U Ministarstvu finansija nisu imali odgovor na pitanje kada će biti smanjen porez na štednju. „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se smanjuje porez, Vlada je usvojila 17. decembra 2009. godine i trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri“, navode u Ministarstvu. Prvo naredno zasedanje Narodne skupštine moglo bi da bude krajem januara. Do tada štediše moraju da se strpe.

Država kao da je „zaboravila“ da neki propisi koje je donela prestaju da važe 31. decembra. Ali taj zaborav bio je dobar za državni aparat – ministre, poslanike, zaposlene u administraciji, agencijama, javnim preduzećima, upravnim i nadzornom odborima. Svima su do 31. decembra oporezivane plate veće od 40.000 dinara. Od 1. januara toga više nema, pa su im zarade povećane, kome za deset, kome za 15 odsto. Ovaj porez je uveden prošle godine da bi se prikupio novac za ublažavanje efekata ekonomske krize, i dobijeno je 1,2 milijarde. Ali očigledno da za Vladu nema više krize jer ne namerava da oporezivanje produži i ove godine.

Ekonomska kriza bila je razlog da Vlada Srbije početkom prošle godine privremeno ukine oporezivanje prihoda dobijenih od štednih uloga. Namera je bila da se građani nateraju da vrate novac koji su krajem 2008. godine u panici podigli iz banaka. Potez je dobrim delom uspeo. Nadležni su u više navrata priznali da je porez na štednju previsok i da ga treba smanjiti. Zatim je Vlada u oktobra najavila da će ga u 2010. godini prepoloviti, na deset odsto.

– Umalo se nisam onesvestio kada mi je službenik banke rekao da je porez 20 odsto. Znam da je bio ukinut, pa da je rečeno da će biti smanjen. Kamate u bankama nisu astronomske, a još država da mi uzme 20 odsto. Šta da radim, nemam izbora jer mi novac treba – kaže M. B. iz Pančeva.

U najgoroj situaciji su baš oni koji moraju da podignu novac jer im je preko potreban, a i oni kojima ističe rok oročenja jer im se računa kamata koja važi na dan podizanja uloga. Ovi drugi znajući kako se u Srbiji ostvaruju politička obećanja mogli su i da budu pažljiviji. Najsigurnije je zato bilo oročenje novca do 31. decembra 2009. godine.

Izvor: www.seebiz.eu

Kako će se kretati kamatne stope? Euribor, za koji su mnogi krediti u Srbiji vezani, bio je na istorijskom minimumu, ali sa prolaskom krize očekuju se njegov rast.
- Postoje dve kontradiktorne tendencije. Prva koja postoji je preterana likvidnost i time će cena novca odnosno kamate ići na dole jer je bolje zaraditi manje, ali ipak zaraditi. S druge strane, Evropska centralna banka će mnogo više povlačiti novca nego što će ga emitovati. Ovo će se događati postepeno, ali će se novac povlačiti sa tržišta konstantno i dovesti do rasta kamatnih stopa. Videćete, rastuće kamatne stope na tržištima Evropske monetarne unije, a padajuće na drugim tržištima koje su bile donekle visoke usled njegovog dejstva.

U Srbiji se sve više mogu čuti zahtevi za uvođenje evra. Koliko je to realno?
- Smatram da ne bi bilo preporučljivo da zemlja kao što je Srbija sutra usvoji evro jer još nije spremna. Postali biste previše nefleksibilni u monetarnoj politici. Verujem da bi tržišta u razvoju koja nisu završila proces tranzicije trebalo da zadrže koliko je to moguće i fleksibilnost u formiranju svoje monetarne politike. Centralne banke bi trebalo da imaju mogućnost da koriste različite instrumente koje im omogućavaju da povećavaju ili smanjuju likvidnost, da kontrolišu referentne kamatne stope i kurs.

Drugim rečima, sama volja nije dovoljna…
- Dugoročno, mislim pri tom na pet ili deset godina, ima smisla postati deo Evropske monetarne unije. U ovom trenutku devizni kurs je ogledalo stanja u ekonomiji. Ne možete reći „ja imam slabu ekonomiju, a imam jaku valutu kao što je evro“. Pravi put je ulazak u EU, zatim kada ekonomija za to bude spremna i uvođenje evra.

Banke su prelikvidne, zašto ne plasirate novac?
- Ono što je čudno u ovom trenutku je da mi imamo problem viška likvidnosti u svim zemljama u kojima poslujemo, a to znači da imamo isuviše novca koji smo spremni da plasiramo. Naglašavam, spremni da plasiramo taj novac. Ne volimo da sedimo na njemu jer tako ne proizvodimo zaradu. Ali, ne postoji dovoljna tražnja.

Ali, s druge strane, privreda se žali da joj krediti nikad više nisu bili nepristupačni?
- Za ovo postoji nekoliko razloga. Kao prvo ekonomija nije počela da raste. Mali rast je ostvaren, ali nikako drastičan. Drugi razlog je da aktuelnim bazelskim regulacijama većina klijenata je opalo u svom kvalitetu, samim tim i u svom rejtingu, a mi moramo da prilagodimo svoju politiku kreditiranja u skladu sa Bazelom dva. To znači da klijenti kojima smo mogli da pozajmljujemo recimo deset miliona evra, sada se kvalifikuju za pozajmicu od samo pet miliona, iako im je možda potrebno tih deset. A sve iz razloga jer se prate pravila i regulacije. Trenutno se snažno borimo da međunarodni lobiji to promene. Koliko god mi želimo da kreditiramo, ograničeni smo pravilima i centralna banka pomno prati šta radimo. Potpuno smo spremni da kreditiramo.

