U razvojnoj banci trebalo bi da bude samo onoliko kredita koliko ima para, smatra guverner Radovan Jelašić. Jer, kada država želi da pomogne (kao što to čini sada subvencionisanim kreditiranjem), ona to može da uradi i bez razvojne banke, uveren je prvi čovek centralne banke.

Kao supervizor, doduše, smatra da bi za Srbiju bilo dobro da ima državnu razvojnu banku koja ne bi primala depozite, niti bi direktno radila sa klijentima, nego isključivo preko poslovnih banaka. To podrazumeva da bi ta institucija morala da bude razvojna državna banka 21. a ne 19. veka koja „deli pare iz budžeta i šakom i kapom”.

Predavač Bankarske akademije Ana Jolović otkriva nedostatke osnivanja takve institucije. Iskustvo pokazuje da su razvojne banke, po pravilu, niskoefikasne:

– U slučaju formiranja razvojne banke u vlasništvu države, nameće se ozbiljno pitanje visine plate rukovodstva, a time i kvalifikovanog kadra koji će rukovoditi bankom. Limitirane plate u državnom sektoru ostavljaju izbor između dve opcije, angažovanje manje kvalifikovanog ili manje iskusnog kadra ili kršenje, odnosno promenu zakona. Osim toga, javnost je vrlo osetljiva na visine plata državnih službenika, posebno u finansijskom sektoru – kaže ona.

Problem ne bi nastao samo na nivou troškova, dodaje, već bi se otvorila pitanja odgovornosti i nadležnosti , kao i konkurencija među državnim institucijama.

– Ako pretpostavimo da bi ta banka finansirala mala i srednja preduzeća koja čine najveći deo naše privrede, ona bi postala direktan i nelojalan konkurent komercijalnog bankarstva. Takva banka ne bi bila vođena profitom kao osnovnim ciljem, pa bi uticaj politike ili interesna sfera verovatno bili visoki. Zašto bi građani iz budžeta finansirali gubitke i nelojalnu konkurenciju? – pita se naš sagovornik.

Osnivanje razvojne banke bio bi državni projekat, od kojeg bi korist imali određeni igrači na tržištu, dok bi troškove snosili svi – upozorava Jolović.

– U slučaju da banka finansira razvojne projekte koji se isključivo odnose na infrastrukturu, lokalni i regionalni razvoj, trebalo bi imati u vidu da se ne radi o standardnim bankarskim proizvodima. Kao primer možemo zamisliti državnu razvojnu banku koja finansira neki koridor, a potom sama sebi vraća novac umanjen za provizije i troškove razvojne banke – navodi naša sagovornica.

Ona dodaje da je činjenica da se pojedini zagovornici te ideje pozivaju na postojanje sličnih institucija u svetu, ali da se mora imati u vidu da su ove institucije osnovane (na primer nemačka KfWbanka) posle Drugog svetskog rata radi obnove ratom razrušene zemlje. Osim toga, napominje Jolović, to više nisu nacionalne razvojne banke, već institucije koje posluju po tržišnim principima i sredstva sve više prikupljaju na međunarodnim finansijskim tržištima. Svako poređenje srpske razvojne banke sa njima je, u najmanju ruku, neprikladno, objašnjava.

Ideje o formiranjusrpske razvojne banke kreću se u rasponu od ponovnog oživljavanja jedne od četiri velike banke u stečaju, preko Fonda za razvoj, do banaka u većinskom državnom vlasništvu.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da u slučaju Srbije to ne bi bila razvojna, već spasilačka banka, jer se udeo loših kredita povećava, što predstavlja mač sa dve oštrice kad je reč i o bankama i o korisnicima kredita.

– Ukoliko bi Ministarstvo finansija moglo da nađe spoljnog kreditora (Norvešku, Kinu, Nemačku, Libiju…) koji bi odobrio kredit od, recimo, četiri milijarde evra (po kamatnoj stopi od tri do pet odsto na pet do desetgodina), moglobi i da krene sa finansijskim spasavanjem proizvodnih preduzeća. Tom svotom novca bi se otkupili gotovo svi krediti odobreni prerađivačkoj industriji. Banke bi smanjile svoj finansijski rizik, a privreda bi došla do „svežeg vazduha”.

Pritisak da se radnici otpuštaju kako bi preduzeća mogla da odgovore na svoje finansijske obaveze bio bi smanjen – navodi Zdravković.

