Tržišta

- Belgija je krajem prošle godine ponovo zapala u recesiju nakon smanjenja ekonomske aktivnosti u trećem kvartalu za 0,1 odsto, kao i pad BDP-a u poslednjem kvartalu od 0,2 odsto.

- Najveća svetska online prodavnica, Amazon je tokom poslednjeg kvartala prošle godine generisala 177 miliona dolara profita, što je 57 odsto manje nego u istom period 2010 godine.

Sirovine

- Vrednost zlata je dostigla najvišu vrednost za poslednjih osam nedelja. Razlog tome su oporavak globalne proizvodnje i slabljenje američke valute. Cena zlato je ove nedelje porasla za 1,8 odsto i trenutno se nalazi na nivou od 1.750 dolara po unci.

Valute

- Australijski dolar je dostigao petomesečni vrhunac nakon objavljivanja vesti da je bilansni suficit u decembru dostigao 1,71 milijardu australijskih dolara, što je značajno poboljšanje u odnosu na prethodni mesec.

Ideja

- Cena nafte je i dalje pod pritiskom prodajne strane koja preti da probije liniju podrške od 98,41 dolar i produži do nivoa od 95,7 dolara za barel. Smanjenje tražnje i povećanje ponude sve više vrši pritisak na cenu nafte koja igra ključnu ulogu u ekonomskom rastu.

Izvor: Rast.rs, Ilirika

(Zatvori)

Danas je na berzi u New Yorku cena zlata iznosila 1730.90 dolara po unci, što je za 0.7 odsto manja vrednost u odnosu na petak.

Ovu cenu analitičari objašnjavaju jačanjem američke valute.  Cena američke valute je danas porasla zbog nedostatka tačnog datuma potpisivanja ugovora Grčke i privatnih investitora o otpisu 50 odsto dugovanja ove zemlje.

Blagom jačanju dolara doprinela je i vest da je kamata na državne obveznice Portugala dostigla 15.18 odsto što je najviši nivo od 1999. godine. Investitori strahuju da je Portugal već na "grčkom" putu.

Istovremeno, značajnije jačanje dolara ograničavaju makroekonomski podaci iz SAD. Američka ekonomija je u poslednja tri meseca 2011-e ostvarila rast od 2,8 odsto, što je manje od 3 odsto koliko su ekonomisti predviđali.

Ozbiljna ekonomska kriza u Evropi mogla bi da umanji izglede za izvoz američkih proizvoda, dok su relativno visoka stopa nezaposlenosti i dugotrajna kriza na tržištu nekretnina dodatni faktori koji bi mogli da uspore oporavak američke ekonomije ove i narednih godina. 

Autor/izvor: SEEBiz/Agencije
(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je u 7,30 sati bio u minusu 0,5 posto, dok su cene deonica u Šangaju i Južnoj Koreji pale više od 1 posto.

Berzanski indeksi u Australiji, Singapuru i Hong Kongu oslabili su između 0,3 i 0,7 posto, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio u minusu 0,6 posto, nakon što je prošle nedelje porastao 2 posto.

Na azijska tržišta loše je uticao podatak, objavljen u petak, da je u poslednjem prošlogodišnjem tromesečju bruto domaći proizvod SAD-a porastao 2,8 posto. Mada je to njegov najveći skok u godinu i po dana, to je ipak manji rast od očekivanih 3 posto.

"Pošto je tržište očekivalo bolje ekonomske podatke iz SAD-a, bojim se da je taj izveštaj razočarao i da bi moglo da podstakne dalju korekciju cena akcija, nakon snažnog rasta od početka godine“, kaže Louis Wong, direktor u kompaniji Phillip Securities.

Slabiji rast američke ekonomije izazvao je i pad cena sirovina. Nakon što je u petak oslabila za 14 centi, jutros je terminska cena nafte na berzi u Njujorku skliznula dodatnih 50-ak centi, na 99,06 dolara po barelu.

