Cena Velefarma [VLFR] povećana je devet odsto, Meser Tehnogasa [TGAS] nešto više od osam, Komercijalne banke [KMBN] pet a Metals banke [MTBN] tri odsto.

Gubitnike predvodi Kredi banka [CYBN] padom nešto većim od sedam procenata a sledi Vital [VITL] sa minusom malom većim od šest odsto.

Prioritetna akcija Komercijalne banke [KMBNPB] pojevtinila je četiri procenta a Informatika [INFM] i Agrobanka [AGBN] su na vrednosti izgubile po procenat.

Hartijama Agrobanke trgovalo se za 3,62 miliona dinara a Komercijalne za nešto manje od pola miliona dinara.

Više se na kontinuiranom segmentu takođe trgovalo akcijama AIK banke [AIKB], za 2,85 miliona dinara, Bambi Banata [BMBI], za 1,87 miliona, kao i Jedinstva Sevojno [JESV], za 810.000 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet realizovan je akcijama Tehnoprometa [THPT], od 6,39 miliona dinara, po stabilnoj ceni od 400 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je gotovo 27 odsto u ukupnoj i procenat veće u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 19 a u prodaji 37 odsto.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su Maks dil, 14,5 odsto, Energo broker, 13 procenata, i Interkapital sekjuritis, nešto više od 11 procenata.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Srbiji je, nakon što je Fond završio drugu reviziju stand by aranžmana, danas omogućeno povlačenje druge rate kredita u visini od oko 350 miliona evra iz aranžmana ukupne vrednosti 2,9 milijardi. Povlačenjem druge tranše ukupan iznos odobrenih sredstava iz kreditnog aranžmana povećan je na 1,12 miljardi evra.

U novom izveštaju MMF-a navodi se da će oporavak srpske privrede od krize biti postepen, da će rast izvoza, s obzirom na usporenu tražnju prognoziranu za glavne trgovinske partnere Srbije, ubrzati tek 2011. i da će domaća tražnja samo stagnirati u 2010.

Snažan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije, na nivou od pre krize, nastaviće se, prognozira MMF, u 2012. godini.

U izveštaju Fonda o Srbiji navodi se i da obnova eksterne stabilnosti zahteva zaokret sa domaće potrošnje na eksternim faktorima predvođen rast.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Od početka godine uključujući i poslednju prodaju, centralna banka intervenisala je pet puta na međubankarskom deviznom tržištu. Ukupno 199 miliona evra.

Razlozi slabljenja dinara poslednjih dana, kako za „Blic“ kaže Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke“ jeste sezonski pritisak izazvan plaćanjem uvoza energenata.

- Pored toga i čisto tehnički faktor - nedovoljni prometi na međubankarskom tržištu koji utiču da banke međusobno šire kupoprodajne raspone, što dodatno pojačava ovaj trend. Prisustvo NBS na tržištu je dobrodošlo u svakom slučaju – naglašava Miladinovski.

Da je nepovoljan uticaj sezone na domaću valutu, potvrđuje i Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“.

- Ponuda deviza je „mršava“ - kreditni kanal preko koga je ranije dosta deviza dolazilo na tržište je slab i nema značajnijih priliva kapitala iz inostranstva. Takođe, kratkoročna očekivanja tržišnih učesnika nisu na strani dinara. Sada je više onih koji na veoma kratak rok ne žele da imaju kratke pozicije u evrima, (kratka pozicija u evrima znači veće obaveze od potraživanja u evrima) - objašnjava Petrović.

Na pitanje da li ima nagoveštaja da će se kurs konačno smiriti, Sonja Miladinovski ukazuje da su ovo relativno kratkotrajne oscilacije kursa, a koje ukazuju na trenutnu neravnotežu između ponude i tražnje za devizama.
- Kurs jeste odraz ponude i tražnje za devizama. Isto tako, u tehničkom pogledu, ukoliko na određenom nivou nema ništa što bi mu pružalo otpor, šalje se jasan signal za pravac njegovog budućeg trenda. Trenutno samo Narodna banka obimnijim intervencijama ili neki veći devizni priliv mogu da promene ovaj trend - ističe Sonja Miladinovski.

Kada se ovaj sezonski uticaj „istutnji“, mišljenje je Zorana Petrovića, kurs će se stabilizovati.
- Agregatna tražnja biće slaba tokom ove godine i ne vidim šta bi to značajno moglo da pogura dinar na značajno „niže grane“. I dalje će biti manjih fluktuacija u kretanju kursa, izazvanih povremenim neusklađenostima u ponudi i tražnji – zaključuje Petrović.

I očekivanje Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, je da će kurs dinara prema evru biti relativno stabilan tokom cele godine. Dinkić kaže da oscilacije kursa ovog meseca nisu zabrinjavajuće, da su blage i uobičajene u tržišnim ekonomijama, tako da ne bi trebalo nikoga da zabrinjavaju.

- Devizne rezerve Srbije su rekordne, imaćemo relativnu stabilnost kursa tokom čitave godine, u to sam potpuno ubeđen - rekao je ministar dodajući da je pojačana tražnja za devizama rezultat početka oporavka srpske privrede.

