Premijer Cvetković je izjavio da država svojom budžetskom politikom i merama koje je sprovodila proteklih meseci ni na koji način nije uticala na slabljenje kursa dinara.

Cvetković je istakao da je NBS trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za kupovinom deviza i da jačim, i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs domaće valute.

"Očekujem da NBS, kao nezavisna institucija, ali istovremeno i partner vlade u kreiranju ekonomske politike, dosledno sprovodi ciljeve u okviru monetarne politike, a ne da njeni predstavnici izjavama prebacuju odgovornost za svoje propuste na vladu", rekao je Cvetković.

Podsetimo, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je za B92 rekao da je pad dinara poslednjih dana rezultat državne potrošnje preko mogućnosti i dodao da neće upotrebljavati devizne rezerve kako bi zadovoljio interese pojedinaca u vlast.

Prethodno su, kao odgovornu za kretanje kursa, narodnu banku "prozvali" i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ali i brojni privrednici.

Privredna komora Beograda: Kriva NBS

Privredna komora Beograda je saopštila da je pad vrednosti dinara prema evru rezultat neodgovornih poteza Narodne banke Srbije. "Špekulacije oko kursa su rezultat neodgovornih poteza, kreatora mera ekonomske politike, posebno kreditno-monetarne i poreske", navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković.


Janković u saopštenju navodi da podržava stav gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, koji je naveo da je za slabljenje dinara kriva Narodna banka Srbije, a ne vlada.

"Guverner NBS, gospodin Jelašić je došao na talasu politike kao bankarski referent za finansijskog stručnjaka, tako da je sasvim moguće da celokupna ekspertska, ekonomska javnost, a posebno oni koji su otvarali preduzeća i razvili sopstveni biznis, ne znaju ništa o kreditno-monetarnoj politici i valutnom kursu, a da jedino on zna, koji i dalje izučava posao guvernera u Srbiji", navodi se u saopštenju.

Prema rečima Jankovića, "rezultati ekspertskog rada Jelašića, koji niko ne razume, su najveća inflacija u regionu, najviše referentne kamatne stope NBS, najskuplji krediti, najmanji izvoz u okruženju, a poslovnim bankama najunosnija investicija kupovina hartija NBS".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Država i banke će ove godine u privredu „upumpati” dve milijarde evra kroz subvencionisane kredite za likvidnost, potrošnju i investicije, ali i preko dotiranih stambenih zajmova. Izraženo u dinarima, za taj program podrške je iz budžeta izdvojeno 3,54 milijarde dinara, dok će bankarski sektor plasirati 90 milijardi. Sve to ukoliko vlada na današnjoj sednici na predlog Ministarstva ekonomije usvoji program pomoći i četiri prateće uredbe.

– Cilj je da se smanji nelikvidnost, sačuvaju postojeća i eventualno otvore nova radna mesta – objasnio je na jučerašnjoj konferenciji za štampu Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije. – Nastavljamo sa primenom mera za ublažavanje ekonomske krize, kako bismo ostvarili blagi privredni rast. Procena Međunarodnog monetarnog fonda je da će on biti 1,5 odsto, dok je moja prognoza da će ekonomski rast biti oko dva odsto – uveren je Ćirić.

Za razliku od prošle godine kada je država subvencionisala pet odsto kamate na kredite namenjene za likvidnost, ovogodišnji program podrazumeva da država dotira četiri procenta. Maksimalni iznos kamate nije ograničen, jer će to ove godine umesto države učiniti tržište. Privrednici će tako moći da stanu u red za zajmove od 20.000 evra do osam milijardi evra za velika izvozna preduzeća. Rok otplate je godinu dana, a vlasnici firmi moraće, kao i lane, da se obavežu da neće otpuštati zaposlene.

– Nacionalna služba za zapošljavanje već je krenula u kontrolu po preduzećima kako bi ustanovila da li su se korisnici kredita pridržavali ove obaveze – istakao je Ćirić.

On je dodao da će država dotirati i dinarske kredite, koje će banke odobravati po maksimalnoj kamatnoj stopi od osam odsto. Odnosno, kamata će se računati tako što će se od referentne kamate Narodne banke Srbije (koja trenutno iznosi 9,5 procenata) oduzeti 1,5 odsto.