Ulagače je razočaralo i to što grčka vlada i njeni kreditori nisu, uprkos najavama, uspeli tokom vikenda da postignu dogovor o restrukturiranju grčkih dugova. Ipak, veruje se da će dogovor biti postignut ovih dana, čime bi Grčka ispunila uslove za drugi paket međunarodne pomoći i tako izbegla bankrot.

Ulagači s oprezom očekuju i današnji samit Evropske unije, na kojem bi trebao da se potpiše sporazum o stalnom fondu za finansijsku pomoć evrozoni i uvođenju strožijih budžetskih pravila za članice tog bloka.

I dok se problemi grčke prezaduženosti rešavaju, naziru se problemi s Portugalom. Prinosi na obveznice te članice evrozone u petak su dostignuli nove rekordne nivoe. Uskoro će se ispitati pridržava li se Portugal preuzetih obveza u vezi sprovođenja reformi u sklopu međunarodnog paketa pomoći i treba li toj članici evrozone još jedan paket pomoći.

Zbog toga je na valutnim tržištima evro jutros oslabio. Nakon što je u petak dostignuo 1,3235 dolara, najviši nivo od polovine decembra prošle godine, jutros je kurs evra skliznuo na 1,3170 dolara.

U odnosu na japansku valutu, kurs evra pao je sa 101,40 jena, koliko je iznosio u petak, na 100,80 jena.

Cena dolara prema japanskoj valuti stabilno se kreće na nivou od petka, oko 76,70 jena.

Izvor: Gde Investirati/Hina
(Zatvori)

Izgleda da mnogi analitičari Kinu vide kao državu koja će sprečiti da svet potone u globalnu recesiju što, imajući u vidu činjenicu da ta zemlja raspolaže sa više od 3.000 milijardi dolara deviznih rezervi, beleži rast bruto domaćeg proizvoda veći od devet odsto, kao i dvocifreni rast prodaje na malo (reč je o drugoj najvećoj privredi u svetu - odmah iza SAD), ne treba da čudi.

 Ali, ima i onih koji tvrde da nije baš sigurno previše se oslanjati na Kinu i kao argument navode da je reč o državi u razvoju, koja se, mada ogromna, i sama suočava sa problemima. Jedan od njih je i Damjan Mencej, direktor Ilirike, koji ukazuje na to da kriza u Evropi, koja je, inače, najveće tržište za plasman robe iz Kine, počinje negativno da se odražava na kineski ekonomski rast.

- Prema podacima HSBC Čajna menjufektoring PMI indeks menadžerskih kupovina u novembru je „skliznuo“ sa 51, koliko je iznosio prethodnog meseca, na 48 poena, što je jedan od pokazatelja da bi kineska proizvodnja mogla da zabeleži rekordan pad, s obzirom na to da svaka vrednost ispod 50 ukazuje na takav ishod. I kineski rast BDP-a od 9,1 odsto, na najnižem je nivou posle 2009. godine, a u Šangaju se čak, u prvoj polovini 2012, očekuje njegov pad na 7,5 odsto - ističe Mencej.

Prema njegovoj oceni više je razloga za usporavanje rasta u Kini, a jedan od osnovnih je taj što je opala potražnja za kineskim proizvodima i to ne samo u Evropi već i na ostalim svetskim tržištima. Drugi razlog je, smatra Mencej, monetarna politika, koju je Kina, u nastojanju da savlada inflaciju, sprovodila nekoliko godina unazad. Najviše primedbi na kreditnu politiku imale su kompanije u provinciji Zejiang koje su zabeležile najveće gubitke. „Vlasnici firmi pozajmljivali su novac od neformalnih davalaca, a zbog nemogućnosti da otplate kredite opterećene visokim kamatnim stopama na crnom tržištu, mnogi od njih su bankrotirali, neki su čak izvršili i samoubistvo. Osim toga, negativni trendovi zapljusnuli su i tržište nekretnina - prodaja stanova u oktobru opala je za 25 odsto i nekoliko tzv. gradova duhova potpuno je ispražnjeno“, ističe direktor Ilirike.

