Cene akcija u Južnoj Koreji, Hong Kongu, Indiji, Australiji i Kini porasle su do 7,30 sati između 1 i 1,6 posto, dok je berzanski indeks u Singapuru ojačao oko 0,7 posto.

Zbog jačanja jena, na Tokijskoj berzi se Nikkei indeks kreće na rubu pozitivnog i negativnog područja, dok je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio na dobitku 1,6 posto, nakon što je prošle sedmice oslabio 1,2 posto.

Na sastanku ministara finansija i centralnih bankara grupe G20 najvećih svetskih ekonomija u petak i subotu u Južnoj Koreji dogovoreno je da se članice te grupe neće služiti slabljenjem svojih valuta kako bi povećale konkurentnost svojih izvoznih proizvoda na svetskom tržištu.

Do tog kompromisnog zaključka došlo se nakon što je SAD optužio Kinu i neke druge zemlje u razvoju da veštački održavaju kurseve svojih valuta na niskim nivoima kako bi povećale svoj izvoz, a time i rast ekonomije.

Smatra se da se prihvatanjem zajedničke završne izjave o kursevima članice G20 izbegla mogućnost izbijanja valutnih ratova, te da tržišta mogu nastaviti kretanje po dosadašnjim trendovima.

"Čini se da je tržište izjavu G20 shvatilo kao zeleno svetlo za nastavak dosadašnjih trendova, što znači dalje slabljenje dolara, pri čemu zemlje u razvoju neće pokušavati da devalviraju svoje valute kako bi povećale svoju konkurentnost. To je signal tržištu da bi moglo da se toleriše dalje slabljenje dolara", objašnjava Sue Trinh, analitičarka u Royal Bank of Canada u Hong Kongu.

Zbog toga je jutros dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, oslabio 0,3 posto, nakon što je krajem prošle sedmice ojačao.

Pritom je kurs evra skočio s 1,3950 dolara, koliko je iznosio u petak, na 1,4040 dolara.

Američka valuta oslabila je i u odnosu na japansku, pa joj je cena pala s 81,35 jena, koliko je iznosila u petak, na 80,80 jena, nov najniži nivo u 15 godina.

Kurs evropske valute u odnosu na japansku stabilno se kreće na nivoima od petka – oko 113,50 jena.

Slabljenje dolara podstaklo je rast cena sirovina. Tako je terminska cena nafte jutros porasla 1 posto, na 82,47 dolara po barelu, dok je cena zlata ojačala 0,7 posto, na 1.336 dolara po unci.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

 

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
18.10.	15:00	TIC Net Long-Term Transactions	Avg	128.70B	-	61.20B
18.10.	15:15	Industrial Production (MoM)	Sep	-0.20%	0.20%	0.20%
19.10.	14:30	Building Permits (MoM)	Sep	0.54M	0.58M	0.57M
19.10.	14:30	Housing Starts (MoM)	Sep	0.61M	0.59M	0.60M
21.10.	14:30	Initial Jobless Claims (MoM)	16.10.	452.00K	455.00K	462.00K
21.10.	16:00	Philadelphia Fed Manufacturing Index	Okt	1.00	1.40	-0.70

EVRO ZONA

Datum	CET	Pokazatelj	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
19.10.	11:00	German ZEW Economic Sentiment (MoM)	-7.20	-7.00	-4.30
19.10.	11:00	ZEW Economic Sentiment	1.80	-2.00	4.40
21.10.	9:00	French PMI	55.20	55.30	56.00
21.10.	9:30	German Manufacturing PMI	56.10	54.60	55.10
21.10.	10:00	Manufacturing PMI	54.10	53.20	53.70
22.10.	10:00	German Ifo Business Climate Index (MoM)	107.60	106.50	106.80

Više o pokazateljima možete pogledati ovde.

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs.

(Zatvori)

Smanjenje rasta može da uspori svetski oporavak jer će Kina kupovati manje gvozdene rude, fabričkih mašina i ostale robe, što posebno može da pogodi SAD, Australija, Evropa i druge zemlje kojima kineska privredna ekspanzija uvećava izvoz.

