On je novinarima u Moskvi kazao da će Sogas Srbija u kojem će ruska kompanija imati 51 odsto vlasništva, a Srbijagas 49 odsto početi da radi u drugom tromesečju ove godine.

Janov je kazao da su obavljeni svi neophodni pregovori sa Narodnom bankom Srbije (NBS) i nadležnim institucijama koje su podržale osnivanje nove osiguravajuće kuće čija je registracija biti zavrsena tokom naredna dva meseca.

"U prvom trgodišnjem periodu planirano je da ukupne investicije u Srbiji budu između 7,5 i osam miliona evra, a ruska kompanija će investirati proprorcionalno udelu u kompaniji koji poseduje", naveo je on i dodao da će osnivački kapital biti pet miliona evra.

Janov je kazao da je Sogaz odlučio da osnuje novu osiguravajuću kuću, a ne da kupuje neku od postojećih na srpskom tržištu da ne bi trošio vreme na restruktuiranje.

Janov je precizirao da će prema planovima, Sogaz Srbija u prve tri godine biti usrdsređen na rad sa preduzećima, najpre sa onima gde ima ruskog kapitala.

"Reč je o Naftnoj industriji Srbije (NIS), Jugorosgasu, Podzemnom skladištu gasa 'Banatski dvor' i o kompanijama koje će realizovati projekat gasovoda Južni tok", kazao je on.

Očekuje se da će godišnji obim prihoda kroz tri godine biti oko 20 miliona evra, kazao je Janov i precizirao da se očekuje se da će ove godine prihod iznositi 6,5 miliona evra, 2011. godine 14,9 miliona evra, a 2012. godine 19,8 miliona evra.

Kompaniju će voditi ruski eksperti, a biće angažovani i profesionalci sa srpskog tržišta, naveo je Janov i dodao da će strategija i kadrovska politika biti određeni u dogovoru sa partnerom Srbijagasom.

"Analizirajući perspektive otvaranja kompanije-ćerke u Srbiji, uzeta je u obzir mogućnost ulaska Srbije u Evropsku uniju i učlanjenja u Svetsku trgovinsku organizaciju. U tom slučaju, kroz srpsku kompaniju, grupa Sogaz će dobiti slobodan ulazak na tržišta drugih evropskih država", naveo je on.
Janov je kazao da će u prve tri godine Sogaz u Srbiji razvijati osiguranje imovine, rizike odgovornosti, dobrovoljno medicinsko osiguranje.

Naveo je da će najpre biti osigurani osnovni proizvodni kapaciteti, među kojima naftne baze, skladišta, zdrade i objekti, transportna sredstva, specijalna tehnika i teret.

On je precizirao da je interes partnera Srbijagasa povezan sa potrebom za kvalitetnom zaštitom od rizika. "Naravno, Srbijagas takođe računa na profit u tom projektu", naveo je Janov.

Zajednička osiguravajuća kuća, kazao je, namerava da rad sa stanovništvom započne u drugoj etapi poslovanja.

Po oceni Janova, u slučaju uspeha osiguravajuća kompanija Sogas Srbija može ući među pet najvećin na srpskom tržištu i pored tod što u Srbiji posluju multinacionalne kompanije kao što je Đenerali (Generali).

Na zvaničnom sajtu kompanije Sogas navodi se da je osnovana 1993. godine. Navodi se da je od agencije Standard i Pur dobila rejting "BB", pozitivno, a od agencije Fič ima takođe rejting BB sa pozitivnim izgledom.

Sogas je jedna od prvih ruskih osiguravajućih kompanija koja je prešla na međunarodne standarde finansijskih izveštaja, navodi se na zvaničnom sajtu (www.en.sogaz.ru).

Predsednik Saveta direktora Sogasa je šef Gasproma Aleksej Miler, a u savetu su i član upravnog odbora Gasproma Nikolaj Dubik i zamenik šefa upravnog odbora Gasproma Andrej Kruglov.