Osim kratkoročnih kredita za likvidnost, banke će odobravati i subvencionisane investicione kredite sa rokom otplate od tri do pet godina i počekom od godinu dana.

I ove godine građani će moći, uz pomoć države, po povoljnijim uslovima da kupe automobil, traktor, poljoprivredne mašine, nameštaj, ali i građevinski materijal, kućne aparate i mašine.

Nadležno ministarstvo obezbedilo je i dve milijarde dinara za nastavak programa subvencionisanih stambenih kredita za novogradnju.

Aleksandar Jović, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ponovio je da je cilj ovog programa da država građanima pomogne da dođu do krova nad glavom, ali i upošljavanje što većeg broja domaćih građevinskih firmi. Na pitanje „Politike” kog je investitora država prošle godine najviše subvencionisala, odnosno koje je preduzeće, od ukupno 900 odobrenih stanova, prodalo najviše nekretnina, Jović odgovara:

– Precizne podatke nemamo, ali nijedan investitor nije učestvovao sa više od 4,5 odsto u ukupnoj prodaji. I pravna i fizička lica su bili prodavci. Država je prošle godine umesto prvobitno planiranih 400 miliona dinara, izdvojila još dodatnih 350 miliona, što je više od očekivanog iznosa. Ove godine ta suma iznosi dve milijarde dinara – objasnio je Jović.

On je podsetio da uslovi za građane ostaju isti, pa će tako maksimalan iznos kredita biti 100.000 evra, kupac obezbeđuje minimalno učešće od pet odsto, država subvencioniše 20 procenata, dok banke obezbeđuju preostalih 75 odsto. Ti zajmovi su beskamatni sve do 31. oktobra 2012. godine.   

A. Nikolić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Američka proizvodnja gasa u periodu od januara do oktobra 2009. porasla je za 3,9 odsto, na 519 milijardi kubnih metara, zahvaljujući tome što su tamošnji isporučioci taj energent eksploatisali i iz nekonvencionalnih izvora, objavila je agencija Blumberg.

U isto vreme je, zbog duboke recesije, Rusija smanjila obim proizvodnje zemnog gasa za 17 procenata, na 462 milijarde kubnih metara.

"Minimalno prekidanje proizvodnje tokom naleta uragana, kao i značajan rast eksploatacije iz kopnenih basena škriljaca, doprineli su rastu domaće (američke) ponude", objavila je na svojim internet stranicama Agencija za informacije o energetici (Energy Information Agency, EIA), koja pripada ministarstvu energetike SAD.

Rusija je prestigla SAD u proizvodnji gasa 2002. godine, kada je proizvela 539 milijardi kubnih metara u odnosu na američkih 536 milijardi kubika, podsećaju agencije.

Na teritoriji Rusije se nalaze najveća nalazišta zemnog gasa na svetu, pri čemu ta zemlja pokriva četvrtinu potrošnje tog energenta u Evropi.

Rusija je bila svetski lider u proizvodnji sirovina izmedju 1989. i 1996, a potom ponovo 1999. godine.

Prema prognozama EIA, ukupna proizvodnja SAD lane je porasla za 3,7 procenata, na 624 milijarde kubnih metara gasa, dok je proizvodnja Rusije za celu prošlu godinu smanjena za 12 odsto, na 582 milijarde kubika.

Tražnja gasa u Rusiji, koja je drugi najveći potrošač te sirovine, posle SAD, lane je smanjena zajedno sa privrednim padom.

Premijer Vladimir Putin je 30. decembra izjavio da se bruto domaći proizvod Rusije u 2009. smanjio za 8,5 odsto, što je najviše od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, prenosi TASR.

Industrijska proizvodnja u Rusiji je lane opala za oko 11,5 odsto, objavilo je u decembru ministarstvo privrede te zemlje.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Indeks najlikvidnijih akcija, koji je u prva dana trgovine ove godine porastao četiri odsto, zabeležio je minus od procenat i po, na 680,78 indeksnih poena. U istoj meri oslabio je i opšti indeks Belexline i završio trgovinu na 1.328,70 indeksnih poena. Promet iz 303 transakcije vredeo je 190,68 miliona dinara (1,95 miliona evra) i bio je dva puta veći nego u prethodnoj trgovini.