Peking pokušava da obnovi normalne ekonomske uslove posle ogromnih stimulansa koji su pomogli Kini da se brzo izvuče iz svetske finansijske krize. Komunistička vlast želi da uvede rast u održive okvire i uveća potrošnju stanovništva kako bi smanjila zavisnost privrede od izvoza i ulaganja.

Rast do osam odsto je cilj Pekinga za ovu godinu, dok Svetska banka predviđa da će uvećanje biti 9,5 procenta.

Novi petogodišnji plan, objavljen ove sedmice, naglašava kvalitet iznad kvantiteta i poziva na "sveopšti rast" koji će zahvatiti seoska područja i gradsku sirotinju koje je kineski ekonomski bum mimoišao.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Evropi je dosta spasavanja posrnulih domaćih banaka, presekla je Evropska komisija u sredu uveče na samitu o budućem odnosu EU prema poljuljanim finansijskim institucijama.

Princip da su neke banke koje loše posluju „suviše velike ili suviše važne” da bi otišle pod led – pripada prošlosti. Nema nijedne banke koju ubuduće treba spasavati novcem poreskih obveznika, najavio je Mišel Barnije, komesar EU za unutrašnje tržište.

Na vrhuncu globalne finansijske krize, između oktobra 2008. i 2009. godine, Evropska komisija je odobrila „spasilačke krizne mere” za finansijski sektor u ukupnoj vrednosti od basnoslovnih 3,6 milijarde evra (29 odsto bruto društvenog proizvoda 27 članica EU). Spasavajući samo bankarski sektor, EU je prošle godine potrošila čak 13 odsto bruto društvenog proizvoda, prenosi AFP. Poreski obveznici širom Evrope ne mogu više biti potencijalni taoci rizičnih bankarskih transakcija domaćih finansijskih institucija, zaključeno je u Briselu.

„Bankama u budućnosti treba dozvoliti da padnu, ali ’uredno i postepeno’, tako da ne ugroze finansijski sektor, pogotovo da ponovo ne dovedu poreske obveznike u situaciju da plaćaju tuđe propuste”, upozorio je Barnije.

Po novom predlogu Komisije, evropske banke biće obavezne da „za života napišu svoj testament”, tj. da pismeno sastave procenu kako se sa njihovom imovinom ima postupati za slučaj eventualnog kraha.

U međuvremenu, Odbor panevropskih finansijskih supervizora (koji od 1. januara 2011. godine kreće u kontrolu poslovanja banaka) dobija (prema predlogu EK) niz izuzetnih ovlašćenja. Odbor finansijskih supervizora EU (oformljen krajem septembra) moći će ukoliko proceni neophodnim, da prisili banke na smenu lošeg menadžmenta, odvrati ih od rizičnih akcija, i u slučaju krajnje nužde organizuje preuzimanje spornih banaka od strane „pouzdanih institucija”.

Radikalni predlog Evropske komisije o novom, crvenom kartonu za „finansijski načete banke” stiže na javnu debatu u Evropski parlament iduće sedmice. Uveren da će Parlament u Strazburu odobriti trajni prekid prakse spasavanja banaka basnoslovnim upumpavanjem budžetskih sredstava, Barnije je najavio da će zakoni o crvenom kartonu posrnulih banaka stupiti na snagu već idućeg proleća.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Statističkom analizom je utvrđeno da promene raspoloženja primećene kod članova Tvitera predstavljaju dobar indikator pravca kojim će tri do četiri dana kasnije krenuti tržište.

Ukoliko je, na primer, indikator "smirenost" u padu, to znači da bi i berzanski indeks trebalo da bude u padu. Naučnici, ipak, pozivaju na obazrivost prilikom donošenja procena preko "tvitova".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je do 7,30 sati ojačao 0,7 posto, dok su cene akcija u Šangaju, Indiji, Australiji i Južnoj Koreji porasle između 0,1 i 0,9 posto.

