Hildegard Gaček je na predstavljanju izveštaja EBRD-a o tranziciji navela da je ove godine ta međunarodna finansijska institucija Srbiji odobrila skoro 500 miliona evra, kroz 15 projekata, a dok je prošle godine odobreno 425 miliona evra, kroz 14 projekata.

Ona je najavila da bi, posle određenih zakonskih izmena, EBRD naredne godine trebalo da počne da izdaje dinarske obveznice u Srbiji, a tako prikupljena sredstva bi kroz zajmove bila ponuđena srpskim preduzećima. Ona kaže da bi to bio jedan od instrumenata koji bi ojačao dinarsko tržište kapitala i dodala da bi Srbija, posle Rusije, Poljske i Rumunije, trebalo da bude četvrta zemlja u kojoj će EBRD izdavati obveznice.

Prema njenim rečima, prioritet EBRD-a je podrška gradnji infrastrukture u Srbiji, posebno Koridora 10. Ta institucija aktivna je i u finansijskom sektoru, pošto je pružila podršku značajnom broju banaka, ali i u energetskom sektoru i u poljoprivredi.

izvor : www.emportal.rs

Na održavanje kursa svakog meseca iz deviznih rezevri, prosečeno, trošeno je 210 miliona evra. Dinar, uprkos tom trošku, ne pokazuje znake ozdravljenja.

Evro je za ovih deset meseci, svakog meseca praktično umanjivao vrednost dinara za jedan odsto. Potrošene su velike devizne rezerve, a da osim većeg pada vrednosti dinara, drugog efekta nema.

"Srbija ima politiku fluktuirajućeg deviznog kursa. To znači da se kurs ne brani deviznim rezervama. Devizni kurs se brani kvalitetom i produktivnošću proizvoda. Srbija treba da poveća konkurentnost svojih proizvoda da bi mogla da brani kurs ili zadrži na nivou postojećeg ili da čak ima bolji kurs“, smatra profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić.

Narodna banka je saopštila da su devizne rezerve, prvi put, posle nekoliko godina pale ispod 10 milijardi evra. Istovremeno, ovakav kurs, pokazuju to podaci iz poslednja dva meseca, ne može sam da podstiče izvoz, ali zato konstantno otežava domaću proizvodnju i podiže cene.

"Mi svi indeksiramo cene u odnosu na vrednost evra. Pošto je i značajan deo industrije vezan za izvoz, na svako povećanje cene evra, mi ćemo povećavati cene. To se radi periodično, svaka tri meseca. I dugoročni planovi, pri ovakvoj makroekonomskoj situaciji, na žalost, u Srbiji uopšte nisu mogući“, kaže predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.

"Krajnja cena našeg proizvoda je vezana za čvrstu valutu. Ona je uvek iskazana u dolarima. Suštinski će cena svih naših proizvoda biti veća u dinarskom iznosu. Ali, ukoliko država sačuva kurs na adekvatnom nivou, onda neće biti temeljitijih posledica. Koji je adekvatan nivo? Ako me pitate za procene onda će taj kurs biti veći nego sada, otprilike za 10 ili 11 posto“, navodi direktor Majkrosofta u Srbiji Vladan Živanović.

Očigledno da velike inostrane kompanije, koje rade u Srbiji, kalkulišu sa daljim padom vrednosti dinara. Još jedna od posledica takve situacije je rast kamata i skuplji krediti.

"Korekcija kursa više nije devizni rizik nego i kreditni rizik. I to čini buduće pozajmljivanje težim, i to je potpuno evidentna činjenica. Ali istovremeno ne možemo da prenebregnemo situaciju gde ima konstantan deficit ponude deviza, u odnosu na tražnju, to se rešava jedino ili nastavkom zaduživanja, mislim da je to nešto najrealnije, ili realizacijom nekih velikih investicija koje su planirane za 2011 godinu“, kaže Vladimir Čupić, iz Hipo alpe adria banke.

U situaciji kada ukupan dug države raste, bolje je, smatraju stručnjaci, štedljivije trošiti devizne rezerve, a kurs što pre regulisati većom proizvodnjom i izvozom.

izvor : www.b92.net

О овим темама расправљало се на скупу који је организовала ревизорска кућа КПМГ Србија у сарадњи са Лондонском берзом, а били су присутни представници неких од водећих компанија из Србије и региона: Србијагас, Руднап, Дунав храна група, Нексе, Агрокор, Воли Трејд, Атлантик Група, Директ Група, Нелт и НКБМ.