– Treba sačekati koliko će rast cena naftnih derivata i struje uticati na inflaciju. Sigurno je da će zamrzavanje tražnje, to što nema povećanje zarada i penzija znatno uticati na manju inflaciju – rekao je Jelašić.

Povodom zahteva UO PKS koji se odnose na održavanje makroekonomske stabilnosti, Jelašić je ocenio da privrednici koji od NBS zahtevaju stabilan kurs dinara kucaju na otvorena vrata, jer promene kursa u prethodnih nekoliko dana govore više od reči.

Objašnjavajući šta je zapravo hteo da kaže kada je u Beču ove nedelje rekao da će ove godine Srbija izaći iz krize, Jelašić je objasnio da je zapravo mislio na očekivani rast BDP-a od 1,5 odsto u ovoj godini, na dalji rast kreditne aktivnosti koji je započet prošle godine, kao i na druge pokazatelje.

Jelašić je ukazao da se po makroekonomskim podacima može videti da privreda Srbije nije više u recesiji i da će ove godine imati rast od 1,5 odsto BDP-a, što sigurno ne znači recesiju. Međutim, imajući u vidu stopu nezaposlenosti, realne prihode građana i neke druge pokazatelje, sigurno je da će ta kriza još neko vreme trajati u Srbiji, rekao je Jelašić.

On je najavio i da postoji mogućnost da NBS nastavi da smanjuje referentnu kamatnu stopu.

– Uzimajući u obzir šta se trenutno dešava, u vezi sa cenama i makroekonomskom stabilnosti, mnogo smo bliži da dodatno nastavimo smanjenje referentne kamatne stope – rekao je on novinarima u Novoj ljubljanskoj banci.

J. R.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

NBS prodala 50 miliona evra

Narodna banka Srbije juče je intervenisala prodajom 50 miliona evra, kako bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta, saopštila je centralna banka.

Indikativni kurs evra danas je bio 97,5292 dinara, objavila je NBS.

To je četvrta intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu od početka godine, pošto je centralna banka do sada već prodala 60 miliona evra, da bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.

Dinar se juče, posle trodnevne tendencije pada, minimalno oporavio prema evru za tri pare, tako da je zvanični srednji kurs 97,3454 dinara za evro.

Zvanični srednji kurs evra juče je bio 97,3702 dinara za evro, što znači da je domaća valuta oslabila za 0,03 odsto.

U 2010. godini dinar je bio najjači 4. januara kada je srednja vrednost prema evru bila 95,9679 dinara, a najslabiji bio je 13. januara kada je iznosio 97,4670 dinara.

Dinar je u 2009. godini bio najjači 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro, a najslabiji 7. decembra, kada je zvanični srednji kurs iznosio 96,5657 dinara.

Izvor: www.politika.rs

Američki pretraživač ostvario je gotovo dvije milijarde dolara kvartalne zarade, što je gotovo šest puta više u odnosu na zadnji kvartal 2008.
S obzirom da je morao iskoristiti jednu milijardu dolara da podigne vrijednost investicija u internet grupu AOL i providera bežičnog interneta Clearwire, prošlogodišnja zarada mu je bila 382 milijuna dolara.

Uz ovo, porasla je i zarada od reklamiranja zavidno u odnosu na prethodni period, objavila je kompanija u najnovijem izvještaju o poslovanju.
Međutim, vrijednost Googleovih dionica na tržištu je pala za pet posto jer je iznevjerila očekivanja dijela analitičara.

Izvor: www.seebiz.eu

Država je morala da bude opreznija sa stranim ulagačima u vezi sa donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji, jer nije opravdano sada tražiti od stranih investitora da plate ukupnu tržišnu vrednost zemljišta, pošto je u različitim periodima vrednost bila različita, izjavio je ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević. „Kada je neko od stranaca kupio kapital domaćeg preduzeća, onda je razumeo da je stekao pravo trajnog korišćenja zemljišta”, rekao je Kovačević u izjavi Tanjugu, pojašnjavajući zašto opada interesovanje stranaca za poslovanje u Srbiji. „Kad je reč o ideji da se naplati konverzija prava trajnog korišćenja u vlasništvo nad zemljištem plaćanjem tržišne vrednosti, mislim da to nije smelo tako da se uradi”, rekao je on.

Kovačević je kazao da nije opravdano sada tražiti od stranih investitora da plate ukupnu tržišnu vrednost zemljišta, jer je u različitim periodima vrednost bila različita, ističući da su danas veće tržišne vrednosti svih zemljišta nego što su bile u počecima privatizacije.

On je istakao da ne može niko da tvrdi da ništa nije plaćeno za zemljište kad je kupljen kapital za preduzeća i kad je ono dobilo pravo da njegova zgrada trajno ostane na tom zemljištu. „Sada nekome ko je kroz privatizaciju kupio industrijsko preduzeće, osposobio ga da dobro posluje, tražite da bi postao pravi vlasnik tog zemljišta da plati tržišnu cenu kao da ga sad kupuje”, rekao je Kovačević.

On je ocenio da u Srbiji ne postoji kultura da se prilikom donošenja novih propisa u dovoljnoj meri konsultuju oni kojih se to tiče.„Sada imamo euforiju iz vlasti kako ćemo ostvariti tri milijarde stranih investicija, direktnih, u ovoj godini, a s druge strane zaboravljamo da neke jednostavne stvari popravljamo, ne bi li bilo više stranih investicija”, istakao je Kovačević.Prema njegovoj oceni, novi Zakon o planiranju i izgradnji dosta je loše urađen, jer je u isti koš strpao tri potpuno različite stvari: legalizaciju, postupak oko privatizacije i dobijanje dozvola za izgradnju, što sve otežava sprovođenje zakona.Bilo bi sasvim normalno da se ova stvar raspravi sa udruženjem stranih ulagača, dodao je Kovačević.