Kako se navodi u saopštenju, očekuje se da će Svetska banka ove godine Srbiji pozajmiti 200 mil USD za podršku budžetu, a očekuje se da će biti poboljšano korišćenje ranije odobrenih zajmova.

Odobravanje novih investicionih kredita u 2010. godini nije bilo planirano u okviru tekuće strategije partnerstva, navelo je predstavništvo Svetske banke i ukazalo da bi mnogo moglo da se uradi na poboljšanju korišćena postojećih zajmova za investicije.

To poboljšanje, ističe se, moglo bi da se postigne aktivnijom podrškom i uprvljanjem tekućih projekata da bi se podstakli primena i korišćenje sredstava.

U Svetskoj banci su kazali da su pojedini mediji pogrešno preneli intervju šefa beogradske kancelarije Sajmona Greja datog dnevniku "Blic" 18. januara kada su upotrebili izraz da Svetska banka odbija zajmove Srbiji u 2010.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Vlada Srbije usvojila je Zaključak u vezi sa izveštajem o postupku javnog nadmetanja za izdavanje jedne licence za javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge za teritoriju Republike Srbije, navedeno je u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju s medijima.

Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić je ranije kazala da je ponuda Telenora od 1,05 miliona evra korektna. Prema proceduri, Upravni odbor Republičke agencije za elekomunikacije (Ratela) bi trebalo da do 10. februara da odluči da li je finansijska ponuda Telenora zadovoljavajuća i da li će dodeliti licencu za fiksnu telefoniju toj kompaniji.

"Telenor bi u tom slučaju trebalo da počne da pruža usluge fiksne telefonije i interneta u Srbiji do kraja godine", kazala je Matićeva i dodala da će to omogućiti da građani dobiju ponudu paketa kojim će biti objedinjene usluge mobilne i fiksna telefonija, internet i televizija preko internet protokola.

"To bi trebalo da omogući gradjanima da u ukupnom zbiru njihovi troškovi za telekomunikacije budu niži nego sada kada posebno plaćaju mobilni telefon, fiksni telefon, internet i kablovsku televiziju", kazala je Matićeva.

"Dobitnik licence za pružanje usluga fiksne telefonije ima obavezu da u roku od godinu dana otpočne pružanje usluge fiksne telefonije građanima, kao i ADSL priključaka", rekla je Matićeva i dodala da su predstavnici „Telenora“ obećali da će u narednih nekoliko godina intenzivno investirati kako bi izgradili svoju infrastrukturu koja će biti na nivou svetskih standarda i koja će imati mogućnost pružanja usluga širokopojasnog pristupa Internetu.

Ministarka Matić je uvođenje drugog operatera fiksne telefonije ocenila je kao šansu za unapređenje telefonije uopšte i rekla da će rezultat toga biti to što ćemo konačno rešiti pitanje dvojnika, kao i da će svi građani koji to žele moći da dobiju telefonski ili ADSL priključak, što sada nije slučaj.

Prema njenim rečima, ministarstvo telekomunikacija nije upućeno u to koliko će tačno novca biti uloženo u infrastrukturu.Telenor Srbija je jedini učesnik na tenderu za drugu licencu fiksne telefonije u Srbiji, kojom se ukida monopol u toj oblasti i koja se daje na 10 godina, uz mogućnost produženja za još 10 godina.

Ta kompanija u Srbiji ima oko 2,8 miliona korisnika mobilne telefonije, a deo je norveške telekomunikacione grupe Telenor, koja posluje u 14 zemalja.

Pružanjem usluga fiksne telefonije u Srbiji trenutno se jedino bavi državna kompanija Telekom Srbije, koja je na kraju 2008. godine imala oko tri miliona korisnika.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Većinski vlasnik te dve banke je država Srbija.

Kako se navodi u saopštenju, Vlada Srbije je na današnjoj sednici odlučila da Republici Haiti, koju je pogodio razoran zemljotres, preko Crvenog krsta Srbije, uputi pomoć od 100.000 dolara.