B. Dumić
A. Nikolić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

"Iako Vlada Srbije namerava da poveća investicije da bi podstakla rast u 2010, postoji veliki broj izazova, tako da je zadržana prognoza za nastavak pada BDP-a", navodi se u kvartalnom istraživanju UniCredita o ekonomiji u centralnoj i istočnoj Evropi.

Nova procena pada BDP-a Srbije u 2010. godini blaža je nego u prethodnom kvartalnom izveštaju, kada je očekivan pad od 0,7 odsto, ali se ne je prognoza rasta za 2011. godinu zadržana na istom nivo od 1,3 odsto.

Kako su naveli, iako je Vlada Srbije napravila budžet na osnovu procene da će rast BDP-a u 2010. godini biti 1,5 odsto, verovatniji je ishod o blagom padu BDP-a od 0,5 odsto, uz rizik da bude i snažniji.

Analitičari su procenili na osnovu očekivanja da će domaća tražnja u Srbiji ove godine ostati slaba uz rast nezaposlenosti, dok je za pokretanje planiranih investicije u infrastrukturu potrebno vreme, tako da će se uticaj tih ulaganja na rast osetiti kroz duži period.

Program sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i pozajmice međunarodnih kreditora i Rusije za infrastrukturne projekte, naveli su, predstavljaju podršku Srbiji.

Inflacija u Srbiji u 2010. ostaće blizu donje granice ciljanog raspona od četiri do osam odsto, (šest odsto plus minus dva procentna poena) ukoliko dinar ostane stabilan, navodi se u izveštaju.

Prema proeni analitičara Unikredit banke, krus će na kraju 2010. godine biti oko 100 dinara za evro.

Kreditni rejting Srbije neće oslabiti tokom 2010. godine, ocenili su analitičari Unikredit banke.

U januarskom izveštaju Unikredita procenjeno je da će u 2010. godini Hrvatska i Bosna i Hercegovima imati pad BDP-a od jedan odsto, pad BDP Bugarske biće 1,5 odsto, dok će Rumunija imati rast od 0,4 odsto BDP, a Slovanija će zabeležiti rast BDP od 0,6 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Odobrićemo jedino 200 miliona dolara za podršku budžetu - kaže u intervjuu za „Blic“ Sajmon Grej, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Zašto?
- Definitivno postoji problem. Ima i nekih znakova poboljšanja, ali ne može se reći da je sve u redu po pitanju povlačenja odobrenih kredita. Zato u aprilu direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž dolazi ponovo u Srbiju da pogleda kako se troši novac po odobrenim projektima.

Tada ćete odlučiti koje ćemo penale platiti?
- Gledaće se kako idu pojedini projekti, poput navodnjavanja i odvodnjavanja, centralnog registra u okviru projekta za penzije i slično. Penali ne postoje, ali Svetska banka razmišlja da li se ta sredstva koja se odvoje i daju na raspolaganje adekvatno i koriste. Ako je jasno da stoje i ne koriste se, onda ćemo biti u situaciji da razmatramo da li ćemo smanjiti taj zajam ili ga dati nekom drugom. Ne znam da li biste to nazvali penalom, ali to će biti opcije ako se stanje ne popravi.

I te odluke donosite u aprilu, posle posete direktorke?
- Da, uz dogovor sa Vladom.

Šta uopšte vidite kao slabe tačke domaće ekonomije u ovoj godini?
- Privatni sektor neće biti u mogućnosti da pozajmljuje novac u inostranstvu kao do sada. A to znači da će morati da se okrene domaćim izvorima finansiranja, koje valja naći u većoj domaćoj štednji. Od onoga čime se raspolaže trebaće više ulagati u investicije koje bi trebalo usmeriti na povećanje izvoza i produktivnosti.

Da li je Srbija sposobna za veće investicije u situaciji u kojoj se nalazi?
- Stope investicija su relativno u redu, s obzirom na to da iznose oko 20 odsto BDP-a, ali za jednu privredu koja hoće snažno da raste moraju biti bar 30 odsto.

 

Da li će nam odmrzavanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i podnošenje kandidature ojačati ekonomsku poziciju?
- Svetska banka to smatra pozitivnim korakom, jer to znači veću integraciju sa Evropskom unijom koja je za Srbiju najveće tržište.

Uzimajući u obzir slabosti domaće ekonomije, ali i koristi od SSP-a, šta bi trebalo da budu sistemski prioriteti Vlade?
- Tri su prioriteta: nastavak reforme javnog sektora kako bi bio agilniji i efikasniji, unapređenje poslovnog okruženja i zaštita najugroženijih. U okviru reforme javnog sektora, važna i velika je reforma penzijskog sektora. Previše novca odlazi na penzije - 12 odsto BDP-a. Kratkoročno, prioritet mora biti finansijski održiv penzijski sistem. Na duži rok, važno je penzionerima u budućnosti omogućiti pristojna primanja.

