Gajtner je precizirao da američki finansijski sistem više nije u opasnosti od raspada, ali je priznao da u ekonomiji postoje veliki problemi zbog rastuće nezaposlenosti i budžetskog deficita većeg od 1.000 milijardi dolara.

On je upozorio da će pošto se ekonomski oporavak učvrsti vlada morati da donosi teške odluke da bi se dramatično snizio ogroman budžetski manjak.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Laka nafta za septembarske isporuke poskupela je 1,12 dolar na 70,57 dolara barel.

Analitičari kažu da cene ovih dana mogu da se primaknu osmomesečnom rekordu od 73,23 dolara, ali da će smanjeno interesovanje potrošača u SAD verovatno pretegnuti i vratiti naftu na nivo od 60 dolara barel.

U Londonu, severnomorski Brent je danas skuplji za 93 centa i košta 72,64 dolara barel.

Izvor: www.beta.rs
(Zatvori)

Ranije je procenjivano da je najveća svetska ekonomija u pomenutom periodu, od četvrtog kvartala 2007. do četvrtog kvartala 2008, imala negativan rast od 0,8 procenata.

Izveštaj je potvrdio da je u poslednjih godinu dana, američki bruto domaći proizvod (BDP) smanjen 3,9 odsto, što je najveći pad od vremena Velike ekonomske krize tridesetih dogina prošlog veka.

Tošenje novca na robu široke potrošnje, na koje otpada čak 70 odsto američke ekonomije, smanjeno je u poslednjem kvartalu prošle godine za 1,8 odsto u odnosu na isto tromesečje 2007, pokazali su ažurirani podaci. Izgradnja stambenih objekata pala je za 21 procenat, gotovo dva odsto više nego što je prethodno izračunato.

Ministarstvo trgovine je takođe saopštilo da je američka ekonomija u drugom kvartalu ove godine imala negativnu stopu rasta od nešto ispod jednog procenta na godišnjem nivou, što je znatno bolje od minus 6,4 odsto u porvom kvartalu, kada je pad bio najveći od 1982. godine.

Prethodno je saopšteno da je u prvom tromesečju američki BDP pao za 5.5 procenata na godišnjem nivou.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

To je najveće reprogramiranje u korporativnoj istoriji Rusije, a do četvrtog tromesečja 2013. godine kompanija će morati kreditorima da otplati pet milijardi dolara, a istovremeno se zamrzava isplata dividendi, sve dok se odnos neto duga prema profitu pre izmirenja obaveza ne smanji na tri prema jedan.

U prve četiri godine dug će se servisirati novčanim isplatama, čija će se visina određivati prema operativnim rezultatima poslovanja kompanije. Deo kamata će se plaćati u gotovini po stopi od 1,75 odsto do 3,5 odsto preko LIBOR-a, dok će preostali deo kamata biti kapitalizovan. Posle četiri godine Rusal može da refinansira preostali deo duga na još tri godine, pod tržišnim uslovima.

Ukupan dug Rusala, koji kontroliše ruski biznismen Oleg Deripaska, iznosi 16,8 milijardi dolara. U naredim mesecima Rusal planira da potpiše sporazume o reprogramiranju i sa ruskim bankama, kojima duguje 2,1 milijardu dolara.

Rusalu je ponudjeno nekoliko opcija za izmirivanje dugova, među njima je i prodaja blokirajućeg paketa akcija kompanije "Noriljsk nikl" ili inicijalna javna ponuda akcija.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

"Inovacija je bila suštinska za naš napredak i biće suštinska u budućnosti", rekao je Obama u svom redovnom obraćanju naciji.

Obama je citirao najnoviji izveštaj Ministarstva trgovine u kom se navodi da je u prošlih nekoliko meseci ekonomija SAD generalno bila bolja nego što se očekivalo.

"Teški, ali značajni koraci koje smo preduzeli poslednjih šest meseci pomogli su zaustavljanju recesije", rekao je Obama, navodeći napore Vlade da ograniči zaplenu kuća usled neisplaćenih rata i odmrzne kreditno tržište i da smanji poreze.

