Shodno aktuelnoj ekonomskoj krizi na svetskom tržištu, rente poslovnog prostora u Beogradu su očekivano zabeležile najniži istorijski nivo krajem prošle godine. Prosečne tražene zakupnine za novi poslovni prostor u Beogradu beleže nivo od EUR 15.5 po metru kvadratnom mesečno za A klasu prostora i EUR 12.5 po metru kvadratnom mesečno za B klasu prostora. U skladu sa tim, prosečne postignute neto rente za klasu A poslovnog prostora su EUR 14 po metru kvadratnom mesečno, dok su za klasu B prosečne rente na nivou od EUR 11 po metru kvadratnom mesečno.

Ukupna količina modernog poslovnog prostora u Beogradu (klase A i B) trenutno iznosi 732,000 m2, od čega se 73% nalazi u centralnoj poslovnoj zoni, koja obuhvata centar Beograda i Novi Beograd. Među zgradama vrhunskog kvaliteta dostupnim za iznajmljivanje nalaze se Airport City Belgrade, Tri lista duvana, MPC Plaza, ABS zgrada u Bloku 26 i druge. Ove zgrade se izdvajaju kako lokacijski tako i najvišim kvalitetom. Ponuđene po sadašnjim tržišnim cenama, predstavljaju retku priliku za preseljenje zakupaca iz zastarelih i neadekvatnih prostora u modernu radnu sredinu sa svim savremenim pogodnostima.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Sporazum "Bečka inicijativa", dogovoren krajem marta prošle godine, sa stranim bankama sa većinskim stranim kapitalom, koje posluju u istočnoj Evropi, kako bi se izbeglo povlačenje sredstava iz tih zemalja usled svetske krize, uz nadzor MMF-a, ističe 1. januara 2011. godine.

S tim u vezi, Jelašić smatra da je bitno sagledati šta je donela "Bečka inicijativa", to iskoristiti i posle njene primene, kao na primer praćenje kreditne aktivnosti banaka u zemljama porekla i u zemljama u kojima su aktivne, kao i mogućnost uticanja na banke da odobravaju više kredita na duži vremenski period.

"Ima dosta toga što može da se iskoristi kada više ne bude Bečkog sporazuma. Banke su povećale izloženost prema Srbiji, pojedine su na istom nivou, ali postoje i par banaka koje su značajno povećale izloženost, što pokazuje da postoji interes da se poveća iznos kredita u Srbiji", naglasio je on.

Jelašić je pojasnio da je NBS najavila, prilikom razgovora sa MMF-om, a to stoji i u Memorandumu, da se na vreme razmotri obustava primene Bečkog sporazuma, kako bi se minimizirali mogući šokovi.

"Ako sada već signaliziramo bankama imaće veću bezbednost i garancije", uveren je guverner.

Srbija odlučuje o produženju

Šef za bankarstvo u centralnoj i istočnoj Evropi međunarodne bankarske grupacije Unikredit Federiko Giconi kazao je da je na Srbiji da odluči da li će biti nastavljena primena Bečkog sporazuma. "Ne verujem da će se nakon isteka sporazuma mnogo toga promeniti, pošto su banke u Srbiji posvećene domaćem tržištu i ekonomiji", ocenio je on.

Giconi je naveo da Unikredit banka namerava da poveća nivo kredita u Srbiji, tako da poslovanje ne vezuje za Bečki sporazum već za plan poslovanja na srpskom tržištu.

Srbija je prva, u martu 2009. u Beču, sa centralama stranih banka koje posluju na srpskom tržištu postigla sporazum da do 2010. ne smanjuju nivo kreditiranja ispod nivoa iz 2008. godine.

Sporazume u okviru Bečke inicijative sklopile su i Rumunija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Letonija.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Jelašić je rekao da porast kreditne aktivnosti i to što će, posle prošlogodišnjeg pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2010, verovatno biti zabeležen rast od 1,5 odsto, pokazuju da je Srbija izašla iz krize.

"Konkretan boljitak za građane najverovatnije će doći 2011. godine", izjavio je guverner na ekonomskom forumu "Juromani" i naglasio da postoji raskorak između obećanja i onoga što se u stvarnosti sprovodi.

