Grčki bankarski sistem koristi likvidnost koju dobija od ECB i nacionalnih centralnih banaka. ECB će u znak podrške Grčkoj nastaviti da i iduće godine prihvata grčki dug sa rejtingom BBB i izuzeće grčke vladine obveznice iz novih nadoknada za rizike na aktive s nižim rejtingom.

Ta zemlja nastoji da uzima kredite po prihvatljivim kamatnim stopama kako bi izbegla bankrot ili da zatraži pomoć od članica evrozone.

Obveznicama još 1,5 milijardu dolara

MMF: Visoke kamate onemogućiće oporavak Spasavanje Grčke po visokim kamatnim stopama onemogućiće oporavak njene ekonomije, kaže glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Olivije Blanšar i dodaje da "nema smisla pozajmljivati joj sredstva za spasavanje po visokim kamatnim stopama jer će to onemogućiti njen oporavak".

Grčka je dobila 1,5 milijardu evra u novoj prodaji državnih obveznica koje dospevaju za 13 sedmica i koje su teško opterećene kamatama.

Prodaja je obavljena da bi se skupio novac pred isplatu dugova koji dospevaju u maju, dok se Atina premišlja da li da prihvati paket pomoći koji su joj zajednički ponudili evrozona i Međunarodni monetarni fond.

Prošle sedmice Grčka je uspešno skupila 1,56 milijardu evra prodajom obveznica koje dospevaju sa šest meseci i godinu dana, ali po bolno visokoj ceni. Kamata koju Grčka mora da plaća kupcima njenih jednogodišnjih obveznica je 4,85 odsto, a šestomesečnih 4,55 procenata. U januaru je stopa bila 1,38 odsto.




Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Do odlaganja početka razgovora došlo je nakon obustavljanja vazdušnog saobraćaja u Evropi zbog oblaka vulkanske prašine, što je dodatno podstaklo investitore da povećaju prinos na grčke vladine obveznice.

Razlika između kamata koje investitori traže na grčke državne obveznice i ekvivalentnih nemačkih obveznica povećala se na rekordnih u istoriji evra 469 baznih poena, 26 baznih poena više nego na zaključenju u petak.

Grčka je već skresala plate u javnom sektoru, zamrzla penzije i povećala poreze u nastojanju da ove godine smanji svoj ogroman budžetski deficit za oko trećinu, na 8,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ta zemlja još nije zvanično zatražila pomoć od procenjenih 45 milijardi evrau prvoj godini, koja bi bila najveća do sada pomoć za spasavanje u istoriji evrozone, ukoliko bi se Grčka za nju odlučila.

Grčka mora da do kraja maja pribavi 12,6 milijardi evra radi refinansiranja duga, isplata kamata na obveznice i finansiranje budžetskog deficita, a sledeću prodaju 1,5 milijardi evra vrednog kratkoročnog duga će obaviti u utorak.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Dobitnike predvodi akcija Gorenja rastom od gotovo pet procenata, Merkator je poskupeo nešto više, a Nova kreditna banka Maribor nešto manje od tri odsto dok je cena farmaceutske kompanije Krka povećana više od dva procenta.

Indeks Crobex na Zagrebačkoj berzi u prethodnoj nedelji je ojačao nešto više od procenta a ukupan promet dostigao je 233,13 miliona kuna (7,3 kune za evro) i bio je 156 odsto veći nego sedmicu pre. Najviše se trgovalo akcijama Zagrebačke pivare, za 118,25 miliona kuna, po stabilnoj ceni.

U kategoriji dobitnika su Podravka sa plusom od gotovo osam odsto, Erikson Nikola Tesla je poskupeo nešto više od dva procenta, a Zagrebačka banka, Hrvatski telekom i Tehnika po nešto više od procenat.

Među gubitnicima su Validus i Petrokemija sa padom od tri odsto, kao i Atlantska plovidba, Uljanik plovidba i Jadroplov sa minusom nešto većim od procenat.