Vlada je danas donela nekoliko uredbi, između ostalog, i uredbu o subvencionisanju kupovine automobila proizvedenih u Srbiji zamenom staro za novo u 2010. godini i Uredbu o uslovima i načinu podsticanja proizvodnje i prodaje traktora u Srbiji u 2010. godini.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu i finansiranju između nemačke KFW i Srbije za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i švajcarskog Saveznog veća o prevozu putnika i stvari u drumskom saobraćaju.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

I Narodna banka mogla bi da doprinese da krediti preduzećima budu pristupačniji ukoliko bi smanjila stopu obavezne rezerve, preispitala kriterijume za klasifikaciju kredita… Ovo su samo neke od sedam mera koje je juče na adresu premijera, guvernera NBS, ministrima finansija i ekonomije prosledio Upravni odbor Privredne komore Srbije. Ocena Upravnog odbora je da privreda Srbije posluje u izuzetno teškim uslovima, koje dodatno otežava nestabilan kurs, a da su prosečne kamatne stope na kredite visoke. Ponovo je upozoreno i da privredi ne odgovora nestabilan kurs dinara i njegove velike oscilacije. - Nestabilan kurs dinara nosi povećan devizni rizik i psihološki utiče na povećanje inflacionih očekivanja, a što sa sobom povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata. Danas je problem kurs, sutra teškoće izvoznika, prekosutra mala tražnja i niska primanja. Sve su to strateški problemi koji tište srpsku privredu, a mi želimo da institucije kroz razgovor dođu do najboljih rešenja koja se tiču svih nas - kaže za "Blic" Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

Naglašavajući da su mere, zapravo legitimni zahtevi koji su samo preneti predstavnicima izvršne i monetarne vlasti, naš sagovornik kaže da su sada na potezu upravo oni na čije adrese su i poslate mere PKS.

Bankari smatraju da bi primena predloženih mera privrednika, naročito onih koje se odnose na poteze NBS, mogla da utiče na to da krediti preduzećima budu povoljniji. Ipak, ima i drugih faktora od kojih zavisi cena zajmova.
Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora "Banke Inteze", kaže za "Blic" da je NBS organizovala nekoliko sastanaka sa predstavnicima banaka na temu smanjenja obavezne rezerve kao jedne od mera u pravcu dalje relaksacije monetarne politike. Upravo to bi dovelo do oslobađanja dela sredstava koje banke imaju kod NBS, kao i do pospešenja devizne likvidnosti i delovalo bi u pravcu smanjenja kamatnih stopa.

- Međutim, ne treba izgubiti iz vida i ostale faktore koji utiču na cenu novca, kao što je očekivani blagi rast euribora, visok kreditni rizik, kao i kamate koje banke plaćaju na svoje izvore, a koji će delovati u pravcu povećanja kamatnih stopa - ukazuje Draginja Đurić.

Da su banke postale opreznije prilikom odobravanja kredita, naročito nakon 2008. godine, a što je povezano sa rastom rizika klijenata koje kreditiraju, potvrđuje i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora "Erste banke".
- Predlozima PKS dodao bih i osmu tačku, a to je da se razmisli o formiranju institucije koja bi osiguravala plasmane. Time bi bankama bilo omogućeno da preuzmu više rizika kada kreditiraju preduzeća, a ovo bi sigurno imalo uticaja na veći obim odobrenih zajmova - kaže Slavko Carić.

Ovaj potez Privredne komore, međutim, tumači se i kao delegiranje zadataka, pre svega centralnoj banci.
- Banke imaju drugu vizuru, a to je zaštita od visokog kreditnog rizika, po cenu i da ne plasiraju slobodna likvidna sredstva, već da kupuju hartije od vrednosti NBS - naglašava za "Blic" dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Drugo pitanje je kako makroekonomska politika može da podstakne izvoz. A tu, u prvi plan, kako kaže naš sagovornik, dolazi režim kursa, koji treba da bude realan, a to je moguće samo ako je slobodno plivajući. Isti značaj ima i obim kreditiranja. Svi elementi ukazuju na to da cena kredita neće da opadne izuzev malo dinarskih kredita koji su vezani za referentnu kamatnu stopu, i to samo za najbolje klijente.