U Hong Kongu i Singapuru berzanski su indeksi blago pali, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio gotovo nepromenjen u odnosu na juče.

Na azijske ulagače pozitivno je uticao jučerašnji blagi, ali ipak rast cena akcija na Wall Streetu, nakon nastavka niza boljih nego što se očekivalo kvartalnih poslovnih izveštaja američkih kompanija.

Ipak, trguje se oprezno jer se očekuje burna rasprava finansijskih ministara skupa G20 najvećih svetskih privreda o kursevima valuta.

Očekuje se da će na sastanku u Južnoj Koreji, koji se održava u petak i subotu, razvijene zemlje tražiti od zemalja u razvoju da dozvole znatnije jačanje njihovih valuta kako bi se uravnotežile trgovinske bilanse.

Ipak, zemlje u razvoju, kao što je Kina, verovatno neće dozvoliti znatniju aprecijaciju svojih valuta u doba kada američka centralna banka najavljuje daljnje kvantitativno popuštanje monetarne politike.

Ako se ne postigne nikakav dogovor po pitanju kurseva, analitičari očekuju daljnje slabljenje kursa dolara, koji se prema japanskoj valuti već neko vreme kreće na najnižim nivoima u poslednjih 15 godina.

Jutros je indeks dolara, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, ojačao 0,2 posto, ali nije se odmakao predaleko od najnižeg ovogodišnjeg nivoa, na koji je pao prošloga petka.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Zahvaljujući oživljavanju konjunkture, u državnu kasu će ove i naredne godine da se slije znatno više novca no što je vlada prvobitno očekivala. Očekuje se da će ove i naredne godine poreski prihodi da porastu za najmanje 30 milijardi evra.

Istovremeno je Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK) na osnovu predviđanja o privrednom rastu najavila da će naredne godine biti otvoreno oko 300.000 novih radnih mesta.

Mediji ističu da je Nemačka bolje nego ijedna druga članica Evropske unije uspela da prevaziđe krizu i izuzetno brzo ponovo krene putem privrednog oporavka.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Neki od njih, koji sebe nazivaju "radnici 99”, iskoriste tu beneficiju do kraja i ne znaju šta će dalje, kada taj novac bude potroše, prenosi Glas Amerike.

Prema novim analizama, recesija u SAD je završena, ali mnogi su i dalje bez posla. Firme širom Amerike su smanjile broj radnika ili se potpuno ugasile, što ostavlja sužene mogućnosti onima koji traže posao.

Jedan od nezaposlenih, Greg Rozen, nada se da će Kongres preduzeti neke korake, a ovog meseca je pokrenuo uniju "radnika 99" - organizacije koja obuhvata 18 grupa radnika koji su iscrpeli svoje beneficije za nezaposlene.

Njihov cilj je da ubede zakonodavce da im produže beneficije. "U pitanju je jedna usko usmerena kampanja, čiji je cilj da naši izabrani predstavnici postanu svesni da smo se konačno udružili i da imamo jedinstveni stav", kaže on

Poslanik u državnoj skupštini Pensilvanije, Skot Pitri, kaže da vlada jednostavno nema novca da produži beneficije za nezaposlene. “Možete da nastavite da produžujete beneficije, ali pre ili kasnije taj novac će nestati", objašnjava Pitri.

On smatra da je najbolji način za dugoročnu pomoć nezaposlenima da se privatnim licima omogući investiranje u lokalne kompanije koje mogu da stvore nove poslove. Međutim, biće potrebno vreme da bi taj plan uspeo, a investitori ohrabrili i stekli poverenje u tržište.

Greg Rozen kaže da za to vreme mora da kupuje hranu i otplaćuje mesečne rate za kuću.

“Morate da nastavite da nam pružate osnovnu pomoć za život, kako bismo nastavili da tražimo poslove dok se ponovo ne ukažu", objašnjava on

Rozen kaže da će do kraja iskoristiti svoju ušteđevinu kako bi zadržao kuću za koju je radio više od 20 godina. Međutim, on ne zna šta će dalje, kada taj novac bude potrošen.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)