Radi se na izmeni zakona kojim će biti pomerena granica za prevremeni odlazak u penziju i redukovana prava na beneficirani staž. Da li je to dovoljno?
- Potrebno je podići starosnu granicu za odlazak u penziju i to kroz približavanje godina za muškarce i žene. U Srbiji je previše mogućnosti za prevremenu penziju i to nije održivo. Treće je pitanje indeksacije.

Brigu o najugroženijima vidite kao jedan od prioriteta. Iz budžeta za socijalnu zaštitu izdvojeno je skoro isto novca koliko i prošle godine. Da li je to dovoljno?
- Vlada je pravilno shvatila i zaštitila od smanjenja ključne programe kao što su materijalno obezbeđenje porodice i dečji dodatak. Istina je da će se zbog ekonomske krize povećati broj porodica koje će zatražiti ovu pomoć. Moj je savet da tokom godine Vlada pažljivo prati šta se dešava i da, ukoliko bude ikakve mogućnosti, poveća davanja za najsiromašnije. Svestan sam da je to teško i da je Vlada pod velikim pritiskom, ali ono malo sredstava koje ima treba da ode onima kojima je najpotrebnije.

Pojedini ministri i premijer najavili su moguće povećanje plata i penzija koje su zamrznute ako rast BDP-a bude veći od 1,5 odsto. Da li bi taj novac trebalo dati najugroženijima?
- Da pređemo taj most kad stignemo do njega. Ali, ja mislim da bi bilo bolje da se da najsiromašnijima.

Da li je Srbija išta napredovala kada je reč o fiskalnoj politici? Budžet je transparentniji, uskoro bi trebalo da bude usvojen i zakon o fiskalnoj odgovornosti?
- Svetska banka to vidi kao pozitivan korak. Kada je naš odbor izvršnih direktora u novembru odobravao zajam za podršku budžetu, naveli smo Zakon o budžetskom sistemu kao važan korak napred. Tu ne treba stati. Neophodno je jačati koordinaciju vladinih srednjoročnih okvira rashoda i godišnjeg budžeta. Vrlo često budžet nije posve usklađen sa tim okvirom. Uz to, slaba je i veza između strategija pojedinih sektora i onoga što uđe u budžet. Konačno, neophodno je jačanje Državne revizorske institucije kako bismo dogodine imali još bolji izveštaj.
 

Ko je odgovoran za te neusklađenosti, Ministarstvo finansija koje priprema budžet ili koaliciona vlada koja omogućava ucenu ministara?
- Veoma jednostavan odgovor - cela Vlada.

Penzije treba usklađivati sa inflacijom Vlada je složna oko reforme penzionog sistema, ali još nema zajedničkog stava o indeksaciji. Kako bi trebalo da rastu primanja najstarijima - u skladu sa inflacijom ili kombinovano, uz rast plata? - Rast penzija treba vezati za inflaciju.

Srpsko tržište nema dovoljno konkurencije Gde su ključni izvori korupcije u Srbiji i koliko usporavaju ekonomski napredak? - Dve su kritične tačke za postojanje korupcije. Tržište koje nema dovoljno konkurencije i institucije koje nedovoljno odgovaraju za svoj rad. Treba raditi na oba fronta paralelno. Mi smo radili na izmenama Zakona o konkurenciji i nadamo se da će Komisija za zaštitu konkurencije dobiti konačno veća ovlašćenja i biti glasnija u svom nastupu. Ostaje rad na jačanju institucija. Svetska banka pomaže reforme u sektoru pravosuđa kroz multidonatorski poverenički fond. Koje su institucije najkorumpiranije? Gde je najgore? - Nažalost, nema valjanih analiza koje bi nam dale decidiran odgovor na to pitanje.

