Nakon toga, svoje zaključke, šta je činiti u 2010. godini, ali i šta preduzeća očekuju da bude preduzeto, proslediće na adrese kreatorima fiskalne i monetarne politike.

Računica privrednika nikako nije bila na stranih onih koji duguju i to za kredite koji su indeksirani u evro.

- Došlo se u situaciju da sve izgleda kao da ne postoji zajedničko delovanje institucija. Privrednici su saglasni da je neophodna vanredna sednica. Niko nema zlu nameru, niti postoje tendenciozni pritisci, ali treba biti svestan da od vrednosti domaće valute zavisi život srpske privrede i stanovništva - kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

Na vanrednoj sednici PKS učestvovaće, osim proširenog upravnog odbora, i članovi poslovnog saveta, i uvoznici i izvoznici, kao i predstavnici svih privrednih grana.

Mirko Todorović, vlasnik Modne kuće „Todor“ iz Vrnjačke Banje, kaže da je intervencijama iz državnih rezervi mogao da se ublaži kurs, ali nije siguran da li je pravo rešenje da se troše devizne rezerve kako bi se ublažili efekti lošeg rada Vlade.

- Mislim da ne. Privrednicima odgovora stabilnost valute i to je poruka za vlast - kaže Todorović.
Međutim, ako već dinar mora da pokaže svoju realnu vrednost, odnosno pad, smatra on, bolje je da to bude na početku godine, kako bi znali šta mogu da očekuju.

- Naša očekivanja su da ove godine nemamo prevelike oscilacije, a granice bi bile inflacijama šest plus minus dva odsto. Svi koji pravimo planove treba nam predvidivost. Uspešnost svake kompanije i vlade jeste da imaju osećaj predviđanja i da se ono što se sprovodi, kao i rezultati se sustignu - kaže Todorović.

Poruka Vladi je, ističe on, i da još više razmisli da li je prokockala i ta sredstva dobijena privatizacijom, da li ih je usmerila gde treba, a ne u potrošnju.

- Država još uvek raspolaže jakim kapitalom i to bi trebalo bolje iskoristiti. Još nije kasno da uvidimo koje bi bile posledice politike prekomerne potrošnje, kada za godinu-dve prodamo i poslednje javno preduzeće u Srbiji - upozorava Todorović.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Jedan od glavnih razloga je puštanje u opticaj veće količine dinara koja se pojavila na tržištu krajem decembra zbog isplata iz budžeta plata, penzija, socijalnih davanja, starog duga putarima, subvencionisanja kredita ministarstva ekonomije i nabavke vakcina. Sve je plaćeno u kratkom roku, od samo tri dana, što je dovelo do rasta deviznog kursa.

Javnost se zbog toga uzburkala, a ekonomisti i političari su krivicu uglavnom svalili na Narodnu banku Srbije, jer kako kažu, nije na vreme odreagovala i predupredila skok evra. Uticaj tog "udara" dinara i dalje se oseća.

Kako se odjednom pojavila velika količina dinara u opticaju i gde su završili?

- U decembru je novčana masa uvećana za blizu 30 milijardi dinara - kaže Radovan Jelašić, guverner NBS.

- Pri tome, uobičajeno je povećanje količine dinara krajem svake godine, a sada je to bilo dodatno intenzivirano konvertovanjem deviza koje je država dobila od Međunarodnog monetarnog fonda i EU u dinare i njihovim trošenjem u poslednjim danima decembra. Da podsetim, rebalans budžeta je usvojen tek 29. decembra 2009, što znači da je država u kratkom roku, od svega tri dana, regulisala svoje preostale obaveze i obavila plaćanja za sve budžetske korisnike, što je rezultiralo povećanjem dinara kod banaka i rastom novčane mase, uz rast deviznog kursa. Država je morala da realizuje budžet i izvrši plaćanja, a zašto je rebalans usvojen u poslednjim danima prošle godine, zaista ne treba pitati Narodnu banku.