О могућностима уласка на Берзу и њеним бенефитима говорили су представници Лондонске берзе у својству регулатора, Bank of New York Mellon у својству депозитарне банке, Citibank у својству инвестиционе банке, адвокатске куће Hogan Lovells и КПМГ у својству ревизора за потребе улиставања.

– У данашње време, није више тако једноставно доћи до извора средстава за финансирање даљег развоја. Концепт једноставног, брзог и јефтиног банкарског задужења доживео је врхунац у предкризном периоду и сада је потребно да се компаније окрену новим начинима прикупљања средстава. Улиставање на берзама сигурно није једноставан и брз процес, али је финансирање путем сталног капитала дефинитивно најздравији начин прикупљања капитала. Одрживост компанија, које се највећим делом финансирају из капитала, далеко је већа од високо задужених фирми. Ова криза је управо разоткрила суштински проблем нашег региона а то је недостатак сопственог капитала у компанијама. Управо је тај сопствени капитал требало да представља „сигурносну резерву” у годинама када су остваривани неповољнији пословни резултати, а повећавали се трошкови финансирања. Лондонска берза је најрепутабилнија берза у Европи и место где далеко највише инвеститора тражи амбициозне компаније-лидере у својим сегментима, којима су потребна дугорочна стална средства да би остварили натпросечне резултате. Шанса је овде, али је потребно напорно и темељно радити како би је сви искористили на прави начин – изјавио је том приликом Борис Милошевић из КПМГ Србија.

izvor : www.politika.rs

Nа ovom skupu koji su zаjednički orgаnizovаli EBRD i Ministаrstvo poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede, strаnim kompаnijаmа i finаnsijskim institucijаmа iz аgrobiznisа, prezentovаne su pogodnosti investirаnjа u Srbiji.

Konferenciju je otvorio predsednik Evropske bаnke zа rekonstrukciju i rаzvoj Thomas Mirow, а govorili su ministаr poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede dr Sаšа Drаgin, direktor EBRD zа Srbiju Hildegard Gacek i direktor EBRD zа аgrobiznis sektor Gilles Mettetal, kаo i predstаvnici kompаnijа srpskog аgrobiznisа.

Ministаr Sаšа Drаgin pozvаo je investitore dа sаgledаju prednosti ulаgаnjа u аgrobiznis u Srbiji.
„Kаdа smo pokrenuli inicijаtivu zа održаvаnje ove konferencije, cilj nаm je bio dа privučemo pаžnju strаnih investitorа kа poljoprivrednom sektoru u Srbiji i otvorimo mogućnosti zа njihovа novа ulаgаnjа, kаo i ulаgаnjа EBRD, u sektoru аgrobiznisа u Srbiji. Rezultаti koje očekujemo su porаst interesovаnjа evropskih kompаnijа iz ovog sektorа zа ulаgаnje u Srbiji, protok kаpitаlа u domаćem аgrobiznisu i poboljšаnje proizvodnje. Srbijа imа ogromаn potencijаl u oblаsti poljoprivrede i predstаvljа povoljnu destinаciju zа strаne ulаgаče”, izjаvio je ministаr Drаgin.

Ministаr je istаkаo dа su izuzetno аtrаktivnа geogrаfskа lokаcijа, preferencijаlni pristup glаvnim tržištimа, povoljnа cenа zemljištа, kаo i mere podrške Vlаde Republike Srbije, vrednosti koje poljoprivredu Srbije određuju kаo sektor velikih mogućnosti. Tаkođe, podsetio je dа je Srbijа uvrštenа među prvih pet zemаljа zа investirаnje u oblаst poljoprivrede i dа je to jedini sektor u privredi Srbije koji ostvаruje višegodišnji rаstući suficit u spoljnotrgovinskoj rаzmeni.

Nа konferenciji su pored predstаvnikа Ministаrstvа i Evropske bаnke zа rekonstrukciju i rаzvoj, prisustvovаli predstаvnici srpske Vlаde, predstаvnici nаjuspešnijih kompаnijа iz sektorа аgrobiznisа u Srbiji, predstаvnici finаnsijskih institucijа i аgrobiznis kompаnijа iz Velike Britаnije, Evropske unije i zemаljа delovаnjа EBRD, kаo i člаnovi diplomаtskog korа zemаljа potencijаlnih pаrtnerа poljoprivrede Srbije.