Predsednik SAD je rekao da se pun oporavak neće desiti preko noći, već da će za to biti potrebno mnogo meseci.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Na povećanje deficita najviše su uticala ogromna sredstva koja je vlada uložila u borbu protiv recesije i finansijske krize, u kombinaciji s naglim padom prihoda od poreza. Prema prognozama, do kraja ove fiskalne godine deficit će premašiti 1.800 milijardi dolara. Američke Federalne rezerve su korigovale procenu pada privredne aktivnosti u 2009. godini i sada prognoziraju nešto optimističniju varijantu - između 1 i 1,5 odsto. Nasuprot tome, prognoza za stopu nezaposlenosti se pogoršala i sada se očekuje da može da dostigne 10,1 odsto do kraja godine. Potrošačke cene u evrozoni su u junu ove godine, na godišnjem nivou, po prvi put od uvođenja zajedničke evropske valute, zabeležile pad i to za 0,1 odsto (Eurostat). To je posledica velikog smanjenja cena energije u odnosu na 2008. U odnosu na mesec maj, inflacija je u 16 država članica zone evra u junu porasla za 0,2 odsto. Industrijska proizvodnja u zoni evra pala je u mesecu maju 17 odsto u odnosu na isti mesec 2008. god. U poređenju sa aprilom ove godine u maju je industrijska proizvodnja porasla 0,5 odsto. Vodeći ekonomski analitičari se slažu da evropska, izvozom vođena, privreda u velikoj meri zavisi od oporavka industrijske proizvodnje i da će taj oporavak, kada do njega dođe, biti jasan znak da je najgore u recesiji prošlo. Inflacija u Velikoj Britaniji je u mesecu junu pala na 1,8 odsto (na godišnjem nivou) i tako se prvi put za 20 meseci spustila ispod zvanično projektovane stope od 2 odsto. Ovom padu inflacije su najviše doprinele niže cene hrane. Inflacija u Britaniji je u padu od septembra prethodne godine, kada je zabeležila maksimum od 5,2 odsto. Istovremeno, broj zahteva za pomoć nezaposlenim građanima je u junu porastao za 23.800 (analitičari očekivali rast od 40.500). Stopa nezaposlenosti je porasla na 7,6 odsto, odnosno na najviši nivo od januara 1997. godine. U drugom kvartalu 2009. godine se očekuje pad BDP od 0,4 posto, nakon što je u prvom kvartalu zabeleženi pad iznosio 4,9 odsto (najviše od 1956. godine). Kurs EUR/USD oscilirao je oko 1,3950 vrednosti prva dva dana izveštajnog perioda. U sredu se jedan evro mogao kupiti za manje od 1,39 dolara, što je ujedno i najniža vrednost valute EMU u toku izveštajnog perioda. Glavni uzrok ovakvog pada je objavljivanje BDP-a evrozone na godišnjem nivou koji je zabeležio negativnu vrednost u visini od 4,9%. Maksimalnu vrednost u toku prve nedelje izveštajnog perioda evro je ostvario u četvrtak, 9. jula. Rast industrijske proizvodnje u Nemačkoj uticao je na jačanje evra tog dana. Kurs je nedelju završio na nivou od 1,3936. Kurs je tokom čitave druge nedelje izveštajnog perioda imao trend rasta. Goldman Sachs i J.P. Morgan su samo neke od velikih svetskih banaka čiji su objavljeni rezultati poslovanja povratili poverenje u oporavak privrede i doveli do trenda rasta kursa. Nakon objavljivanja podataka o padu industrijske proizvodnje u SAD za jedan evro bilo je potrebno platiti nešto više od 1,41 dolara. Ovo je ujedno i maksimalna vrednost koju je evro zabeležio za vreme izveštajnog perioda. Poslednjeg dana izveštajnog perioda kurs je ostvario vrednost od 1,4102 dolara za evro. Cene američkih državnih obveznica porasle su u utorak, 7.jula, nakon pada cena na tržištu akcija, kao i usled velike tražnje na aukciji trogodišnjih obveznica. U sredu je nastavljen trend rasta cena. Na aukciji desetogodišnjih obveznica održanoj sledećeg dana tražnja je bila 3,5 puta veća od ponude, što je dodatno uticalo na rast cena. Povećana spremnost investitora da preuzmu rizik dovela je do pada cena obveznica u četvrtak. Poslednjeg dana prve nedelje izveštajnog perioda nastavljen je trend rasta cena državnih obveznica. Rast cena na tržištima akicja uticao je na povećanje apetita investitora ka riziku, pa je samim tim došlo i do pada tražnje za sigurnijim investicijama, što je uticalo na pad cena državnih obveznica tokom čitave druge nedelje izveštajnog perioda. Prinosi su na kraju izveštajnog perioda bili veći za sve ročnosti obveznica, sem za šestomesečne i jednogodišnje hartije. Najveći rast prinosa su za vreme izveštajnog perioda