Ta vest je izazvala šok i u najmanju ruku čuđenje. Otkud da sada tri najveća američka finansijska giganta, koja su koliko juče bila na samrtničkoj postelji i kojima je vlada iz Obaminog “paketa ekonomskog oporavka” upumpala 200 milijardi dolara pomoći, prave profit? Prvo reagovanje na, inače, po prirodi dobru vest, bila je duboka skepsa i nepoverenje. Da banke nisu pokazale dobijene vladine pare kao profit? Odakle im tolika dobit kada ekonomija još uvek ne pokazuje znake oporavka? Da nije u pitanju opet neka igra veštih finansijskih mahera sa Volstrita? Dok su pitanja pljuštala sa svih strana, čelnici ovih banaka požurili su da objasne da su profit ostvarili zahvaljujući neočekivano velikom prilivu novog kapitala, dobrim investicionim potezima i prodajom nerentabilnih dobara.

Zvuči logično, ali ne zadovoljava znatiželju javnosti koja glasno traži odgovore iz očiglednog straha da je u pitanju neka finansijska podvala koju običan svet ne može da dokuči, ali se boji da će posledice mešetarenja na berzi ponovo osetiti na svojoj koži.

Banke okrenule leđa potrošačima

Čelnici Goldman Saksa uveravaju da je sve legalno i da nema nikakvih tajni. Stvar je u tome, objasnio je jedan od direktora Džejmi Dajmon (Jamie Dimon), što su se finansijeri gotovo potpuno okrenuli tržištu kapitala, odnosno investicionim projektima u koje ulažu sopstveni kapital, dok su mnoge banke praktično okrenule leđa potrošačima koji pokušavaju da dobiju kredit. Zaduživanje kod banaka, posebno za nekretnine i dalje je “vruć krompir” od koga svi beže. Sve više banaka gasi odeljenja koja su se bavila kreditnim karticama. Praktično, banke ne žele da se petljaju sa onima zbog kojih su inicijalno i stvorene – sa kreditnim dužnicima.

Okretanje leđa širokim potrošačima u neku ruku je razumljivo, naravno, ako se kao normalno shvati priroda kapitala koji uvek beži tamo gde je stopa oplodnje najveća. Administracija predsednika Baraka Obame je kroz ekonomski program oživljavanja paralizovane ekonomije zavela prilično striktne mere smanjivanja interesa na kredite za nekretnine i zaduživanje kreditnim karticama. To, praktično, znači da kreditori više ne mogu da ubiraju kajmak kako su to radili proteklih godina.

Tržište nekretninama se još nije stabilizovalo, iako je oko dva miliona vlasnika privatnih kuća dobilo priliku da refinansiraju svoja zaduživanja kod banaka po daleko povoljnijim uslovima i daleko nižoj kamatnoj stopi. To je omogućilo ovoj armiji ljudi da zadrže kuće, dok su mnogi manje srećni, pre uvođenja ovih mera, izgubili domove na koje su banke stavile hipoteku. Banke su sada u stanju da odgovore novim finansijskim zahtevima refinansiranja kredita na nekretnine upravo zahvaljujući novcu koji im je stigao iz vladine kase za saniranje gubitaka i početak novog kreditnog ciklusa.

Banke, međutim, nisu zadovoljne nivoom profita koji ostvaruju. To isto važi i za finansiranje prometa kredita na potrošačke kartice. Ni tu banke više ne zarađuju, jer je vlada naterala sve kompanije koje se bave tim finansijskim uslugama, da zaustave vrtoglavi rast interesne stope koja se kretala i do 20 procenata. Iz JP Morgan banke su saopštili da su u protekla tri meseca morali da izdvoje dve milijarde dolara kao rezervu za pokriće očekivanih gubitaka na prometu novca kreditnim karticama.

Obe finansijske grane, i kreditiranje nekretnina i zaduživanja kreditnim karticama će, prema rečima direktora Banke Amerike, Keneta Levisa (Kenneth Lewis), poslovati sa gubicima verovatno još čitavu iduću godinu.

