise da bi spriječila urušavanje finansijskog sistema. Uobičajeni propisi Evropske komisije o državnoj pomoći stupiće ponovo na snagu 1. januara 2011. godine.

Vodeće svjetske banke u međuvremenu su priznale da je pojačana regulativa nužna s obzirom na nehajan odnos prema riziku zbog kojeg se njihov sektor u oktobru prošle godine našao na ivici ponora.

- Priznajemo da su potrebne dalekosežne reforme regulative i industrije da bi se otklonile ranjivosti sistema. Povratak na staro za nas ne dolazi u obzir, izjavio je Jozef Akerman, šef Deutsche Bank i predsedavajući Instituta za međunarodne finansije (IIF), vodećeg međunarodnog finansijskog lobija koji obuhvata više od 370 finansijskih kompanija iz celog sveta.

SAD i Evropska unija upravo usvajaju krupne reforme sistema za regulaciju finansijskog sektora, a načelno su usaglasile pristup tom problemu na aprilskom samitu grupe najrazvijenijih zemalja sveta G20. Njihove napore podržavaju i predstavnici finansijskog sektora.

- Regulatori moraju pomno koordinisati novi sistem čije se konture već naziru. Moraće se izbegavati protekcionistički pritisci, određeni isključivo nacionalnom perspektivom koju ne prati odgovarajuća koordinacija sa drugim zemljama, kazao je Valter Kajlholc, čelnik švajcarskog finansijskog diva - reosiguravajuće kuće Swiss Re.

IIF se ipak odupro predlozima najdalekosežnijih reformi, upozorivši da bi preterana regulativa mogla prigušiti inovacije koje su u proteklim decenijama bile glavni motor rasta svetske ekonomije. Kritikom je popraćena želja američkog predsednika Baraka Obame da američka centralna banka nametne oštriju regulativu grupi sistemski važnih banaka čiji bi slom mogao ugroziti celi Wall Street. IIF ističe da bi to bila greška koja bi mogla poremetiti konkurenciju na tržištima.

IIF priznaje da će banke morati povisiti iznos rezervi kapitala da bi se u budućnosti bolje zaštitile od kriza. Bankarski lobi, međutim, upozorava da treba izbegavati pretjerano krut pristup zahtevima u vezi s rezervama i likvidnosti i voditi računa o prilikama u svakoj pojedinoj banci. (Economy.rs, 26. jul 2009) (Zatvori)

Suficit od 5,4 milijarde dolara je 388 odsto veći nego u junu 2008. i najveći je od marta prošle godine, zahvaljujući takođe stalnom padu uvoznih cena sirove nafte, uglja i neobojenih metala, nevedeno je u preliminarnom izveštaju ministarstva.

Japanski izvoz je u junu smanjen 35,7 odsto u odnosu na isti mesec lane, u poređenju s potonućem od 40,9 odsto u maju. Uvoz je istovremeno opao 41,9 odsto.

Japanski trgovinski suficit je u prvoj polovini godine opao čak 99,7 odsto u odnosu na isti period lane, pri čemu je izvoz skliznuo 42,7 odsto, najviše od početka praćenja 1980. godine.

Izvoz u SAD je opao 37,6 odsto, dok je uvoz iz te najveće svetske privrede istovremeno smanjen 37,9 procenata. Japanski trgovinski suficit sa SAD je u junu opao 37,1 odsto i bio je u padu 22. mesec uzastopce.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Neto profit je pao na 154,8 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 397 miliona evra. Prihod u drugom tromesečju je ostao pribižno isti, s padom sa 3,04 milijardi evra u 2008, na ovogodišnjih 3,02 milijarde evra.

Održanju prihoda u drugom tromesečju doprineo je jak rast Telenora u Bangladešu, Norveškoj i Pakistanu. Na pad prodita uticao je gubitak od 46,43 miliona evra od pridruženih kompanija, posebno od Vimpelkoma.

Do pada profita je došlo zbog manjeg prihoda i gubitka udela u ruskom mobilnom operateru Vimpelkomu. Sud u Rusiji je u aprilu naložio Telenoru da plati 1,12 milijardi evra odštete po tužbi manjinskog akcionara Vimpelkoma da Telenor sprečava razvoj te kompanije i zamrzao je udeo od 29,9 odsto u Vimpelkomu dok traje sudski spor.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Rezultat banke je razočarao finansijsko tržište, jer je usledio posle vesti o profitu ostvarenom u drugom ovogodišnjem tromesečju koji su objavile četiri velike američke banke "Goldman Saks", "Džej Pi Morgan Čejs", "Benk ov Amerika" i "Sitigrup".

To je već treći kvartalni uzastopni gubitak te šeste po veličini američke banke po imovini, na šta su delimično uticale i takse koje "Morgan Stenli" mora da plaća za korišćenje pomoći dobijene iz državnog fonda TARP za podršku finansijskom sistemu SAD.

Čisti prihodi te banke pali su za 11 procenata, na 5,4 milijardi dolara. Banka je tokom drugog tromesečja vratila deset milijardi dolara, koje je dobila iz vladinog programa TARP, a u vezi sa tom pozajmicom "Morgan Stenli" je morao da plati i jednokratnu taksu u iznosu od 850 miliona dolara u formi dividendi.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)