zabeležile desetogodišnje obveznice (5 bazičnih poena), dok su šestomesečne diskontovane državne hartije imale pad prinosa od 2 bazična poena. Prinos na desetogodišnje obveznice je na kraju izveštajnog perioda iznosio 3,14%. Cene državnih obveznica evrozone su ostvarile rast početkom izveštajnog perioda, uporedo sa padom cena akcija na evropskim tržištima, što je uticalo na rast tražnje za manje rizičnim oblicima aktive, poput obveznica. Podaci o nazaposlenosti u SAD od prethodne nedelje povećali su izglede dugog i sporog oporavka od recesije, pa su prinosi na dvogodišnje nemačke obveznice dostigli najniži nivo za poslednja 4 meseca. Međutim, tokom prve nedelje cene državnih hartija su ostvarile pad, kao posledica rasta cena akcija i novih emisija obveznica, poput HoV Austrije i Italije. Osim toga, industrijske narudžbine u Nemačkoj su rasle najbržim tempom za poslednje dve godine, što bi moglo ukazivati da se industrijski sektor ove zemlje stabilizovao, što je takođe uticalo na smanjenje interesovanja za obveznicama. Krajem prve nedelje došlo je do rasta cene desetogodišnjih nemačkih obveznica, usled pada cena akcija. Na ovo su uticali podaci o padu velikoprodajnih cena u Nemačkoj, što je osmi uzastopni mesečni pad. S druge strane, evropski Dow Jones Euro Stoxx 50 indeks je takođe ostvario pad od 0,9%, tako da je trgovina obveznicama i dalje pretežno određena percepcijom rizika. Početkom druge nedelje, cene državnih hartija su ostvarile pad, jer su cene na tržištima akcija rasle usled očekivanja pozitivnih rezultata finansijskih kompanija, poput Goldman Saksa. Drugi podaci koji ukazuju na kraj najgoreg dela krize, kao i emisija obveznica Italije, takođe, su uticali na pad cena obveznica. Pad je nastavljen i tokom ove nedelje, na šta je, između ostalog, uticao i rast inflacije u evrozoni. Trend pada je nastavljen, uprkos kratkotrajnom rastu krajem izveštajnog perioda. Početkom izveštajnog perioda cena zlata je ostvarila pad od 1%, usled jačanja dolara, što je uticalo na smanjenje interesovanja za ovim plemenitim metalom kao alternativnim oblikom aktive. Jačanje dolara čini berzanske robe skupim za invstitore. Američka valuta je, zajedno sa jenom, ojačala početkom izveštajnog perioda, usled straha od budućeg kretanja privrede, što navodi investitore da ulažu u valute koje smatraju sigurnim. Učesnici na tržištu zlata su čekali sastanak lidera G-8 i dalje pokazatelje sa međuvalutnih tržišta, a pošto je fizička tražnja za zlatom i dalje slaba, glavni pokretač na tržištu zlata ostaju kretanja na valutnom tržištu. Tako je nastavak jačanja dolara tokom prve nedelje doveo do pada cene ovog plemenitog metala, ali je slabljenje američke valute krajem prve nedelje dovelo do oporavka cene zlata. Početkom druge nedelje cena zlata je ostvarila rast, opet kao posledica slabljenja američke valute. Rast cena drugih berzanskih roba, poput nafte i industrijskih metala, takođe je uticao na rast cene zlata, koji je nastavljen tokom nedelje, pa je cena dostigla 940$/Oz, što je bio dvonedeljni maksimum u tom periodu. Krajem izveštajnog perioda došlo je do blagog pada cene, koji ipak nije uticao na prekid trenda njenog rasta. Cena nafte je tokom prve nedelje izveštajnog perioda ostvarila trend pada. Glavni razlog za pad cene bila je zabrinutost investitora da bi svetska privreda mogla da doživi skoriji oporavak. Ova skeptičnost uglavnom je posledica loših ekonomskih indikatora objavljenih u SAD koji prikazuju nastavak rasta nezaposlenosti (trenutna stopa nezaposlenosti u SAD je 9,5%). Podatak objavljen u četvrtak, 9. jula, da je u SAD smanjen broj nezaposlenih lica koji prvi put apliciraju za socijalnu pomoć, kao i rast cena na tržištima akcija, doveli su do trenutnog prekida pada cene nafte, koji je nastavljen već sledećeg dana. Za razliku od prve nedelje, u drugoj nedelji izveštajnog perioda cena nafte je ostvarila rast. Slabljenje dolara, objavljivanje pozitivnih rezultata poslovanja velikih svetskih banaka, kao i rast cena na svetskim tržištima akcija ulili su investitorima optimizam u pogledu oporavka svetske privrede. Najvišu vrednost cena nafte je ostvarila poslednjeg dana izveštajnog perioda. Tog dana na zatvaranju je bilo potrebno platiti 64,44 dolara za barel sirove nafte. Izvor: www.economy.rs