Prema rečima guvernera, prošlog meseca smo prvi put imali veći deficit od emisije državnih hartija od vrednosti i fiskalna politika više nije bila neutralna, kao prethodnih 11 meseci. Osnovni problem nije bio toliko obim budžetskih plaćanja, koliko njihova koncentracija u veoma kratkom roku.

- Od početka prošle godine do novembra, ukupno finansiranje budžetskog deficita bilo je neutralno po novčano i devizno tržište, jer je država preko trezorskih zapisa povlačila novac sa tržišta, da bi ga nakon toga kroz svoja plaćanja vraćala tom istom tržištu. Tako su plate, penzije, stara devizna štednja, socijalna davanja i ostali rashodi obezbeđivani puštanjem trezorskih zapisa države. Decembar je bio prvi mesec, kada je država puštala novac, a nije ga i povlačila sa tržišta i tako je u sistem "upumpala" 12 milijardi dinara. Naravno da je to moralo imati uticaja na kurs.

Nije tačno, kako ističe Jelašić, da NBS nije na vreme odreagovala. Naime, 30. decembra je na devizno tržište izneto 58,5 mil EUR. Ali, Narodna banka i kada zna koliki je planirani deficit, ne može unapred da zna kolika će biti potražnja za devizama. NBS je reagovala na vreme, ali u cilju stabilizovanja deviznog tržišta uz oprezno trošenje deviznih rezervi, a ne da bi fiksirala neki nivo kursa koji bi "zainteresovanima" omogućio da se, po za njih povoljnom deviznom kursu, vrate iz dinara nazad u evre i tako dodatno zarade. To, očito, nekima baš ne odgovara, objašnjava guverner.

- Kao i do sada, kurs dinara će biti stabilan, uz određene oscilacije. Kurs je plivajući, a što bude manja potrošnja, što se pre krene u restrukturiranje privrede i što bude veći priliv direktnih stranih investicija, to će i on biti stabilniji - kaže Jelašić.

- Jedan od pokazatelja da će se devizni kurs umiriti je i kupovina od strane banaka trezorskih zapisa na srednji i duži rok. Tako su banke do 11. januara kupile ove vrednosne hartije u iznosu od 100,7 milijardi dinara, a od toga 25,8% je na tri meseca, 56,58 na pola godine, a 17,58 odsto na godinu. Primećeno je da od novembra raste kupovina zapisa na godinu dana i to za oko četiri odsto.

Evro ili dinar

Sve je više zagovornika koji tvrde da je 90 odsto plaćanja u zemlji vezano i izraženo u evrima i da bi trebalo preći na ovu valutu. Guverner NBS smatra da za to nema nikakve osnove i da bi nam teško Evropska centralna banka ustupila stolicu, iz koje bi uticali na poslovanje u drugim državama, a da pre toga nismo u praksi pokazali da smo sposobni da svojom valutom ispunimo mastrihtske kriterijume.

- I dalje smatram da privreda i građani treba da se zadužuju i da štede u domaćoj valuti - kaže Jelašić.

- Isto mislim i za državu, jer u tom slučaju nema deviznog rizika.

CVETKOVIĆ: ne prebacujte odgovornost

Očelujem da Narodna banka Srbije, kao nezavisna institucija, ali i partner Vlade u kreiranju ekonomske politike zemlje dosledno sprovodi ciljeve u okviru monetarne politike, a ne da njeni predstavnici izjavama u medijima prebacuju odgovornost za svoje propuste na Vladu - rekao je u sredu premijer Srbije Mirko Cvetković.

Država svojom budžetskom politikom i merama koje je sprovodila krajem 2009. i početkom ove godine, nije povukla, prema proceni predsednika Vlade, nijedan potez koji bi izazvao uticaj na slabljenje kursa dinara.