Aktuelni kurs dinara, po mišljenju guvernera NBS Radovana Jelašića, ne ugrožava planirani nivo inflacije, uz ogradu da ukoliko bi se to desilo, centralna banka bi preuzela odgovarajuće mere.

- Da ovaj nivo kursa značajno ugrožava postizanje našeg cilja, visine inflacije od šest plus minus dva odsto, sigurno bismo to uočili i bilo bi najavljeno povećane referentne kamatne stope i dati neki drugi makroekonomski odgovori na to - rekao je Jelašić juče u Privrednoj komori Vojvodine.

Istakavši da je dinar u decembru i januaru bio stabilniji nego pre godinu dana, guverner je u razgovoru s privrednicima podsetio da je prošle godine u ovom periodu NBS radi stabilizovanja kursa domaće valute prodala 527 miliona evra.

- NBS ne može i ne treba i neće da odredi nivo kursa dinara, ali može i mora da obezbedi nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i da garantuje zadovoljavajući obim deviznih rezervi – rekao je on, napominjući da je kurs domaće valute „slika celokupne makroekonomske situacije u Srbiji“.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca Sojaprotein A.D. (SJPT) sa obimom od 8,88 miliona dinara. Akcije AIK banke A.D. (AIKB) i Komercijalne A.D. (KMBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 5,64, odnosno 2,37 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Credy banke A.D. (CYBN), gde je cena na zatvaranju iznosila 4.199 dinara, što predstavlja rast od 19,94%. Cena akcija Progresa A.D. (PRGS) danas je iznosila 164 dinara, što je povećanje od 10,81%, dok su akcije Metalaca A.D. (MTLC) uvećale svoju cenu za 1,78%, odnosno na 2.347 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

U godini za nama ulaganje u državne zapise i štednja u bankama su se pokazali kao najbolji kratkoročni načini ulaganja. Velike prinose ostvarivali su i oni koji su ulagali u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi, ali samo ako su „u pravo vreme uložili u hartije od vrednosti i u pravo vreme prodali hartije od vrednosti“. Tokom krize na finansijskim tržištima se pokazalo da su dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji mnogo bolje podneli padove berze i ekonomije od investicionih fondova. S druge strane, tokom ekonomske ekspanzije, investicioni fondovi su ostvarivali daleko veće prinose od penzijskih fondova.

Pri analizi isplativosti ulaganja treba imati u vidu činjenicu da se ulaganje u državne zapise i štednja u bankama tokom ekonomskih kriza pokazuju najboljim kratkoročnim investicionim opcijama. Sa druge strane, ekonomska kriza je prilika za ulaganje u imovinu i hartije od vrednosti (investicioni fondovi, dobrovoljni penzijski fondovi, hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi) po niskim cenama. Takvo ulaganje bi se u narednim godinama moglo pokazati kao vrlo profitabilno, imajući u vidu da se izlaskom iz krize očekuje rast cena imovine i hartija od vrednosti.

Za pojedince i ljude koji se ne bave finansijskim i ekonomskim analizama, preporučljivija je opcija ulaganja u fondove, jer na taj način smanjuju rizike ulaganja u odnosu na opciju da samostalno ulažu u hartije od vrednosti. Ovo zbog toga što fondovi imaju daleko veći finansijski potencijal za ulaganja, jer okupljaju veliki broj pojedinačnih ulagača, a samim tim mogu rasporediti ulaganja na veći broj hartija od vrednosti i smanjiti rizik od gubitaka.

Vrlo je bitno poznavati i politiku ulaganja različitih vrsta fondova, jer samo na taj način možete izabrati onaj koji najviše odgovara vašim potrebama i investicionim ciljevima.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

- U godini koja ja za nama, a koja je obeležena brojnim tržišnim nestabilnostima, ostvarili smo izuzetan rast i uspeh, čemu u prilog govori lansiranje 49 novih proizvoda. Ovaj uspeh postaje još veći kad uzmemo u obzir da, za razliku od konkurencije, Bambi-Banat u 2009. godini, nije podizao cene svojih proivoda. Ponosni smo i na poboljšanje performansi na tržištima EU, gde smo zabeležili porast prometa u visini od 16 odsto. Naši proizvodi najviše su se prodavali u regionu, ali su se našli i na tržištima Amerike, Kanade i Australije. Godinu za nama obeležile su investicije u proizvodne pogone i infrastrukutru u visini od 3.2 miliona evra, a zahvaljujući ovim ulaganjima, ostvarili smo uštedu od 4,6 miliona evra, izjavio je Miroslav Miletić, generalni direktor Koncerna Bambi-Banat.

- Ponosni smo što smo zabeležili rast prodaje u godini kada smo se suočili sa ekonomskom krizom koja je kupcima donela problem opšte nelikvidnosti, blokadu računa i prestanak rada više od 2.200 malih i srednjih kupaca. Uspeli smo da sačuvamo svih 1.200 radnih mesta i proširimo asortiman uz efikasnu kotrolu maloprodajnih cena. Kao kompanija koja uvek izlazi u susret svojim potrošačima, nastojaćemo da i u 2010. nastavimo trend obogaćivanja portfolija proizvodima vrhunskog kvaliteta po povoljnim cenama”, izjavio je Rade Pribićević, predsednik Upravnog odbora Koncerna Bambi-Banat.