(Zatvori)

Na čelu stranih kompanija sa najvećim dobitkom u 2008. je Duvanska industrija Niš, pokazuju podaci o prošlogodišnjem poslovanju firmi. Sa druge strane, među onima koji su ostvarili debeli minus dominiraju telekomunikacione kompanije (Vip i SBB), a za njima slede naftne kompanije, trgovinski lanci, ali i duvanska i prehrambena industrija.

Gledajući sveukupno srpsku privredu, na listi prvih deset najvećih srpskih kompanija koje su ostvarile dobit, polovina mesta pripada onima u kojima ima inostranog kapitala, dok na listi „gubitaša“ dominiraju apsolutno javna preduzeća.

Osnove gubitaka su, međutim, potpuno drugačije. Prvi razlog zbog kojeg su strane kompanije upisale minus u finansijske izveštaje jesu velike investicije, od kojih u naredne dve godine očekuju dobit. Kao drugi razlog, strani investitori ne propuštaju da navedu kurs dinara. Bez obzira na otežane okolnosti koje pogađaju sve srpske firme, strane kompanije dosad nisu svoje troškove smanjivale masovnim otpuštanjem radnika, niti je bilo nagoveštaja o pakovanju kofera sa ovih prostora.

U Srbiju je prošle godine ušlo oko 2,5 milijarde dolara neto stranih direktnih investicija. Najveći ulagači među multinacionalnim kompanijama koje su preuzele domaća preduzeća su holandski Heineken, novi vlasnik pivara u Zaječaru i Novom Sadu, zatim holandski ogranak kompanije PepsiCo koja je kupila beogradskog proizvođača grickalica Marbo Product, dok je američka investiciona banka Merrill Lynch kupila manjiski udeo u MPC Properties. U sektorskoj strukturi ulaganja prošle godine i dalje preovlađuju investicije u nekretnine i trgovinu, ali je primetno rastuće učešće energetike, proizvodnje auto delova, tekstilne i hemijske industrije. Ovaj detalj je jako važan jer pokazuje da se povećava ulaganje u proizvodnju one robe koja može da se izveze.