On ukazuje i na to da su najnovije monetarne mere jedan od osnovnih razloga obezvređivanja kineskog juana, što inače nikako ne odgovara SAD, koje Kinu optužuju za „potkopavanje“ američke privrede. U vezu sa deprecijacijom juana dovodi se i pad investicija u bankama, zabeležen prvi put posle 2007. godine. Mencej, međutim, ukazuje i na svetliju stranu kineske privredne medalje i u tom kontekstu podseća da se inflacija, sa 6,5 odsto koliko je iznosila u julu, spustila na 5,5 odsto (u decembru), dok Kinezi ponovo usmeravaju kormilo politike u pravcu privrednog rasta.

(Zatvori)

Samo se poželeti mogu, na prelazu dve godine, tako dobre dve vesti kakve je čuo - Brazil. Prvo je Centar za ekonomska i poslovna istraživanja iz Londona saopštio da je ova latinoamerička država na osnovu rezultata privrede u 2011. godini od Velike Britanije preuzela mesto šeste po veličini svetske ekonomije. Odmah zatim usledila je druga vest:  Međunarodni monetarni fond prognozira da će Brazil ekonomski preteći Francusku do 2015. godine. Tako je još jednom potvrđeno da zemlja kafe i fudbala ne haje mnogo za globalnu ekonomsku krizu zbog koje se trese veliki deo sveta.
Tek minule godine Brazil nije ostvario spektakularni privredni rast kao 2010, kada je bio 7,5 procenata, ali i tri odsto rasta u 2011. bilo je iznad svetskog proseka. Kuriozitet je ipak da sa tri odsto rasta BDP-a Brazil nije bio lider među državama Latinske Amerike - primat su preoteli Čile sa rastom BDP-a od četiri odsto i Kolumbija i Peru sa pet odsto privrednog rasta. Inače, brazilska privreda stvorila je prošle godine bruto proizvod vredan 2,44 biliona dolara.
Brazilski trgovinski višak u razmeni sa svetom porastao je u 2011. godini  47,8 odsto u poređenju s prethodnom godinom i iznosi skoro 30 milijardi dolara (to je najviši nivo od 2007. godine). Rekorde beleže i izvoz i uvoz. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara. Ova latinoamerička država preuzela je od Velike Britanije mesto šeste po veličini svetske ekonomije, a očekuje se da će do 2015. ekonomski preteći i Francusku.  Zemlja kafe i fudbala čini se ne haje mnogo za globalnu ekonomsku krizu zbog koje se trese veliki deo sveta. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara (rast 26,8 odsto), a uvoz je dostigao 225 milijardi dolara (rast 25,7 odsto). Ovakav spoljnotrgovinski bilans Brazil je postigao zahvaljujući visokim cenama na svetskom tržištu i snažnoj potražnji za njegovom glavnom robom - sojom i gvozdenom rudom. Najveći izvoz privreda Brazila ostvarila je na tržištu Kine, a zatim SAD i Argentine.
U Brazil se prošle godine slilo najviše dolara u poslednjih pet godina - 65 milijardi i to uglavnom kroz direktna strana ulaganja. Cela država postala je veliko gradilište, Vlada je pokrenula javne radove i pomaže izgradnju stanova za porodice s malim prihodima, a za veliko fudbalsko takmičenje, osim sportskih objekata, pripremaju se saobraćajni i smeštajni objekti.  Angažovana je i građevinska industrija iz susednih država, ali građevinarstvo i dalje vapi za radnom snagom.
Prošle godine otvoreno je 2,3 miliona radnih mesta pa je nezaposlenost pala na istorijski minimum – stopa  nezaposlenosti iznosi šest odsto, što je najniži procenat od 2002. godine. Ali do pre samo desetak godina privreda Brazila bila je poznata po neprekidnoj hiperinflaciji koja je krajem 80-ih i početkom 90-ih godina bila između 2.000 i 3.000 odsto godišnje. Ova latinoamerička država živela je 30 godina sa prosečnom godišnjom inflacijom od 449 odsto.
A onda se 1999. godine sve promenilo, Brazil je odlučio da promeni dugoročnu makroekonomsku i monetarnu politiku. Te 1999. godine Centralna banka Brazila koncentrisala se na inflaciju kao ključnu meru monetarne politike i stabilizacije lokalne valute real. U skladu s promenjenom politikom cilj Centralne banke bio je godišnji rast inflacije od 4,5 odsto, sa ograničenjem na najviše 6,5 odsto. Brazil je dosada bio veoma uspešan u ostajanju u ovom ciljnom rasponu i posle više godina savladavanja inflacije brazilska Centralna banka s pravom je stekla epitet čuvara stabilnosti cena.