Kraj 2009. godine doneo je Koncernu Bambi-Banat, osim pozitivnih poslovnih rezulata i vredne nagrade. Plazma je proglašena za najbolji brend robe široke potrošnje u akciji Ministartsva trgovine I usluga “Najbolje iz Srbije”, dok su stanovnici Srbije u nezavisnom istraživanju agencije TNS Medium Gallup, od 100 najuspešnijih kompanija u Srbiji, ocenili proizvode Bambi-Banata kao prozvode najboljeg kvaliteta.

Bambi-Banat je lider na domaćem konditorskom tržištu. Plazma je neprikosnoveni brend br. 1 sa 1/3 vrednosnog učešća na tržištu tvrdog keksa i prva asocijacija na keks svakog drugog stanovnika Srbije. Bambi crna cokolada, lansirana početkom prošle godine, za veoma kratko vreme potpuno je osvojila taj segment konditorskog tržišta sa 58%. Koncern zauzima vodeće pozicije na tržištu i u drugim kategorijama konditorskih proizvoda sa svojim brendovima Wellness, Yo D’Oro, Juhu, Notte, Bambi krem banana, Bambi mlečnim čokolada, YoYo, Poslastina, Zlatni Pek, Još, Kolo i bombonjerama Čari i Scarlet.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da je to redovna pojava u decembru, objasnivši da je to posledica zakasnelih isplata, jer statistika prati sve što je isplaćeno tokom određenog meseca, tako da se ne radi samo o decembarskoj plati. On je dodao da se zbog toga u januaru uvek beleži pad zarada.

Kovačević je ukazao da je mnogo bitnije posmatrati odnos decembarskih plata u 2009. i 2008. godini, gde se vidi da je prosečna zarada nominalno veća za 7,1 odsto, a realno samo za 0,5 odsto što, prema njegovim rečima, odražava kriznu godinu.

On je napomenuo da je bitno pogledati i podatke za javni sektor, gde su, kada se pogleda odnos zarada u decembru prošle i 2008. godine, plate nominalno smanjene za 0,4 odsto, a realno za 6,6 odsto.

Masa plata u javnom sektoru tokom prošle godine je još više pala, jer je bilo smanjenja broja zaposlenih, nezavisno od mera koje tek treba da budu primenjene i prema kojima je odredjeno da se u proseku deset odsto smanji broj zaposlenih u organima države, precizirao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, ukupna prosečna zarada imala je tokom 2009. godine mali rast od 0,5 odsto, jer je pad u javnom sektoru kompenzovan u privatnom sektoru, gde je broj zaposlenih drastičnije padao, tako da su plate mogle da budu održane.

Prosečna zarada u Beogradu 46.391 dinar

Prosečna zarada u Beogradu, bez poreza i doprinosa, u decembru prošle godine je iznosila 46.391 dinar, saopštio je gradski Zavod za informatiku i statistiku. U odnosu na prosečnu neto zaradu u novembru 2009, nominalno je bila viša za 18,26 odsto, a realno za 17,79 odsto, navedeno je u saopštenju.

Neto zarada u Beogradu u decembru 2009. u poredjenju sa neto zaradom iz decembra 2008. nominalno je viša za 7,43 odsto, a realno za 1,54 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Beogradu, u periodu januar-decembar 2009. u odnosu na prosečnu neto zaradu u istom periodu 2008. nominalno je viša za 9,44 odsto, a realno za 0,13 odsto.

Prosečna zarada u privredi Beograda u periodu januar-decembar 2009. godine, u poredjenju sa zaradom u istom periodu godinu dana ranije nominalno je viša za 12 odsto, a realno za 2,47 odsto. U vanprivredi Beograda prosečna zarada u periodu januar-decembar 2009. u poredjenju sa zaradom iz istog perioda 2008. nominalno je viša za 4,59 odsto, a realno je niža za 4,31 odsto, saopštio je Zavod za informatiku i statistiku.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Taj modul članovima Beogradske berze omogućava da u trgovini koriste aplikacije koje su samostalno razvili i prilagodili sopstvenim potrebama.

U prva dva dana rada broj korisnika BELEX FIX API modula dostigao je 19 brokersko-dilerskih društava i banaka, saopštila je danas Berza.

Beogradska berza inače ima 77 članova - brokerskih i brokersko-dilerskih kuća.

BELEX FIX API modul, kada je reč o berzanskoj trgovini, omogućava, pored ostalog, unošenje znatno većeg broja naloga od strane članova Berze.

Time se pozitivno utiče i na obim trgovine i na likvidnost celog tržišta, ističe se u saopštenju.

Takodje FIX API tehnički olakšava unos naloga u sistem za trgovinu Beogradske berze direktnim slanjem sa interneta od strane klijenata uz neophodno prethodno odobrenje brokera.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)