Ulaganja i kurs

Iako se na listi „profitera“ visoko kotira Telenor, listu kompanija koje su ostvarile gubitak predvodi konkurentski VIP Mobile koji je imao čak 12 milijardi dinara gubitka.

„Normalno je da poslujemo sa gubitkom, jer smo kompanija koja se još razvija i zauzima svoje mesto na tržištu. Cilj nam je da u budućnosti poslujemo profitabilno. Prvo moramo da investiramo“, kaže za Ekonomist Aleksandar Šperl, predsednik Upravnog odbora Vip Mobile. Vip, kao član Mobilkom Austria Group, sav potreban kapital za investiranje u Srbiji dobija iz centrale.

„Sa bankama sa domaćeg tržišta Vip nema nikakav kontakt“, dodaje on. Dosadašnje kapitalne investicije VIP-a u Srbiji u 2007. i 2008. bile su 192,2 miliona evra. Vraćanje investicija Šperl očekuje u narednim godinama.

Dragica Pilipović Chaffey, predsednica Upravnog odbora SBB- Srpske kablovske mreže, kaže za Ekonomist da su pre svega investicije od oko 15 miliona evra uticale na prošlogodišnji gubitak te kompanije.

“Veliki deo naših troškova je u stranoj valuti. Iznajmljujemo satelit u evrima, a plaćamo i troškove TV programa i ti ugovori su većinom u dolarima. Koristimo investicione kredite u evrima”, kaže Pilipović Chaffey. Ona ističe da su kursne razlike na kraju prošle godine “kao rukom odnele” oko 20 odsto prihoda, a uz sve to RATEL kontroliše cene kablovske televizije.

Ipak, ta kompanija je u poslednje dve godine uložilla više od 40 miliona evra i očekuje da će iz minusa u plus preći za dve godine. Da ne bi zavisila toliko od kretanja dinara kompanija sve više investira u zemlje u okruženju računajući na njihovu mnogo jednostavniju zakonsku regulativu, kao i veću stabilnost valuta, dodaje ona.

Opravdanja

Na listi kompanija koje su ostvarile značajan minus nalazi se duvanska kompanija Japan Tobacco International koja je 2006. kupila Duvansku industriju Senta. Goran Pekez, direktor za korporativne poslove i komunikacije u ovoj kompaniji objašnjava da su ulaganja od čak 100 miliona dolara isključivi krivac za gubitke u bilansima. Zbog gubitka od oko 10 miliona evra u JTI niko ne razmišlja o povlačenju iz Srbije, čak naprotiv, tvrdi Pekez. U JTI, dodaje on, veruju da je Srbija tržište koje obećava uprkos brojnim izazovima kao što su značajan pad premije za duvan i najava zabrane pušenja na javnim mestima.
Kompanije koje se bave zakupom vozila i opreme prošlogodišnji gubitak, takođe, pravdaju valutnim rizikom, jer koriste izvore finansiranja u stranoj valuti. Usled značajnog pada vrednosti dinara u odnosu na druge strane valute Raiffeisen Rent zabeležio je negativne kursne razlike što je uticalo da inače dobar poslovni rezultat kompanije bude preokrenut u gubitak od 850 miliona dinara.

Nisu odustali

Predstavnici stranih investitora kažu da nema reči o masovnom izvlačenju sa tržišta Srbije, ma kako nepovoljne okolnosti bile u zemlji. Aleksandar Radosavljević, predsednik Saveta stranih investitora tvrdi da su članice tog udruženja došle u Srbiju da ostvare dugoročno poslovanje, a ne sa idejom da na prve znake krize napuste tržište.