U novim okolnostima, međutim, taj višegodišnji cilj postaje - diskutabilan. I Centralna banka je to osetila i u avgustu prošle godine iznenadila je ulagače obaranjem referentne kamatne stope. Takvu odluku nije mogao da predvidi nijedan od analitičara kuće Blumberg, inače poznate po preciznim predviđanjima. Prvi put se dogodilo da je kamatna stopa smanjena i pre nego što je inflacija počela ozbiljno da popušta. Posle avgustovskog "šoka", Centralna banka je još dva puta snizila referentnu kamatnu stopu uz saglasnost svih članova centralne banke. Kamatna stopa trenutno iznosi 11 odsto, ali je i dalje najviša među državama Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija.
"Razlog za trostepeno snižavanje bilo je očekivanje da će usporavanje globalnog rasta, koje su analitičari najavljivali čitave prošle godine, automatski sniziti inflaciju u Brazilu. Računalo se da manja aktivnost stanovništva smanjuje potrošnju, a time i potražnju, što je trebalo da dovede do pada cena. Postojao je strah Vlade Brazila da će visoke kamatne stope, u kombinaciji sa smanjenjem svetske potrošnje, sniziti rast bruto domaćeg proizvoda", objašnjava Damjan Mencej, direktor investicijsko-brokerske kompanije Ilirika.
Pokazalo se, međutim, da takva politika snižavanja referentne kamatne stope može biti mač sa dve oštrice, pa se zato u Brazilu i povela polemika da li su sniženja kamatne stope bila preuranjena ili pravovremena.
"Očekivanja su bila da će se inflacija držati na godišnjem nivou ispod granične vrednosti, ali je pre neki dan šokantno delovala vest da je inflacija prvi put u poslednjih osam godina premašila granicu i završila na 6,55 odsto. Za uzrocima nije trebalo dugo i daleko tragati – rekordno niska nezaposlenost, i dalje solidna potražnja i porast kreditiranja od 18 odsto godišnje stvaraju pritisak na povećanje inflacije", kaže Mencej.
U Brazil se prošle godine slilo najviše dolara u poslednjih pet godina - 65 milijardi i to uglavnom kroz direktna strana ulaganja. Od države koja je nekada bila izvoznik, pre svega, sirovina (gvozdena ruda, soja, šećer, kafa i drvo), Brazil je u poslednjih nekoliko godina postao veliki izvoznik tehnoloških proizvoda kao što su automobili, vojni i civilni avioni (Embraer) i naftni derivati (Petrobrast). Čak  80 odsto ekonomije zasniva se na domaćoj potrošnji, pre svega na potrošnji novoformirane srednje klase koja je narasla na 45 miliona Ijudi. "Dakle, strahovi ekonomista i Centralne banke pokazali su se kao neosnovani  jer loše stanje ili recesija svetske ekonomije nisu imali značajniji uticaj na porast ekonomije Brazila.  Ali, s druge strane, usporavanje globalne potražnje i smanjenje cena gvozdene rude stvaraju pritisak na dalje sniženje inflacije. Čini se da članovi Centralne banke i dalje ipak imaju jedinstveno mišljenje da treba tolerisati višu inflaciju za određeni period, tako da se cilj od 4,5 odsto rasta inflacije u 2012. godini čini nedostižnim. Očekivanja su da će Centralna banka Brazila nastaviti i dalje snižavanje referentne kamatne stope", uveren je Damjan Mencej.
Dopuštanje inflaciji da raste više od plana i novo oporezivanje stranih investicija pokazalo se kao loše rešenje na drugoj strani - uticalo je na kretanje brazilskog berzanskog indeksa BOVESPA. Taj indeks je u 2011. godini pao 18,1 odsto, što je ujedno i najveći zabeleženi pad posle 2008. godine, kada je zabeležen pad od 41 odsto. Inače, prosečni dnevni obrt na brazilskoj Berzi je 6,5 milijardi američkih dolara.
Prvi dani 2012. godine uneli su optimizam na Berzu. On počiva na očekivanjima niže inflacije u 2012. godini u Brazilu i očekivanom rastu na globalnim tržištima.
Ovakvi ekonomski rezultati stvorili su od Brazila obećanu zemlju u koju hrli radna snaga iz mnogih krajeva sveta. Od januara do novembra prošle godine broj stranih državljana koji legalno žive u Brazilu popeo se sa 962,000 na oko dva miliona Ijudi. Vlada Dilme Rusef, međutim, ne spava na lovorikama. lako je statistika impresivna, a ekonomija pretiče evropske, u Brazilu i dalje više od 11 miliona Ijudi živi u favelama (siromašnim naseljima), a premijerki, njenom ministarskom kabinetu i Centralnoj banci jasno je da Brazilu treba bar 20 godina da građanima obezbede evropski životni standard.