Monopol i građevinske dozvole koče investitore
Koliko će Srbija ove godine biti konkurentna u odnosu na region u privlačenju stranih investicija?
- Poslovno okruženje je takvo da je konkurencija sve oštrija. Treba mnogo više napora uložiti da bi se privukao investitor. Srbija je sredinom decenije napravila veliki iskorak ka poboljšanju poslovne klime, ali poslednjih nekoliko godina to je skromnije. Najviše je urađeno na smanjenju procedura i lakšem pokretanju poslovanja. Nadamo se da će nedavne promene Zakona o konkurenciji, novi Zakon o stečaju, i giljotina propisa, dati dobre rezultate kada se primene. Vrlo je važan rad na dobijanju građevinskih dozvola, koje su u Srbiji slaba tačka kada se procenjuju mogućnosti za poslovanje.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

U kontinuiranoj trgovini akcijama gotovo 20 odsto poskupeo je Progres [PRGS], na 122 dinara. Cena Vitala [VITL] povećana je sedam odsto, Kredi banke [CYBN] pet I po, Agrobanke [AGBN] četiri, a Jedinstva Sevojno [JESV] gotovo tri.

Više se trgovalo samo hartijama Agrobanke, za 11,94 miliona dinara. Veći promet zabeležen je i u trgovini akcijama AIK banke [AIKB], od 5,54 miliona dinara, kao i Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, od 1,36 miliona.

Gubitnike na kontinuiranom segmentu predvodi Velefarm [VLFR] maksimalnim padom od 12 odsto, Globos osiguranje [GLOS] je pojeftinilo tri procenta, Jubmes banka [JMBN] malo više od dva, a Metals banka [MTBN] i Meser Tehnogas [TGAS] po nešto više od procenat.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Veliki broj novih akcionara NIS-a je zainteresovan da proda svoje vlasničke papire, zbog čega se, pored pravnih lica, i građani u Prokuplju pripremaju da ih otkupljuju.

U Atlasu su bili iznenadjeni što je toliki broj vlasnika akcija NIS-a već prvog dana otkupa požurio da ih proda, a to su objasnili teškom materijalnom situacijom u kojoj je većina Prokupljana.

Sve troškove prenosa akcija i sudskih overa kupoprodajnih ugovora plaća ta turistička agencija.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Oba indeksa Beogradske berze danas su zabeležili rast svojih vrednosti, pri obimu od 32,4 miliona dinara. Vrednost akcija koje ulaze u sastav BELEX15 uvećan je za 0,67%, dok je BELEXline uvećao svoju vrednost za 0,59% i na kraju trgovačkog dana iznosi 1.341,42 poena.

Najtrgovanija akcija je izdavaoca Agrobanka A.D. (AGBN) sa obimom od 11,9 miliona dinara. Akcije AIK banke A.D. (AIKB) i Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 5,5, odnosno 1,3 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Progres A.D. (PRGS), gde je cena na zatvaranju iznosila 122 dinara, što predstavlja rast od 19,61%. Cena akcija Vitala A.D. (VITL) danas je iznosila 1.398 dinara, što je povećanje od 6.96%, dok su akcije Credy banke A.D. (CYBN) uvećale svoju cenu za 5,62%, odnosno na 3.063 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Na osnovu tog programa donete su i Uredba o uslovima za subvencionisanje kamatne stope kredita za investicije u 2010. godini, Uredba o uslovima i kriterijumima za subvencionisanje kamatne stope za potrošačke kredite i kredite za pravna lica, odnosno finansijski lizing za nabavku određenih trajnih potrošačkih dobara u 2010. godini.

Usvojena je i Uredba o uslovima za subvencionisanje kamatnih stopa za kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove u 2010. godini, kao i Uredba o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini.

Na današnjoj sednici usvojen je Program o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku privredi preko Fonda za razvoj Republike Srbije za 2010. godinu za šta je predviđeno 3,5 milijarde dinara.

Takođe, usvojen je i Program raspodele i korišćenja sredstava subvencija u oblasti podsticanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini u iznosu od 15,4 milijarde dinara.

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o potvrđivanju konvencije o privremenom uvozu i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Srbije i Vlade  Kuvajta.

Usvojeni su i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Srbije i Crne Gore o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju.

Vlada Srbije je izrazila solidarnost sa narodom Haitija povodom posledica izazvanih razornim zemljotresom i donela odluku da se toj zemlji uputi humanitarna pomoć.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Poslovodstvo EPS-a navodi da se tom isplatom ne ugrožava makroekonomska stabilnost Srbije, niti odustaje od preporuka vlade o visini zarada u javnim preduzećima pošto se ne povećava masa zarada zaposlenih u kompaniji.

Isplate naknada radnicima na osnovu sporazuma sa sindikatima EPS-a i Termoelektrane „Nikola Tesla” su iz dobiti preduzeća, neće ući u osnovicu za penzijsko osiguranje i ne predstavljaju deo plate, tvrde u tom javnom preduzeću.