- Narodna banka Srbije je trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za kupovinom deviza i da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs naše valute - zaključio je premijer.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Prema rečima predsednika Sindikata Telekoma Miroslava Joksimovića, oni očekuju da razgovaraju i nađu rešenje jer će u suprotnom iznaći način kako da se suprotstave „onima koji krše obećanja koja su im dali“. Prosečna plata na nivou celog Telekoma je, prema njegovim rečima, 50 hiljada dinara, a radnici sa srednjom stručnom spremom, kojih u kompaniji ima oko 70 odsto, imaju prosečnu platu od 35 hiljada dinara.

„Razlog zbog kog idemo u štrajk nisu zarade, već to što nas sve manje poštuju kao preduzeće. U pitanju je opstanak Telekoma jer smo u poslednjih pet godina otpustili četiri hiljade radnika“, napominje on i ističe da ne zna da li je i sa kim prekjuče u Vladi razgovarao direktor preduzeća Branko Radujko, ali da sigurno nije sa premijerom Cvetkovićem jer je to i sam rekao.

„Danas donosimo konačnu odluku i u ponedeljak ćemo o štrajku obavestiti i poslodavca i ministarstvo i Vladu. Ispoštovaćemo zakonski rok i sa štrajkom početi negde oko 1. februara. Naravno, bolnice, vojsku, policiju nećemo ostaviti bez telefona i trudićemo se da što manje oštetimo građane, ali će naš štrajk svakako osetiti državne službe“, napominje Joksimović.

Prethodno su radnici Termoelektrane Nikola Tesla, nakon dvonevnog štrajka, dobili povećanje primanja, a danas je ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila da će povišica plata u Elektroprivredi Srbije (EPS), koju je vlada odobrila, biti isplaćena iz dobiti od poskupljenja struje od deset odsto.

Izvršni odbor Sindikata "Telekoma Srbija" danas bi trebalo da potvrdi odluku o formiranju štrajkačkog odbora, koju je donelo predsedništvo tog sindikata. Joksimović je dodao da bi takvu odluku sutra trebalo da donese i glavni odbor drugog reprezentativnog sindikata Telekoma - Jedinstveni sindikat "Telekoma Srbija", posle čega će biti formiran zajednički štrajkački odbor.

Po formiranju štrajkačkog odbora, od ponedeljka će biti istaknuti zahtevi sindikata i počeće da teče rok od 10 dana za njihovo ispunjenje, precizirao je on i dodao da će posle tog roka, ako zahtevi ne budu ispunjeni, sindikati stupiti u štrajk.

On je ponovio da su zahtevi sindikata Telekoma da to preduzeće dobije pravo da samostalno formira zarade u skladu sa poslovnim uspehom, isplata toplog obroka u visini od 15 odsto prosečne zarade i regresa za godišnji odmor od 75 odsto proslečne plate u Srbiji.

Sindikati zahtevaju i da vlada objavi koja je njena strategija za Telekom, naglasio je Joksimović napominjući da ta kompanija od juna postaje otvoreno akcionarsko društvo, čime će se "otvoriti mnoga pitanja", medju kojima je pitanje tehnološkog viška, otpremnina i druga. Samo deset odsto prihoda Telekoma sada odlazi na zarade zaposlenih, što je ispod evropskog proseka, tako da nećemo izdržati tržišnu utakmicu jer će najbolji zaposleni preći u konkurentske firme, ocenio je Joksimović.

Joksimović kaže da se Vlada samo „vadi“ na MMF i njihov uslov da ne sme biti povećanja zarada i da se to njih kao profitabilne kompanije uopšte ne tiče. On je istakao da Telekom nije javno preduzeće koje "prati" MMF, već akcionarsko društvo koje posluje sa dobitkom i puni budžet, tako da, prema njegovoj oceni, nema razloga da se njihovim zahtevima ne izadje u susret.