Srbijagas i Gasprom već su osnovali zajednička preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok i Podzemno skladište gasa "Banatski dvor", u kojima srpska državna kompanija ima udele po 49 odsto.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Među 18 kompanija iz Nemačke koje su juče imale intenzivne sastanke sa premijerom, ali i nekoliko ministara (ekonomije, infrastrukture, trgovine i usluga, telekomunikacija i poljoprivrede) bili su predstavnici “Folksvagena”, energetske kompanije RWE, “Dojče Telekoma”, “Simensa”, “Dojče banke”; BASF-a, “Er Berlina”, “WAZZ-a”, Messer Tehnogasa… Uveče ih je primio i predsednik Republike Boris Tadić.

Nemačka, kako se moglo čuti, želi još više da investira u Srbiju, a naročito u energetiku, železnice odnosno infrastrukturu, ali i da učestvuje u određenim privatizacijama.

Srbija je i u ovoj i u idućoj godini opredeljena kao glavna tačka za poslovanje nemačkih kompanija u regionu. Jedan od bitnih razloga je i Sporazum o slobodnoj trgovini koji naša zemlja ima sa Ruskom federacijom, a preko kojeg bi ove kompanije lakše doprle do ruskog tržišta, saznaje „Blic“ u Vladi.

Premijer Srbije Mirko Cvetković naglasio je da je sastanak održan u pravom trenutku izlaska iz krize kada je potreban dolazak novog kapitala za razvoj zemlje.

- Delegacija, koja je u poseti Srbiji, okuplja privrednike čiji je obrt 300 milijardi evra - rekao je Cvetković. Odgovarajući na pitanje novinara da li je bilo razgovora o potencijalnim ulaganjima u „Elektroprivredu Srbije“ i „Telekom“, premijer je rekao da sa nemačkim privrednicima nije bilo razgovora o konkretnim projektima, već će se o tome razgovarati na bilateralnim sastancima sa resornim ministrima.

Predsednik nemačkog poslovnog udruženja „Odbor za istok“ Klaus Mangold ocenio je da je Srbija vrlo konkurentna i na međunarodnom nivou, ukazujući da postoje oblasti za koje je Nemačka zainteresovana za poslovnu saradnju, kao što je poljoprivreda, prehrambena industrija, telekomunikacije, i energetika.

Tu je još i automobilska industrija, u kojoj su već pozicionirane tri nemačke kompanije u Srbiji, dodao je Mangold.
On je ocenio da u Srbiji ne postoje administrativne prepreke za investitore koje se ne mogu prevazići u konstruktivnom dijalogu.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, za “Blic” kaže da je na jučerašnjem sastanku uputio poziv nemačkim trgovcima da dođu na srpsko tržište.

- Razgovarali smo o mogućnosti da „Metro“, koja je inače i najveća grinfild investicija u poslednjih deset godina kod nas, otvori lanac supermarketa „Real“, tako da bi van veleprodaje koja je prisutna, mogli da razmotre i druge opcije. Pozvali smo „Bilu“ i „Tangelman“ da dođu i investiraju – ističe Milosavljević.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Direktor Alapisa i generalni direktor Šumadijaleka John Georgakopoulos rekao je da će, čim zahtev grčke kompanije prihvate konsultanti Vlade Srbije - Rotschild i BNP Paribas, Alapis kupiti odgovarajuću dokumentaciju od srpske vlade, kako bi konsultanti Alapisa dalje procenili sve aspekte poslovanja Galenike.

"Na kraju te procene, menadžment Alapisa će doći do čvrste odluke da li je realno nastaviti dalje", navodi se u saopštenju te kompanije.

Agencija za privatizaciju Srbije je 15. decembra objavila javni poziv za dostavljanje indikativnih ponuda za kupovinu beogradske kompanije Galenika. Cilj pretkvalifikacionog tendera jeste da se sagledaju interesovanje i profil potencijalnih investitora.

Agencija će pozvati zainteresovane investitore da dostave indikativne ponude za kupovinu većinskog učešća u ukupnom registrovanom akcijskom kapitalu Galenike.

Indikativne ponude moći će da daju investitori koji su otkupili informacioni paket, koji su u farmaceutskoj industriji u poslednjih uzastopnih pet godina i koji su u finansijskoj 2008. ostvarili prihod od prodaje farmaceutskih proizvoda veći od sto miliona evra.