- U prilog povoljnijim kreditima, međutim, ne ide ni cena bankarskih izvora, pošto je štednja građana ključni izvor za plasmane. Čak i da se smanji stopa obavezne rezerve ne očekuje se veliki porast kreditne aktivnosti. Refinansiraće se krediti pre svega dobrih velikih klijenata po nešto povoljnijim uslovima.

Banke će zadržati visoku likvidnost po cenu smanjenja profita, zbog rastuće mase nenaplativih kredita od preduzeća i građana - kaže prof. dr Đorđe Đukić. (Zatvori)

Naredna sednica Monetarnog odbora održaće se 4. februara 2010. godine.

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca Bambi Banat A.D. (BMBI) sa obimom od 9,9 miliona dinara. Akcije Agrobanke A.D. (AGBN) i AIK banke A.D. (AIKB) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 4,7, odnosno 4,1 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Fidelinka A.D. (FIDL), gde je cena na zatvaranju iznosila 280 dinara, što predstavlja rast od 3,70%. Cena preferencijalnih akcija Komercijalne banka A.D. (KMBNPB) danas je iznosila 11.218 dinara, što je povećanje od 1,01%, dok su akcije Imleka A.D. (IMLK) uvećale svoju cenu za 0,28%, odnosno na 1.456 dinara.

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

"Sredinom 2006, kad je počeo postepeno povlačenje iz menjačkih poslova, učešće NBS-a u tim poslovima bilo je 80 odsto, a učešće banaka 20 odsto", navodi se u saopštenju.

Centrala banka je istakla da je u proteke tri godine donela više mera vezanih za poslove s menjačima, koje su doprinele da smanjenje njenog učešća u menjačkim poslovima nema negativne efekte na menjačkom i ukupnom deviznom tržištu, a pri čemu su prodaja i otkup deviza i dalje bili u rastu.

U januaru prošle godine učešće NBS u obavljanju menjačkih poslova bilo je 19,3 odsto, a u oktobru je smanjeno na 1,57 procenata.

NBS je ocenio da su se stekli uslovi da 1. aprila ove godine prestane rad sa ovlašćenim menjačima, kako je i planirano Programom monetarne politike za 2010.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Međutim, ovaj sporazum biće predmet razgovora sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda koja dolazi u drugoj polovini idućeg meseca. Već sada, kako je juče u Beču na konferenciji „Juromani” najavio Radovan Jelašić, guverner Narodne banke, postoji mogućnost da se bankama da na volju da same, u skladu sa zahtevima tržišta, usklade svoju ponudu kredita.

- Narodna banka Srbije je uzela u obzir činjenicu da su banke povećale svoju izloženost u Srbiji. Sigurno da ima nekoliko naravoučenija Bečkog sporazuma, a koja bi trebalo da se iskoriste. Tu pre svega mislim na mogućnost dodatnog dogovora da utičemo na banke da odobravaju više kredita u domaćoj valuti i to na duži period. Banke su povećale svoju kreditnu izloženost. Znači da postoji interes da se i nadalje dodatni novac transferiše u Srbiju, a tako i da se obezbede i dodatni krediti - rekao je Jelašić. 

Jelašić je takođe rekao da je prema ekonomskim pokazateljima Srbija izašla iz krize, ali će građani poboljšanje osetiti u 2011. godini. Rekao je da porast kreditne aktivnosti i to što će posle prošlogodišnjeg pada bruto domaćeg proizvoda u 2010. verovatno biti zabeležen rast od 1,5 odsto pokazuju da je Srbija izašla iz krize. 

Prethodnih dana u Beču, na konferenciji „Juromani”, među okupljenim bankarima provejavao je optimizam. U stilu „najgore je iza nas, idu bolji dani”. Mnogi su ipak priznali da ih zabrinjava naizgled apsurdna situacija - višak likvidnosti. 

Guverneru NBS jasno je da će bankari uvek reći da nemaju kome da plasiraju novac, a da će s druge strane privrednici upozoravati da je ponuda kredita mala. Naglašava da će država i dalje imati značajnu ulogu i to sa programom subvencionisanih kredita. 

- Očekujem da će se smanjivati razlika u visini kamata na kredite u evrima i dinarima, a što će omogućiti građanima i privredi da se više zadužuju u domaćoj valuti - najavio je Jelašić.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)