Jelašić je rekao da u 2010. godini ne očekuje znatno povećanje zaposlenosti u Srbiji.

"Ne očekujem da će doći do značajnijeg povećanja stalno zaposlenih ljudi pre kraja 2010. godine", naveo je Jelašić i dodao da se rast zaposlenosti može očekivati početkom 2011. godine.

Prema njegovim rečima, to neće biti slučaj samo u Srbiji, već u celom regionu i svetu, pošto su svi uplašeni i postavljaju pitanje koliko je sadašnji pozitivan razvoj stabilan.

Guverner NBS je dodao i da se 2010. i 2011. godine ne može očekivati kreditni bum koji je postojao od 2006. do 2008. godine, ističući da je godišnje povećanje kreditnog portfelja od 20 ili 30 odsto prošlost.

Građani su u većoj meri smanjili tražnju za kreditima, naveo je, jer su mnogo obazriviji, a tome je doprinelo i zamrzavanje zarada.

"Rast kredita će biti drugačiji nego do sada", kazao je Jelašić i precizirao da će verovatno biti mnogo manje prekograničnih kredita, a novac iz matične banke će ići u banku - kćer, koja će ga plasirati lokalnom stanovištvu i privredi.

Guverner NBS je rekao i da postoji mnogo elemenata Bečkog sporazuma, po kojem su se banke obavezale da ne smanjuju kredite u Srbiji, koje bi trebalo produžiti i posle kraja 2010. godine, kada ističe njegovo važenje.

"To su stvari poput toga kako proveravati kolika je izloženost banaka na grupnom nivou za pojedine zemlje, šta se dešava sa kreditima vezanim za strne valute u pojedinoj zemlji i kako obezbediti više kredita u lokalnoj valuti", kazao je on.

Jelašić je izjavio da očekuje da će te inicijative ostati da važe i posle isteka zvaničnog sporazuma koji će se zvati Bečki sporazum plus.

Srbija je prva, u martu 2009. u Beču, sa centralama stranih banka koje posluju na srpskom tržištu postigla sporazum da do 2010. ne smanjuju nivo kreditiranja ispod nivoa iz 2008. godine.

Sporazume u okviru Bečke inicijative sklopile su i Rumunija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Letonija.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

Na kraju novembra 2009. godine javni dug bio je 9,67 milijardi evra, što znači da je tokom decembra povećan za oko 170 miliona evra.

Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju prošle godine bile su 8,46 milijardi evra, pri čemu je unutrašnji dug bio 4,05 milijardi, a spoljni 4,41 milijardi evra, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Ukupne indirektne obaveze Srbije na kraju 2009. godine bile su 1,39 milijardi evra. Na kraju 2008. godine javni dug bio je 8,78 milijardi evra, što je bilo 25,6 odsto BDP-a.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Učestvujući na promociji Komercijalne banke (BSE:KMBN) u kojoj su devizni ulozi građana pre nekoliko dana dostigli sumu od milijardu evra, Jelašić je izneo podatak da je u 2009. godini devizna štednja građana u Srbiji povećana za 1,23 milijardi dolara, a u ovoj godini za gotovo 37 miliona evra.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Bečka inicijativa predstavlja veoma bitan forum za koordinaciju između banaka i države. Smatram da je veoma bitno da ostane na snazi", kazala je novinarima u Beču direktorka strateških analiza Unicredit grupe za centralnu i istočnu Evropu Debora Revoltela.

Ona je nakon panel raprave o Bečkoj incijativi na Juromani ekonomskom forumu kazala da se više ne postavlja pitanje ostanka banaka na tržištima u centralnoj i istočnoj Evropi.

"Verovatno više nije ni pitanje, kao sto je bilo u proslosti, da se ljudima da signal da radimo zajedno i da ostajemo u regionu. To se ne dovodi u pitanje", istakla je Revoltela.

Prema njemim rečima, sada je potrebno suočiti se sa novm izazovima nastavka Bečke inicijative.

"To su propisi koji regulišu davanje kredita koji su indeksirani u stranoj valuti, pitanja koja se tiču ponovnog zamaha u odobravanju kredita i razvoja novih oblika kreditnih garancija", ocenila je Revoltela.