Izvor : www.economy.rs

Direktor korporativnih komunikacija u Tigru Srđan Stojanović izjavio je da je ta odluka doneta posle procene Upravnog odbora da je trenutno niska tržišna kapitalizacija prouzrokovana izuzetno niskom likvidnošću, odnosno malim obimom trgovanja i da zato treba doneti odluku u cilju davanja pozitivnog impulsa tržištu kapitala.

"Postoji mogućnost da kompanija u određenim ograničenim slučajevima donese odluku da može da kupuje do određene visine sopstvenog akcijskog kapitala", objasnio je Stojanović, dodajući da postoji obaveza da ih u određenom roku proda.

On je kazao da su finansijske performanse preduzeća dobre, na šta ukazuje i finansijski izveštaj preduzeća.

On je precizirao da su u proteklih devet meseci ove godine poslovni prihodi porasli za 36 odsto.

Odluka o otkupu pet odsto sopstvenih akcija doneta je kako bi kompanija mogla da reaguje i spreči poremećaj na tržištu hartija od vrednosti.

Tigar je na Berzi emitovao ukupno 1.718.460 običnih akcija sa pravom glasa, nominalne vrednosti 1.200 dinara, a otkupiće 85.923 svojih akcija.

Komisija za listing i kotaciju Beogradske berze dala je pre 12 dana rok od mesec dana Tigru da obezbedi ispunjenost kriterijuma tržišne likvidnosti za akcije koje se nalaze na najkvalitetnijem segmentu tržišta kapitala - prajm marketu.

Izvor www.b92.net

Da ovdašnji ekonomisti možda preteruju s brigom, pokazuju i podaci iz Evropske unije čije članice, po ugovoru o EU, mogu imati budžetski deficit od najviše tri, a javni dug od maksimalno 60 odsto BDP-a. Ne računajući Grčku, to su pravilo prekršili i Portugal sa 84,6 odsto, Irska sa 82,9 odsto, te Španija i Velika Britanija sa preko 66 odsto učešća javnog duga u BDP-u.

Treba, međutim, reći da kod zaduživanja nije važno samo učešće duga u BDP-u, već su važni i struktura zaduženosti, ročnost i cena duga. Loše je ako preovlađuju strani izvori, a država je nekonkurentna i ima poteškoće sa stabilnošću valute. A to poprilično liči na Srbiju u kojoj je, uprkos relativno skromnom javnom dugu u poređenju s drugim zemljama, situacija vrlo komplikovana.

Otuda svako upozorenje o prekomernom zaduživanju treba ozbiljno shvatiti. Tim pre što je i učešće našeg spoljnog duga u BDP-u poslednje dve godine znatno poraslo – sa 65,2 na 78,1 odsto. A i taj spoljni dug, koji je u avgustu iznosio 23,5 milijardi evra, i ovaj javni dug države od 11,5 milijardi evra vraćaće srpski poreski obveznici.

Izvor www.b92.net

Građani od ukupne sume za koju se privatizuje preduzeće dobijaju 15 odsto koje treba podeliti na oko pet miliona ravnih časti.

"Građani će akcije Telekoma dobiti istovremeno sa privatizacijom, ali će informaciju o broju i nominalnoj vrednosti akcija koje im pripadaju dobiti pre privatizacije. Trgovanje akcijama Telekoma pre nego što se ustanovi cena postignuta za većinski paket oštetilo bi građane, jer će ostvarena cena po pravilu biti veća nego kada se prodaje manji broj pojedinačnih akcija. Strateški investitor koji bude kupovao većinski paket Telekoma, ugovorom će biti obavezan da po minimalno istoj ceni po kojoj je platio državni paket, a u nekom razumnom budućem periodu, otkupi i sve ostale akcije od malih akcionara, slično kao što i ruski Gasprom ima obavezu da otkupi sve akcije Naftne industrije Srbije po garantovanoj ceni koja je plaćena i državi, i to u februaru 2011. godine", objašnjavaju u Republičkoj agenciji za za privatizaciju.

U Agenciji kažu da će u slučaju drugih velikih preduzeća, gde privatizacija nije planirana u skorijem roku, kakav je slučaj sa Aerodromom Beograd, akcije biti podeljene pre privatizacije, tj. do kraja godine, i njima će biti moguće slobodno trgovati.

"Slično će biti i sa akcijama Elektroprivrede Srbije, nakon što se sprovede korporatizacija preduzeća u 2011. godini", zaključuju u Agenciji za privatizaciju.

izvor: www.b92.net