Takođe će indikativnu ponudu moći da daju finansijski investitori koji su otkupili informacioni paket, a čija ukupna aktiva je na kraju 2008. godine bila veća od 250 miliona evra.

Rok za dostavljanje zahteva za otkup informacionog paketa koji sadrži detalje o kompaniji, informacioni memorandum i uputstvo za ponuđače, je 19. februar, a rok za dostavljanje indikativnih ponuda za kupovinu akcija Galenike je 19. mart 2010. godine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ekonomisti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) bili su optimističniji od naših političara i ekonomista, izračunavši da će rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji ove godine biti 2,4 odsto. Prema oceni te ugledne međunarodne finansijske institucije, naša zemlja će, u konkurenciji svih bivših jugoslovenskih republika, imati najveću ekonomsku ekspanziju.

Državni zvaničnici dosad su u javnim nastupima uglavnom prepisivali procenu Međunarodnog monetarnog fonda, koja pokazuje da će rast privrede dostići 1,5 procenata. Kritičari vlasti uglavnom se hvataju za pesimističnu prognozu Unikredit grupacije, po kojoj će i ove godine Srbija ostati u minus zoni (pad od 0,5 odsto). Još težu sudbinu našoj zemlji nedavno je prorekao nobelovac Džozef Stiglic, ocenivši da nas bolja ekonomska budućnost čeka tek 2013. godine.

Kojoj prognozi da veruju građani Srbije? Onoj koja im se najviše sviđa, jer su u periodu oporavka prognoze subjektivna stvar, našalio se ekonomista Vladimir Vučković. U biltenu „Makroekonomske analize i trendovi”, u kome je ovaj stručnjak angažovan, izgleda da najviše veruju Međunarodnom monetarnom fondu, jer se njihove procene za ovu godinu upravo zasnivaju na ekonomskom rastu od 1,5 odsto.

– Nije isključeno da će on biti i veći, ali trenutno to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim – objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje šta je to što će u najvećoj meri pogurati rast BDP-a, odnosno svega što će se u našoj zemlji proizvesti za godinu dana, uključujući i uslužnu delatnost, Vučković odgovara:

– Industrijska proizvodnja je prošle godine doživela veliki pad. Od početnih 25 odsto, koliko je iznosio početkom godine, na kraju se pad sveo na oko 12–13 procenata. Dovoljno je da se prerađivačka industrija blago oporavi i da statističari to evidentiraju kao boljitak – objašnjava Vučković.

On dodaje da će ove godine uzdanica rasta biti i sektor građevine, ali da to nikako neće biti trgovina i usluge, kao što je to bila praksa ranijih godina, jer ekonomisti MAT-a ove godine predviđaju pad potrošnje.

I dok je ekonomija od 2000. u proseku rasla po stopi od 5,5 odsto, stručnjaci upozoravaju da je to vreme prošlo, ali i da postojeći model rasta mora da se menja. Jer, onaj zasnovan na visokom prilivu stranih investicija ali i ekspanzivnom rastu sektora usluga (saobraćaj, telekomunikacije, trgovina, ugostiteljstvo) otišao je u istoriju. Ekonomisti predlažu okretanje ka strategiji koja će povećati izvoz, ali i nastavak politike smanjenja državnih troškova.

Milojko Arsić, saradnik „Kvartalnog monitora”, publikacije profesora Ekonomskog fakulteta koji se takođe bave prognozama, takođe najviše veruje MMF-ovoj proceni.

– Ipak, privredna kretanja u Srbiji u najvećoj meri će zavisiti od situacije u Evropi – rezervisan je naš sagovornik.

On, takođe, smatra da će nosioci blagog razvoja ove godine biti industrijska proizvodnja, građevinarstvo, ali i sektor poljoprivrede.

Mnogo stvari je još neizvesno da bi se napravila precizna računica, dodaje. Još se tačno ne zna koliko će automobila proizvesti „Fijat Srbija”, koliko će stanova biti izgrađeno, da li će neki važni infrastrukturni projekti biti završeni.