AUTOR: Miša Brkić / Novi magazin

(Zatvori)

Od ukupno 164 ispitana investitora 19.5 odsto se opredelilo za zlato, 13 odsto bi svoja sredstva uložilo u akcije.

Među valutama, za američki dolar se odlučilo 40 odsto ispitanih, 14 odsto kineski juan a nešto više od 10 odsto uložilo bi u japansku valutu.

Na listi pozeljnih investicija našali su se i norveška i švedska kruna, kanadski dolar.

Kao najbolji mesec za nova investiranja, 20 odsto ispitanih smatra mart, 16 odsto april, a 10 odsto februar i maj.

Isto tako februar, mart,april i maj su meseci u kojima investitori očekuju rast prihoda na akcije u perifernim zemljama evrozone.

Autor/izvor: SEEBiz/Agencije
(Zatvori)

Imati akcije neke svetske kompanije "u slamarici", da se nađe za crne dane, u zemlji Srbiji gde se još sumnjičavo gleda i na držanje veće količine novca u bankama, zvuči kao naučna fantastika ali je moguće.

Ako su vam komšije ili rođaci iz inostranstva dosadili s pričama o gomilama parama u banci, odnedavno ste u prilici da im ozbiljno kontrirate - vlasništvom u nekoj globalnoj firmi. Koka Kola, Nokija, Nestle... šta god poželite, i to iz Srbije.

Dovoljno je, kaže Kristian Dinić, zamenik direktora beogradske finansijske kuće Ilirika investments, da se potpišu odgovarajuća ovlašćenja, otvori račun i odabere u šta hoće da se ulaže na nekoj od svetskih berzi.

"Procedura nije komplikovana, niti je samo trgovanje skupo kao što se inače pretpostavlja. Glavno je šta klijent želi sa svojim novcem, da li da više štedi ili da više rizikuje zbog većeg profita i da krene sa optimalnom sumom, a za ostalo tu smo mi i naši inostrani partneri", kaže Dinić.

Standardna brokerska naknada kreće se oko 1,2 odsto vrednosti transakcije ali može biti i manja, obrnuto srazmerno količini novca koji se ulaže na berzu. Što je više akcija kupuje, ili se to čini češće i broker će vam, kao i svaki dobar trgovac, "spustiti cenu".

Ono što je minimum troška, zagarantovana naknada, zavisi od berze, i kreće se od pedesetak do stopedesetak evra. Kada su manje transakcije u pitanju, kaže Dinić, i cela naknada može otići inostranom partneru bez zarade domaćeg brokera, sve u cilju da se u Srbiji populariše berzansko trgovanje i posedovanje akcija.

"Možete kupiti i jednu akciju od pet dolara ali iznos pri kom cena naknade ne utiče presudno na racionalnost kupovine je nekih tri hiljade dolara. Naravno, što je veće ulaganje taj odnos je sve bolji i bolji", kaže Dinić.