Na Banjalučkoj berzi indeks Birs oslabio je trećinu procenta, a promet u protekloj nedelji vredeo je samo 359.159 KM (1,95 KM za evro). Oko 40 odsto prometa ostvareno je u trgovini obveznicama. Najviše se od akcija na Listingu B trgovalo Telekomom Srpske, za 107.621 KM. Cena te hartije povećana je nešto više od dva procenta.

Indeks akcija SASX-10 na Sarajevskoj berzi neznatno je porastao, za desetinu procenta na nedeljnom nivou. Promet je vredeo 857.962 KM od čega su dve trećine ostvarene u trgovini obveznicama.

Među akcijama iz sastava indeksa SASX-10 najveći promet je realizovan BH Telekomom, od 99.000 KM, a cena mu je povećana gotovo dva procenta. U plusu nešto većem od dva procenta završili su Elektroprivreda BiH i Fabrika duvana Sarajevo, IK Banka je poskupela gotovo procenat, a Bosnalijek samo 0,12 odsto.


Najveći pad ubeležila je Hidrogradnja, nešto više od devet odsto, a na listi gubitnika slede Šipad komerc sa minusom od bezmalo osam odsto, Energoinvest sa četiri i po, Energopetrol sa nešto više od četiri i mostarski HT sa nepun procenat.

Na crnogorskim tržištima kapitala ostvaren je promet od samo 520.000 evra, a indeksi su oslabili - na Montenegroberzi Moste je pao četiri procenta, a na Nex Montenegru indeks NEX20 spustio se gotovo tri odsto. Najlikvidniji je bio Prenos sa prometom od 83.000 evra, a cena te hartije spustila se nešto više od šest procenata.

Gledano prema prometu, slede akcije Kontejnerskih terminala i generalnih tereta sa prometom od 71.000 evra. Cena im je, nakon vesti da nije bilo zainteresovanih na tenderu za prodaju 54 odsto te kompanije, pala 20 procenta. Više se trgovalo i akcijama Crnogorskog Telekoma, za 43.000 evra, kao i Jugopetrola, za 23.000 evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Indeks Londonske berze Ftse u ranim je poslepodnevnim satima bio na gubitku 0,05 posto, spustivši se na 5.768 bodova. Frankfurtski Dax indeks bio je na sličnom postotnom gubitku, spustivši se na 6.247 bodova. Banke su bile među vodećim dobitnicima, pa su tako evropske bankovne akcije u proseku ojačale za jedan posto, a grčke za 7,6 posto.

Vrednost akcija grčkih National Bank, EFG Eurobank, Piraeus Bank i Alpha Bank porasla je u rasponu od 8,3 do 11,4 posto. Naime, njihov rast je postakao nedeljni dogovor ministra financija 16 zemalja evrozone o poslednjim detaljima finansijske pomoći Grčkoj koja bi u prvoj godini mogla dostići iznos od 30 milijardi evra ukoliko se to pokaže nužnim.

Dobitke grčkih banaka sledile su i druge evropske banke. Rast vrednosti akcije od 3,7 posto zabežila je UBS, nakon što je objavila da očekuje najvišu dobit pre poreza od kada je započela ekonomska kriza. Akcija Barcleysa, BNP Paribasa i Bankintera porasle su pak u rasponu između 1,2 i 2,5 posto.

Istovremeno farmaceutski sektor beleži gubitke. Cene akcija GlaxoSmithKlinea, Mercka, Novartisa, Roche Holdinga, Sanofi-Aventisa i Shirea pale su između 0,3 do 1,5 posto.

I rudarski je sektor bio na gubitku. BHP Billiton, Anglo Amertican, Antofagasta, Rio Tinto, Xtrata i Eurasian Natural Recources pritom su zabeležile pad cena u rasponu od 0,1 do 1,5 posto.

Indeks Tokijske burze Nikkei ojačao je 0,42 posto, zaključivši trgovanje u ponedjeljak na 11.251 bodu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ipak, to je i dalje skoro duplo više od prosečne državne plate. Dan piše i da se plata generalnog i izvršnog direktora u crnogorskim bankama kreće od četiri do pet hiljada evra, zavisno koliko banka ima takvih direktora, dok su zarade šefova pojedinih sektora od 1,5 do 1,9 hiljada evra.