Inače, predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik je rekao da u Međunarodnom monetarnom fondu nisu zadovoljni što Vlada Srbije popušta zahtevima radnika državnih preduzeća, kao i da povećanje plata nije u skladu sa aranžmanom koji Srbija ima sa MMF-om jer bi rast zarada u javnim preduzećima bio teret za budžet i javni dug.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Tenderska komisija je na sednici 12. januara utvrdila da je Telenor Srbija, jedini ponuđač na tenderu, priložio svu potrebnu dokumentaciju i time ispunio zahteve konkursa.

Licenca kojom će biti ukinut monopol na fiksnu telefoniju u Srbiji daje se na 10 godina uz mogućnost produženja za 10 godina, a biće izdata najkasnije osam dana od uplate naknade u budžet.

Jedini operater fiksne telefonije u Srbiji je državna kompanija Telekom Srbija koja je na kraju 2008. godine imala oko tri miliona pretplatnika.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

U kontinuiranoj trgovini akcijama najveći rast ubeležilo je Vino Župa [VINZ], od gotovo sedam procenata, na osam hiljada dinara, uz samo jednu hartiju u prometu. Gotovo tri procenta poskupela je Agrobanka [AGBN] dok je Jubmes banka [JMBN] na vrednosti dobila nešto više od dva odsto.

Cene prioritetne akcije DIN Fabrike duvana [DINNPB] i obične AIK banke [AIKB] povećane su po procenat i po, pri čemu je u trgovini hartijama niške banke realizovano 6,93 miliona dinara.

Gubitnike predvodi Metals banka [MTBN] padom od pet i po odsto, Globos osiguranje [GLOS] je pojeftinilo gotovo pet, a prioritetna akcija Komercijalne banke [KMBNPB] tri procenta. Po procenat i po je smanjena cena akcija Privredne banke [PRBN] i Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu ostvaren je u trgovini običnim akcijama Komercijalne banke [KMBN], od 8,5 miliona dinara. Cena im je povećana nešto više od procenat, na 29.886 dinara. Više se trgovalo i akcijama Sojaproteina [SJPT], sa A Listinga, za 3,36 miliona dinara, Univerzal banke [UNBN], za 3,19 miliona, i Metalca [MTLC], sa B Listinga, za 1,22 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najviše se trgovalo akcijama Gradine [GRDN], za milion i po dinara, po stabilnoj ceni od 200 dinara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Imlek će sopstvene akcije sticati na Beogradskoj berzi radi sprečavanja poremećaja na tržištu hartija od vrednosti, kao i štete za kompaniju, navodi se u saopštenju.

Cenu po kojoj će sticati vlastite akcije, a ukupno je izdat 9,1 milion, odrediće direktor Imleka na osnovu informacija o trgovini na Berzi i u skladu sa finansijskim mogućnostima kompanije.

Sopstvene akcije stečene u skladu sa odlukom mlekarska industrija će otuđiti najkasnije godinu dana od dana sticanja.

Akcijama Imleka na Beogradskoj berzi se trguje od aprila 2004.

Trenutno Imlekova hartija košta 1.490 dinara. Najskuplja u poslednjih 12 meseci bila je u oktobru sa cenom od 1.850 dinara a najjevtinija krajem januara prošle godine sa 811 dinara.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

U okviru redovnog praćenja finansijskog stanja banaka i stabilnosti bankarskog sektora, centralna banka je ažurirala makroekonomske pretpostavke i stres testove bankarskog sektora na kreditni rizik za ovu i narednu godinu, na uzorku od 16 banaka koje čine preko 80 odsto bilansne sume bankarskog sektora.

Testovi su pokazali da bi i u slučaju realizacije pretpostavljenog pesimističkog scenarija, pokazatelj adekvatnosti kapitala i dalje ostao iznad propisanog minimuma od 12 odsto, odnosno sa početnih 22,36 odsto u 2010. bi se smanjio na 16,04 odsto, a u 2011. godini na 15,16 odsto.

Raniji rezultati stres testova pokazali su da bankama u Srbiji, u slučaju pesimističkog makroekonomskog scenarija za 2009. i 2010. godinu, nije potrebna vanredna, preventivna dokapitalizacija.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)