Ovakva objašnjenja i prognoze bacili su više svetla na to šta se u stvari trenutno događa na američkom finansijskom tržištu.

Tržište kapitala opet zlatno jaje

Iz Goldmana Saksa zapravo objašnjavaju da ta firma u stvari i nije banka u klasičnom smislu reči. Goldman se uvek više bavio investicijama i prometom na tržištu kapitala, nego potrošačkim kreditima, što je bio slučaj sa JP Morgan i Bankom Amerike. JP Morgan je, međutim, sada akcenat stavila na globalno berzansko poslovanje i preuzela je na sebe vodeću ulogu u prometu obveznica prodatih na američkom finansijskom tržištu.

Očigledno, rukovodeći ljudi ovih firmi su se pokazali i te kako sposobnim biznismenima. Oni su, kako objašnjava Njujork tajms (The New York Times), jednostavno uradili ono što im je rečeno. Ekonomski tim nove administracije se, naime, iz petnih žila naprezao da dokaže bankama da moraju više da se angažuju i prikupe nove pare iz privatnih izvora. Ideja je bila da se iscrpljene rezerve banaka obnove svežim kapitalom koji je trebalo da bude privučen perspektivom novih, profitabilnih ulaganja.

I to su tri finansijske kuće upravo i uradile. Jedino se ne zna iz kojih je to izvora pristigao toliki novac. Banke to ne moraju da saopšte, niti imaju nameru to da urade. One akcenat stavljaju na sopstvenu sposobnost da pronađu profitabilne projekte za investiranje. Tržište kapitala postalo je opet zlatno jaje za investitore. Ostali deo finansijskog tržišta za sada ne pokazuje ni približno takvu vitalnost i oporavak.

Čudno ćutanje Bele kuće

Iako su ostvareni profiti tri finansijska giganta bili udarna vest, čudi to što i dalje nema nikakvog komentara iz Bele kuće. Ekonomski tim predsednika Obame kao da je zanemeo. Njujork tajms u osvrtu ističe da se ima utisak kao da administracija “pokušava da pronađe prave reči kojima bi opisala osećanje uzdržanog optimizma i odmerenog skepticizma.”

Magazin Tajm je citirao sekretara za štampu Roberta Gibsa (Robert Gibbs) koji je rekao da “predsednik i dalje ima rezerve” kada se govori o pokazateljima uspešnog poslovanja firmi. Drugim rečima, predsednikov stav je da poslovni uspeh firmi mora da se bazira “ne na rizičnom ponašanju, već na rezultatima stvarnog poslovanja.”

Otvorena je i žučna rasprava u medijima o tome da li i u kojoj meri ekonomski paket daje rezultate. Predsednik Obama u svojim nastojanjima da izvuče ekonomiju iz krize i dalje uživa podršku 70 odsto Amerikanaca, mada čak 52 odsto ispitanih u anketi tv stanice CNN tvrdi da se pribojava da predsednik pokušava da uradi previše stvari u isto vreme i da zbog toga preti opasnost od grešaka i propusta.

Ugrožen “američki san”

Profiterstvo onih koji su doveli do duboke ekonomske krize dolilo je ulje na vatru javnog raspoloženja u kojem se, sudeći po žustrim javnim debatama, izražava duboka zabrinutost zbog sve veće klasne podeljenosti u američkom društvu.

Krilatica o “američkom snu” prema kojem svaki čovek ima iste mogućnosti da uz sopstveni rad i trud ostvari zavidan nivo životne udobnosti, da ima sopstveni krov nad glavom, da kupi nova kola i živi udobno, ne zvuči više realno.

A, i kako bi. Nezaposlenost je dostigla devet procenata, dok je u petnaest saveznih država ta cifra prešla 10 odsto. Posle masovnih gubitaka čitavih ušteđevina i penzija po krahu Volstrita, posle masovnih hipoteka na tek kupljenje kuće i odlaganja slanja dece na koledže, srednja i niža klasa počinje drugačije da gleda na sopstvenu perspektivu ostvarivanja “američkog sna.

Izvor: www.emportal.rs