Sporazumima sa sindikatima, naveli su u EPS-u, dogovoren je način isplate manjeg dela dobiti kompanije za poslovanje u 2010, koja je utvrđena u oktobru prošle godine, tako da pretpostavke o poslovanju nisu menjane pod pritiskom štrajkača. Kako su ranije naveli u Sindikatu EPS-a, zaposleni u tom javnom preduzeću podeliće deo od 3,75 milijardi dinara iz očekivane dobiti preduzeća u ovoj godini, tako da će tokom 2010. uz platu dobijati i mesečnu naknadu, koja je na nivou od oko osam odsto zarade.

Agenciji Beta je u krugovima bliskim EPS-u nezvanično rečeno da će radnici u 2010. godini dobijati mesečno po oko 9.000 dinara iz očekivane dobiti Elektroprivrede od devet milijardi dinara.

Elektroprivreda Srbije je prošlu godinu završila sa oko dve milijarde dinara gubitka, a u 2010. godini uz dva poskupljenja struje od po 10 odsto, očekuje se gubitak od 20 milijardi dinara.

U krugovima bliskim EPS-u su naveli da se gubitak beleži pošto u konačne rezultate poslovanja ulaze i nenaplativa potraživanja za struju, a koja EPS kao državna kompanija ne sme da izbriše.

Srpska ministarka finansija Dijana Dragutinović izjavila je da će povišica plata u EPS, koju je vlada odobrila, biti isplaćena iz dobiti od poskupljenja struje.

Vlada Srbije još nije odobrila poskupljenje struje od 10 odsto, koje bi trebalo da se primenjuje tokom prvog tromesečja ove godine. EPS je poslovnim planom za 2010. godinu predvideo još jedno poskupljenje struje za 10 odsto u julu 2010.

Sindikat EPS-a je zahtevao povećanje plata za 20 odsto uz pretnju štrajkom, ali je 8. januara sa Vladom Srbije i poslovodstvom tog javnog preduzeća potpisan sporazum na osnovu kojeg će dobiti naknadu iz dobiti.

Vlada Srbije se u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom obavezala da u 2010. godini neće povećavati penzije i plate u javnom sektoru.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Nedopustivo povećanje plata u EPS-u

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović ocenila je da je nedopustivo da građani Srbije plaćaju skuplju struju da bi se povećavale plate zaposlenima u Elektroprivredi Srbije. „Kao ministar mogu da razumem povećanje cene struje samo zbog ulaganja u Elektroprivredu Srbije koje je neophodno u ovom trenutku, a nikako za povećanje plata zaposlenih”, izjavila je Kalanovićeva agenciji Beta i dodala da su plate u EPS-u „znatno iznad republičkog proseka”.

Prema njenim rečima, svako povećanje plata u javnim preduzećima pre nego što Srbija izađe iz ekonomske krize je neodgovorno. „Povećanje plata sa podizanjem privrednog rasta mora da važi za sve zaposlene u javnom sektoru i to kao rezultat poboljšanja ukupne situacije u privredi”, rekla je ministarka. Ona očekuje da će do pozitivnih pomaka u privredi doći u drugoj polovini ove godine i da se tada može očekivati i realno povećanje plata.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Povećanje plata nije u skladu sa aranžmanom

Povećanje plata u javnim preduzećima nije u skladu sa stendbaj aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom, izjavio je stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik. „Srpske vlasti su se u pismu o namerama, koje su potpisale u decembru, obavezale da obezbede da plate u javnim preduzećima budu zamrznute u nominalnom iznosu tokom 2010. godine”, rekao je Lisovolik, povodom pristanka Vlade Srbije da radnicima Termoelektrane „Nikola Tesla” poveća plate za 8,5 odsto i na pregovore o odobravanju povišice u Telekomu.

On je kazao da MMF još nije konsultovan o tim povišicama i da i dalje pretpostavljaju da će „politika zarada u velikim državnim preduzećima biti vođena dogovorenim zamrzavanjem plata”. „Čekamo informacije o poslovnim planovima za 10 velikih državnih preduzeća, jer do kraja februara 2010. ističe rok za potvrdu sporazuma o zamrzavanju plata. Ako ne bude potvrđen, moraćemo da procenimo implikacije i da dogovorimo korektivne mere”, rekao je Lisovolik.

On je ocenio da bi povećanje zarada u javnim preduzećima bilo skupo za budžet i javni dug Srbije, pošto je verovatno da bi to povećalo potrebu za subvencijama i državnim garancijama za zajmove tih preduzeća.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)