A krizna godina koja je za nama možda je najbolji svedok koliko stručnjaci mogu da omanu u procenama. Za one sa slabijim pamćenjem, MMF je uoči krize ambiciozno prognozirao da će Srbija 2009. godine zabeležiti rast od čak šest procenata. Stvarnost je kasnije demantovala stručnjake pa su pozitivna očekivanja prepolovljena. Tako smo krajem 2008, kada se krojio budžet za prošlu godinu, računicu zasnivali na rastu od tri odsto, iako je mnogima bilo jasno da će biti ispod nule. Uz nekoliko prekrajanja državne kase, opet vodeći se projekcijama svetskih stručnjaka, lane smo stigli i do pada od četiri odsto. Na kraju godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pad BDP-a bio je 2,9 odsto.

Ako je za utehu, nije samo srpskim ekonomistima prošle godine loše išla ekonomska matematika. Kriza je svima pomrsila račune, pa su omanuli i mnogi svetski stručnjaci.

(Zatvori)

Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković kaže da bi prednosti uvođenja evra bile u tome što bi se eliminisao kursni rizik. "Ne bismo više brinuli o tome koliko dinar vredi, da li kurs raste ili će eventualno da pada, uvođenje evra imalo bi stabilizacioni efekat na našu privredu, inflacija bi verovatno bila manja i sve u svemu manje bismo brinuli o rizicima koje dinar nosi sobom", objasnio je Vučković.

Međutim, prema njegovim rečima, negativni efekti uvođenja evra su izuzetno veliki i "zbog toga se u ovom trenutku ne bi preporučivalo i ne bi bilo dobro da se evro uvede".

Vučković je istakao da je najveći negativni efekat to što bi monetarna politika izgubila samostalnost, a Narodna banka Srbije ne bi mogla da koristi svoje instrumente za ciljanje inflacije.

"Srbija bi izgubila politiku deviznog kursa, izgubila bi referentnu kamatnu stopu. Praktično, bila bi mnogo otvorenija za šokove iz inostranstva i bila bi izloženija mogućim krizama. Devizne rezerve bi se ubrzano tanjile i ostali bismo bez njih znatno brže nego što je to danas slučaj", precizirao je Vučković.

Ekonomista Mlađen Kovačević je ocenio da nema smisla govoriti o uvođenju evra umesto dinara u Srbiji, jer za to ne bismo mogli da dobijemo odobrenje EU, a, prema njegovim rečima, to ne bi rešilo probleme srpske privrede, koja je u "teškoj krizi".

Kovačević je istakao da je činjenica da u Srbiji postoji dvovalutni sistem, ali da je bitno naglasiti da je dinar precenjen, odnosno njegova vrednost prema evru ne odgovara realnoj snazi srpske ekonomije.

"Prošle godine smo pali na rang listi Svetskog ekonomskog foruma što se tiče konkurentnosti privrede i kad konkurentnost privrede jedne zemlje na toj listi pada, bilo bi prirodno da njena nacionalna valuta u odnosu na evro, na dolar, gubi na vrednosti", ocenio je on.

Kovačević je naveo da je vrednost dinara "ekstremno precenjena", što u velikoj meri pogađa izvoznike, kojih inače ima malo, a pogoduje uvoznicima, koji su se, prema njegovoj oceni, "obogatili zahvaljujući precenjenoj vrednosti dinara".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 72,9 miliona dinara. Akcije Komercijalne banke A.D. (KMBN) i Credy banke A.D. (CYBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 15,40 miliona, odnosno 861,4 hiljada dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Credy banke A.D. (CYBN), gde je cena na zatvaranju iznosila
3.226 dinara, što predstavlja rast od 12,37%. Cena akcija Politika A.D. (PLTK) danas je iznosila 140 dinara, što je povećanje od 11,11%, dok su akcije Velefarma A.D. (VLFR) uvećale svoju cenu za 7,58%, odnosno na 2.000 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Najveći privredni rast među bivšim jugoslovenskim republikama posle Srbije ove godine imaće, ako je ceniti na osnovu procene EBRD, Makedonija - 2% - dok će uspon privredne aktivnosti u Sloveniji biti nešto niži - 1,9 procenata.