Predsednici upava banaka, uz plate koje se kreću do deset hiljada evra neto mesečno, primaju i bonuse, koji su ranije zavisili od rasta depozita i izdatih kredita, a sada su najviše vezani za naplatu već odobrenih zajmova. Kolike su njihove zarade sa bonusima znaju samo vlasnici banaka i, možda, poreznici, piše Dan.

Zaposleni na bankarskim šalterima, koji u pravilu imaju srednju spremu, najviše su osetili udar krize. Njihove prosečne neto zarade od 600 do 800 evra iz zlatnog periooda kreditnog rasta pale su na 350 do 400 evra.

Po visini prosečnih primanja, odmah iza bankara su rudari, koji su u februaru, prema podacima Monstata, primali u proseku 709 evra. Zaposleni u EPCG i Jugopetrolu u proseku su primili 678 evra, dok su zarade u poljoprivredi i šumarstvu u februaru u proseku bile 575 evra.

Građevinari, lekari, profesori, rentieri u proseku primaju između 400 i 450 evra, prosečna zarada u saobraćaju i telekomunikacijama je oko 587 evra, a u državnoj upravi 443 evra. Inače, najniža prosečna plata u Crnoj Gori je u ribarstvu i ne prelazi 223 evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kako navodi austrijski časopis Format pozivajući se na uvid u plan oporavka banke, austrijska bankarska grupacija, koju je u decembru preuzela država, planira da proda banke u Crnoj Gori, Mađarskoj, Bugarskoj, Makedoniji i Ukrajini.

Časopis "Format" je naveo da se predviđa se da će banka ove godine poslovati s gubitkom od 411 miliona evra, u 2011. gubitak bi trebalo da se smanji na 173 miliona, u 2012. godini na 44 miliona evra, dok bi u 2013. godini poslovanje trebalo da bude profitabilno.

Unutar Austrije, ta banka sa sedištem u koruškoj prestonici Klagenfurtu povući će se iz Beča, Salcburga, Linca i Insbruka i broj poslovnica u Koruškoj sa 22 smanjiti na 13, navodi se u Formatu.

 U cilju oporavka banka će morati da proda sve što ne spada u osnovnu delatnost grupe, a to uključuje prodaju hotela i svih udela u turističkoj delatnosti.

Planom za oporavak predviđeno je i da se obim kredita na području Evropske unije smanji za 57 odsto, na 14 milijardi evra.

Bečki časopis Medianet, koji izlazi dva puta sedmično, naveo je da je u okviru banarskog segmenta Hypo Alpe Adria group u 2009. banka u Srbiji imala najbolje rezultate sa 13,6 miliona evra profita.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ministar je istakao da je smanjenje deficita budžeta postignuto pre nego što su počele da deluju vanredne mere štednje, proglašene 3. marta.

Vlada Grčke smanjuje deficit budžeta da bi oslobodila sredstva za otplatu prekomernog javnog duga. Grčka je "na pravom putu" da deficit za 2010. godinu smanji na planiranih 8,7 odsto, sa lanjskih 12,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, navelo je Ministarstvo.

Triše smiruje strahove oko grčke krize

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše kaže da je program podrške kojeg su lideri Evropske unije predstavili prošlog meseca "izvodljiv".

Triše je pokušao da ublaži strahovanja da bi prezadužena Grčka mogla da bankrotira, rekavši da plan podrške Grčkoj pokazuje "izuzetno ozbiljnu posvećenost" vlada evrozone.

"Na osnovu svih informacija koje su mi dostupne, rekao bih da Grčka nije pred bankrotom", rekao je prvi čovek ECB-a.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Pahor kaže i da će, ako bude neophodno, rebalansom budžeta dodatno biti smanjena javna potrošnja.

Premijer Pahor je istakao da bi želeo da postigne napredak u dogovoru sa sindikatima iz javnih službi o smanjenju broja zaposlenih, ali na način koji bi nagradio radnike koji dobro rade svoj posao.

Vlada u Ljubljani do sada je realizovala dva rebalansa budžeta čime su troškovi u 2009. smanjeni za 530 miliona evra, dok je ušteda preostalih pola milijarde evra ostvarena putem dodatnih mera štednje.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)