Skoku prometa odlučujuće su doprinele dve blok transakcije akcijama beogradskog hotela "Prag" [PRAG] čija je ukupna vrednost 139,45 miliona dinara. U jednoj je vlasnike promenila 138.021 akcija, a u drugoj 103.608, uz cenu od 548, odnosno 616 dinara.

U kontinuiranoj trgovini akcijama gubitnike predvode Velefarm [VLFR] i Voda Vrnjci [VDAV] maksimalnim padom od 12 odsto, Telefonija [TLFN] i Univerzal banka [UNBN] na vrednosti su izgubile po devet procenata a Privredna banka [PRBN] četiri i po.

Istovremeno su Vino Župa [VINZ] i Globos osiguranje [GLOS] poskupeli po četiri odsto, dok je cena Dunav osiguranja [DNOS] povećana malo više od tri procenta. Više se trgovalo jedino akcijama Dunava, za 819.101 dinar.

Prioritetna akcija Komercijalne banke [KMBNPB] i obična užičkih Puteva [PUUE] dobile su na vrednosti po nepuna dva procenta.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu realizovan je u trgovini vlasničkim hartijama AIK banke [AIKB], od 11,76 miliona dinara.

Akcijama Agrobanke [AGBN] trgovalo se za 871.070 dinara, Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, za 840.910 dinara, a Komercijalne banke [KMBN] za 590.000 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je realizovan akcijama fabrike šećera "Crvenka" [CRFS], od 6,32 miliona dinara, po ceni od 3.050 dinara, procenat i po nižoj nego u prethodnoj trgovini.

Učešće stranih investitora bilo je nepunih 26 odsto u ukupnoj i procenat veće u trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcija bilo deset a u prodaji gotovo 45 odsto.

Najaktivniji je bio Invest broker koji je sa udelom u broju transakcija od sedam i po odsto pokrio 14 procenata vrednosti prometa.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru je na Njujorškoj robnoj berzi pala za 91 cent, na 79,88 dolara za barel, nakon pada u utorak od čak 1,73 dolara, dok je istovremeno evropska "brent" nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 85 centi, na 78,45 dolara za barel, prenele su svetske agencije.

Početkom ove sedmice je cena "tečnog zlata" porasla na novi 15-mesečni maksimum od gotovo 84 dolara za barel, usled očekivanja da će veoma niske temperature u delovima SAD, Evrope i Azije izazvati rast tražnje derivata nafte poput lož-ulja.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Centralna banka je intervenisala prodajom deviza i da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.

Prema podacima NBS, u prepodnevnoj trgovini na deviznom tržištu formiran je indikativni kurs od 97,34 dinara za evro.

Zvanični srednji kurs danas iznosi 97,467 dinara za evro, što je rekordno niska vrednost dinara prema evru od uvođenja te valute 2002. godine.

NBS je od početka godine, uključujući i današnju intervenciju, prodala 60 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prvelike dnevne oscilacije kursa.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

"U proteklih nekoliko meseci, nismo imali nijedan dan kada su oscilacije bile veće od 80 do 90 para. To su uglavnom bile oscilacije od 15, 20 do 30 para", naveo je guverner i dodao da sa postojećim deviznim rezervama od oko 10,6 milijardi evra, NBS ima dovoljno novca da amortizuje bilo kakva iskakanja u jednom ili drugom pravcu.

Odgovarajući na pitanje da li NBS planira da interveniše na međubankarskom tržištu deviza, ako evro pređe 100 dinara, guverner Jelašić je rekao da je banka već mnogo puta ušla na tržište, i da će se ponašati kao i do sada. "Ako ga unapred definišemo, kurs neće biti plivajući, a u tom slučaju bismo morali da redefinišemo celokupnu monetarnu i makroekonomsku politiku", objasnio je guverner.

Dinar opet najslabiji prema evru Inače, kurs dinara je ponovo danas oslabio prema evru za 14 para ili 0,14 odsto i zabeležitio najnižu vrednost od uvođenja evra 2002, i to 97,4670 dinara za evro. Kurs dinara je od Nove godine do ponedeljka bio u neprekidnom padu prema evru, kada je ojačao za 10 para, a NBS je prošle nedelje dva puta intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, prodajom ukupno 37 miliona evra, da bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa.