Prošle jeseni EBRD je ovogodišnji privredni rast u Srbiji procenila na 1%. Hrvatska i Bosna i Hercegovina u 2010. mogu ostvariti, prema oceni eksperata EBRD, minimalnu stopu privrednog rasta od 0,6%, dok je za Crnu Goru projektovan još manji ekonomski uspon od svega 0,4%.

Srbija bi i iduće godine trebalo, zajedno sa Mekedonijom, takođe da bude lider ekonomske ekspanzije u regionu sa stopom rasta od 3,2%, dok će uspon makedonske privrede u tom periodu biti nešto veći - 3,8%, predviđa EBRD.

Slovenija u 2011. može očekivati ekonomski rast od 2,7%, Hrvatska i Crna Gora - 2%, a BiH - 1,9%, prognozira EBRD, uz napomenu da će situacija u privredi celog regiona istočne i srednje Evrope, ali državama nastalim posle rasada Sovjetskog saveza, biti i dalje nestabilna.

Banka za 2011. prognozira prosečan privredni rast u tom regionu od 3,8%.
Delovi jugoistočne Evrope bi mogli imati koristi od oporavka cena metala, na primer Srbija i Makedonija, ili od priliva kapitala posle nedavnog poboljšanja rejtinga (Turska), prognoziraju stručnjaci EBRD i upozoravaju da će oporavak u Rumuniji i Bugarskoj verovatno biti usporen usled pooštravanja fiskalne politike.

Revidiranje prognoze naviše je posledica boljih pokazatelja od očekivanih u četiri velike ekonomije tog regiona - Poljskoj, Turskoj, Rusiji i Kazahstanu, što je rezultat viših cena sirovina, kao i nastavka priliva kapitala u velikim privredama u naglom usponu.

Glavni ekonomista te banke Erik Berglof je ocenio da je "oporavak u tom regionu i dalje slab, uz veliku neujednačenost širom regiona. Postepeni globalni oporavak daće podršku regionalnom rastu, ali će lokalni faktori usporiti taj rast."

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Da li će Telekom Srbija biti prodat Dojče Telekomu? Postoji li zainteresovanost nekog od velikih nemačkih partnera da uđe u vlasničku strukturu Elektroprivrede Srbije? O tome se u srpskim poslovnim krugovima već uveliko spekuliše, a nešto od tih tema moglo bi biti predmet razgovora delegacije nemačkog poslovnog udruženja „Odbor za Istok” koja je danas doputovala u Beograd. U delegaciji, za koju iz Nemačke stižu informacije da „nikad jača” nije putovala u Beograd, isključivo su generalni direktori najvećih nemačkih kompanija iz oblasti energetike, auto-industrije, telekomunikacija, građevinarstva, informatike i trgovine. Najavljeno je da će nemački privrednici razgovarati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ali šef nemačke delegacije profesor dr Klaus Mangold, predsednik Odbora za Istok nemačke privrede u ekskluzivnom intervju za „Politiku“ potvrđuje da će se šefovi energetske kompanije RWE, Dojče Telekom, Simens, Dojče banke, BASF i Air Berlin sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i mnogim resornim ministrima srpske vlade. Profesor Mangold ocenjuje da je Srbija i dalje jedna od najatraktivnijih lokacija za investiranje nemačkog kapitala.

U kojoj meri je, po Vašem mišljenju, svetska ekonomska kriza uticala na ekonomije istočne i jugoistočne Evrope i na privlačnost ovog regiona kao mesta za investicije?

Nijedan region nije tako jako pogođen ekonomskom krizom kao istočna Evropa, što se odražava i na nemački izvoz, koji je delimično smanjen za 30 do 40 odsto. Između ostalog, i usled teškoća na zapadu, velike količine kapitala napustile su ovaj region, što je destabilizovalo valute, sisteme banaka i berze.