Darko Đukić, načelnik sektora za strana ulaganja u Agenciji za promociju izvoza i stranih ulaganja (SIEPA) kaže za Ekonomist da je od početka ove godine smanjeno interesovanje stranih kompanija za ulaganje u Srbiju, ali je jako važno da nije bilo odustajanja od već započetih investicionih projekata.

SIEPA trenutno radi na oko 30 upita stranih kompanija čiji eventualni dolazak bi u periodu od dve godine mogao da rezultira prilivom od oko dve milijarde evra, kaže Đukić.

Kao argument u prilog „odanosti“ investitora Srbiji, sagovornici Ekonomista navode i činjenicu da su izostali brojni otkazi radnicima. Primera radi, članice Saveta stranih investitora su u periodu pre krize visoko podigle nivo efikasnosti, mnoge poslujući sa optimalnim brojem zaposlenih da zadovolje potrebe tržišta. „To naravno ne znači da neke kompanije sada neće biti prinuđene da smanje broj zaposlenih“, kaže Aleksandar Radosavljević, ističući da članice Saveta neće olako ulaziti u proces otpuštanja, pre svega zato što su prethodnih godina uložile velika sredstva u podizanje nivoa obučenosti i znanja kadrova.

Iako se radi u otežanim uslovima, ni u cementari Lafarge zasad ne razmišljaju o otpuštanju radnika. Sa druge strane, Miodrag Babić, predsednik Hemofarma i potpredsednik Stada grupe navodi da je optimalizacija radnika stalni proces jer u pogonima tehnološki procesi i procedure diktiraju broj i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.

Pad prihoda

One kompanije koje su prošle godine zavidno profitirale, u 2009. zbog pada prodaje na domaćem i ino-tržištima očekuju skromnije rezultate.

Nikola Pavičić, generalni direktor bačkopalanačke kompanije Tarkett-Sintelon potvrđuje takva očekivanja objašnjavajući da je prodaja manja na svim velikim tržištima na koja izvoze. „Uspeli smo da zaustavimo dalji pad prodaje i preduzeli smo mere da i manja prodaja bude profitabilna“, ističe on dodajući da je za prvih šest meseci ove godine kompanija imala pad prihoda za oko 20 odsto u odnosu na isti period 2008.
Veliki pad građevinske aktivnosti u Srbiji, čak za više od 30 odsto, doveo je u nezavidan položaj i beočinsku cementaru Lafarge BFC.

„Naši najveći kupci su radili sa znatno manjim kapacitetima. Kompletno srpsko tržište u prvih šest meseci je apsorbovalo manje od milion tona cementa“, ocenio je Kostin Borc, generalni direktor cementare Lafarge BFC.

Neki su uspeli i da spreče lošije rezultate. Miodrag Babić navodi da je farmaceutska kompanija Hemofarm slabiji promet na domaćem tržištu sa kojim se suočila u prvoj polovini ove godine nadomestila većim izvozom. „U maju smo imali prve isporuke lekova u SAD. Tokom prvih šest meseci ove godine Hemofarm je ostvario rast izvoza za čak 44,50 odsto“, naglašava Babić.

Marko Mićanović, sekretar za finansije i član Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) kaže da je bilo jasno još na kraju prošle godine kad se kriza uveliko zahuktala, da kompanije neće moći da ostvare planove. Zato je većina kompanija morala da revidira poslovne ciljeve i da se umesto novim investicijama okrene smanjenju rashoda i internom restrukturiranju, kaže Mićanović. Što se tiče očekivanja za drugu polovinu ove godine, on smatra da će kompanije u Jugoistočnoj Evropi morati još da budu strpljive kad je reč o oporavku tržišta u ovoj godini.

(Zatvori)

Prošle godine u isto vreme kompanija je zaradila 2,5 milijardi evra. Najveći evropski proizvođač automobila u junu je prodao šest odsto više putničkih i privrednih vozila nego u istom periodu lane, ali mu to nije pomoglo da anulira loše rezultate iz prethodnih meseci. Ukupna prodaja u prvom polugodištu je opala 9,4 odsto, na 51,2 milijardi evra.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)