Obrazlažući svoju raniju izjavu da neće da brani dinar "za bilo čiji ćef", Jelašić je rekao da ne vidi razlog zašto bismo pozajmljena sredstva, dobijena od MMF-a prošle godine, u iznosu od 1,3 milijardi evra, potrošili zato što bi jednom ili drugom donelo neku korist.

"Postavlja se pitanje zašto bi banke trgovale devizama kad znaju da će NBS, u zavisnosti od toga koliko ima medijskih povika, to prodati po određenom kursu", rekao je Jelašić.

Odgovarajući na kritike gradonačelnika Beograda Dragana Djilasa i ministarke finansija Diane Dragutinović da NBS snosi krivicu za pad kursa dinara, Jelašić je rekao da je monetarna politika ozbiljna stvar da bi se njome bavili političari, napominjući da ministarka finansija zna da je u interesu NBS da se održi stabilnost cena.

"Za prvih 11 meseci (2009. godine) država je bila neutralna, što znači da je emitovala onoliko svežeg novca koliko je i povlačila sa tržišta. Decembar je bio prvi mesec gde je država samo emitovala novac, a nije povlačila sa tržišta", objasnio je guverner.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

– Gde je završilo 480 miliona evra koje je država dobila od MMF-a? U deviznim rezervama, a trebalo je da obore kurs. Da su evri izašli na tržište, kurs ne bi skočio. NBS kasni. Pitanje je zašto nije odmah reagovala, a sve je mogla da predvidi – kaže Dugalić.

Devizne rezerve, osim za plaćanje međunarodnih obaveza države i preduzeća služe, podseća, i za odbranu kursa. Zato se Dugalić pita da li su postale same po sebi ciljili služe za samohvalu NBS.

Rđav kurs ne pogađa samo preduzeća, koja su sama kriva što su u takvoj situaciji, već i celu privredu, jer se spotiču i uspešne kompanije. Sasvim razumljivo, jer je više od 90 odsto odobrenih kredita u znaku evra. U Udruženju banaka nemaju trenutno precizne podatke o ukupno odobrenim zajmovima u stranoj valuti, jer se informacija o tome dostavlja u martu.

– Preduzeća ih uzimaju, jer su kamate osetnije niže od dinarskih. NBS merama podstiče poslovne banke da odobravaju povoljnije dinarske kredite i, pošteno govoreći, ne možemo je za to optuživati. Ali, to je posredno morala i vlada, obezbeđujući bolji privredni ambijent, veći izvoz, nižu inflaciju i druge uslove za nižu kamatu na dinare – kaže Dugalić

A zašto imamo ovakvo kretanje kursa?

– Kurs je cena koju određuju ponuda i tražnja. Višak tražnje traje već duže vreme, jer nema više prihoda od privatizacije, dokapitalizacije banaka, smanjene su doznake, raskorak je između izvoza i uvoza, NBS je promenila strukturu obavezne rezerve kod banaka, a uz sve to stigle su za plaćanje obaveze preduzeća. To je pogodilo kurs u decembru, ali i ovih dana – zaključuje Dugalić.

Nove optužbe za pad vrednosti dinara na adresu Narodne banke Srbije i njenog guvernera Radovana Jelašića juče su stigle i od gradonačelnika Dragana Đilasa. On smatra da je isključivi krivac za slabljenje dinara u odnosu na evro NBS i da je samo zbog toga gradski budžet za mesec dana oštećen za oko 30 miliona evra.

Iz Narodne banke juče nismo dobili odgovor na najnovije optužbe. Iz pres službe NBS poručeno nam je da guverner nema vremena da komentariše takvu optužbu, uz rečenicu: „Gledajte ga večeras na RTS-u.

Pošto višenedeljna igra sa kursom ne prestaje, nameće se pitanje ko je, ipak, odgovoran za to. Ne samo zbog privrede, već i građana koji se prebrojavaju kolika će im stići nova rata za kredit i koliko će skok evra uticati na cene.

B. Dumić

Izvor: www.politika.rs
(Zatvori)