Važan je, ipak, diferenciran pristup kada se posmatra region srednje i jugoistočne Evrope. Trenutno, posebno velike probleme imaju zemlje kao što su Mađarska, Letonija ili Ukrajina. Tamo će kriza i najduže trajati. Rusija se, međutim, vratila već u trećem kvartalu 2009. godine na put ekonomskog rasta.

Kada je reč o prednostima istočne Evrope kao mesta za investicije, zbog kojih je ona u proteklim godinama doživela bum, kriza tu ništa nije promenila. Potreba da se nadoknadi zaostalost je i dalje velika, modernizacija infrastrukture u istočnoj Evropi je u toku, zahvaljujući, takođe, velikoj strukturalnoj pomoći Evropske unije ili MMF-a, na primer za Poljsku, Rumuniju, Bugarsku i Srbiju. Nastale su moderne fabrike čiji su proizvodi konkurentni na svetskom tržištu. Od toga su uspeli da profitiraju, pre svega, nemački proizvođači mašina i postrojenja. Uveren sam da će region, posle prevladavanja posledica krize, od sredine 2010. godine, ponovo postati motor rasta i za nemačku privredu.

Da li bi kriza mogla da bude i prilika za jače međusobno povezivanje ekonomija zemalja regiona, odnosno regiona sa Evropskom unijom?

Za nemačku privredu zapadni Balkan, kao zajednički ekonomski prostor, pruža veliki potencijal. Svima nama je finansijska i ekonomska kriza upravo pokazala da se zajedničkim rešenjima mogu postići bolji rezultati. Regionalna integracija, kao što je saradnja u okviru CEFTE, za mene je važan element za prevladavanje posledica ekonomske krize. Iz tog razloga, Odbor za Istok nemačke privrede podržava zemlje zapadnog Balkana u njihovom daljem približavanju EU i u intenziviranju regionalne saradnje, sa ciljem da se potencijal za rast optimalno iskoristi. Nedavna vizna liberalizacija je za mene drugi važan korak u ovom procesu, koji će dalje jačati nemačko-srpske ekonomske odnose. Osim toga je Vlada Srbije, pored članstva u CEFTI, uspela da zaključi upečatljiv broj sporazuma o slobodnoj trgovini, koji dodatno jačaju potencijal za privlačenje investicija.

Posle demokratskih promena u Srbiji, Nemačka je prvo prednjačila kao ekonomski partner Srbije, kasnije se brzina, nažalost, malo smanjila. Ima li naznaka da će se Nemačka vratiti kao veliki partner i investitor u Srbiju?

Nemačka preduzeća Srbiju nikada nisu izgubila iz vida. Obim postojećih nemačkih direktnih investicija je 2004. godine iznosio 278 miliona evra. Prema poslednjim raspoloživim podacima iz 2007. godine, stigli smo do oko 1,2 milijarde evra. Dakle, angažman je u navedenom period učetvorostručen. Kao što vidite, Srbija kao mesto za investicije i proizvodnju jeste i ostaje veoma zanimljivo za nemačka preduzeća, i ona su pouzdani partneri. To je bio i slučaj početkom 2009. godine, kada je energetska kriza u Srbiji ublažena i uz pomoć nemačkih preduzeća iz oblasti energetike.

Imate li saznanja o tome kako nemačke firme koje su aktivne u Srbiji ocenjuju svoje poslove i poslovnu klimu? Za koje oblasti privrede u Srbiji se nemačka preduzeća najviše interesuju? U ovdašnjoj javnosti često se pominje poseban nemački interes za dva velika srpska preduzeća – Telekom i EPS.

Ekonomska kriza snažno je pogodila istočnu i jugoistočnu Evropu. Nažalost, Srbija tu nije izuzetak. Kada je reč o budućnosti Srbije kao privredne lokacije, ipak smo optimisti. Danas se nemačka privredna delegacija, koju ću ja predvoditi, sastaje sa predsednikom Tadićem i različitim ministrima Vlade Srbije, kako bismo raspravljali o važnim pitanjima vezanim za budućnost bilateralne privredne saradnje. Naši razgovori su jasan znak za to da u Nemačkoj postoji veliko interesovanje za tesnu saradnju, kao što smo je negovali i u prošlim godinama.

(Zatvori)