Ona je navela i da je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić u medijima izneo stav da više nije neophodno strogo pridržavanje Bečke inicijative, kao sto je bilo na početku.

Srbija je prva, u martu 2009. u Beču, sa centralama stranih banaka koje posluju na srpskom postigla sporazum da do 2010. ne smanjuju nivo kreditiranja ispod nivoa iz 2008. godine. Sporazuma u okviru Bečke inicijative sklopile su druge zemlje regiona među kojim su Rumunija i Bosna i Hercegovina.

Godišnji ekonomski forum o centralnoj i istočnoj Evropi, koji je ogranizovala Juromani medijska grupacija specijalizovana za izveštavanje o ekonomiji, okupio je više stotina bankara, investitora, privednika i državnika iz Evrope.

Glavne teme dvodnevnog skupa su oporavak od ekonomske krize u regionu, stabilnost bankarskog sektora i valuta, energetika i mogućnosti ulaganja u centralnoj i istočnoj Evropi, a na skupu će učestvovati i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

- Danas je za dokapitalizaciju Komercijalne banke Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uplatila 50 mil EUR, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) 40 miliona, nemački investicioni fond DEG 20 miliona i švedski fond za investicije u zemlje u razvoju (Swedfund) 10 miliona - rekao je Smolić novinarima.

Smolić je naglasio da i posle te dokapitalizacije država Srbija u Komercijalnoj banci zadržava učešće od 42,6% jer institucionalni investitori i posle dokapitalizacije ne povećavaju svoj udeo, odnosno ostaje ista upravljačka struktura banke u naredne tri godine.

U tom periodu, kako je dodao, država ima mogućnost da isprati dokapitalizaciju Komercijalne banke, u iznosu koji je proporcionalan njenom udelu u banci.

Smolić je ocenio da se dokapitalizacijom poboljšava kvalitet portfolia banke, a deo novca će biti uložen u dokapitalizaciju banaka u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori čiji je vlasnik Komercijalna banka.

- U narednih mesec dana biche zvaršene pripreme dokapitalizacija banke u Banjaluci, u vrednosti od 20 mil EUR, i u Budvi u vrednosti 10 mil EUR - rekao je Smolić.

Komercijalna banka je vodeća banka u Srbiji po iznosu štednje građana i ima mrežu sa više od 260 ekspozitura. U njenom 100% vlasništvu je Komercijalna banka u Budvi, a ima vlasništvo od 99,9% u Komercijalnoj banci u Banjaluci i predstavništvu banke u Frankfurtu.

U martu 2006. godine EBRD je dopitalizacijom postala vlasnik 25% Komercijalne banke.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Stranci su u decembru bili znatno aktivniji na prodajnoj strani, čemu je doprinela prodaja 99,9 odsto akcija Apatinske pivare. Tako je prošlog meseca učešće stranaca u prodaji akcija bilo veće od 91 odsto a u kupovini tek nepuna tri procenta.

Rekordna transakcija Apatinskom uticala je i na odnos učešća stranih ulagača u kupovini i prodaji akcija na godišnjem nivou stavljajući prevagu na prodajnu stranu u odnosu na kupovnu, koja je većim delom godine bila dominantna.

Prema statistikama, učešće stranaca u kupovini akcija bilo je u 2009. godini 25 odsto a u prodaji više od 68 odsto.

Učešće stranih investitora u ukupnoj trgovini akcijama u prošloj godini bilo je bezmalo 47 odsto, šest procenata manje nego u 2008. godini.

U trgovini obveznicama RS učešće stranih investitora u decembru je bilo sedam odsto u proseku dnevno, 75,5 odsto više nego u novembru.

Na godišnjem nivou, učešće stranaca u trgovini obveznicama u 2009. je bilo devet i po procenata, 25 odsto manje nego 2008.

U ukupnoj trgovini na Beogradskoj berzi učešće stranih investitora je u decembru bilo nešto veće od 46 odsto, za 14 odsto manje nego u novembru.

I na godišnjem nivou je učešće stranaca u ukupnoj trgovini na srpskom tržištu kapitala opalo i u 2009. godini je bilo 42 odsto, desetak procenata manje nego 2008.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)