Oslobođeni straha od troškova, i "nedokučive" berze uopšte, sada treba odabrati hartiju koja će održati vrednost imovine ili je udvostručiti u kratkom roku, što je "američki san" svakog u Srbiji, od švercera do biznismena.

Pitanje je samo hoćete li da igrate napolju "na sigurno", ili ste spremni da okušate domaći teren Beogradske berze i potencijalno mnogo zaradite na akciji Naftne industrije Srbije.

I tu sad kreće pravi posao, jer odabrati pravu akciju u pravom trenutku za kupiti i prodati je sama suština i "jednostavnost" berze kao dominantne svetske finansijske institucije. A tu se prosečni Srbi, kaže iz iskustva glavni broker Sinteza Invest Grupe Nenad Gujaničić, ne snalaze baš najbolje jer su kupovali akcije 2007 kada su bile najskuplje pa se posle sunovratile, sad bi da iz evra beže u zlato, ponovo kad je najskuplje i slično.

Opečen domaćim iskustvom taj prosečan Srbin bi na svetskoj sceni, pretpostavljamo, pucao "na sigurno". A gde ćeš sigurnije, rezon je, od zvučnih imena - pomenutih Nokije i Koka kole.

Akcija Koka kole je inače obavezna stavka u portfelju svakog konzervativnog investitiora, koji ide na veliku sigurnost, a manji rizik. Pitajte velikog maga hedž fondova milijardera Vorena Bafeta, čija firma Berkšir Hatavej poseduje 200 miliona deonica Koka Kole (8,6 odsto čitave firme) vrednih više od 11 milijardi dolara.

Ali, čak i ta stabilna akcija ima velike oscilacije. Iako bi mogli reći da je u principu njena cena oko 55 dolara, ta akcija se mogla kupiti početkom marta 2009. godine za 34,5 dolara po komadu, a sredinom septembra ove godine za nju se moralo izdvojiti 70,7 dolara.

Rast od 105 odsto za dve i po godine svakako će razgaliti nekog ko je postao vlasnik prvog pomenutog datuma ali i zabrinuti onoga ko je hartiju od vrednosti kupio na njenom cenovnom vrhuncu. Ovih dana ona vredi oko 69 dolara, tako da je već u manjku jedan odsto, a pitanje je koliko će koštati kada bude želeo ili morao da je proda

Kod Nokije je situacija potpuno obrnuta. Poznata svetska firma, svojevrstan sinonim za mobilni telefon uopšte, ima pad vrednosti gotovo 85 odsto u poslednje četiri godine. Krajem decembra 2007. njena deonica se kupovala za 32,3 dolara a danas joj je vrednost 4,2 dolara. Stari vlasnici verovatno čupaju kose, ali novi bi mogli da budu u dobitku jer niko ne može sa sigurnošću tvrditi da joj za dve li tri godine vrednost neće biti desetostruko veća.

Ono što svetske berze pružaju, podvlače brokeri Gujaničić i Dinić, jeste sigurnost ulaganja na organizovanom, uređenom i, koliko toliko, kontrolisanom tržištu. Pravila se znaju i većina ih se drži - od kontrolnih organa do najvećih kompanija na tržištu.

Štaviše, te najmoćnije i najbogatije kompanije svoje sadašnje ali i potencijalne ulagače-vlasnike bukvalno svakodnevno obaveštavaju o svakoj činjenici vezanoj za kompaniju koja bi mogla uticati na vrednost njihove imovine.

Tu je ozbiljna razlika u donosu na Srbiju, jer Beogradska berza je tržište na kom je većina kompanija silom zakona, a ne u potrazi za svežim kapitalom. Za razliku od Koka Kole, čak i među deset najvećih kompanija sa srpske berze ima onih koji svoje (male) akcionare obaveštavaju o kompaniji - jednom godišnje.

To u praksi znači da bi trebalo da date desetine hiljada dolara za akciju srpske firme, makar bila i vodeća u branši, na osnovu informacija o poslovanju stare ne jedan dan, nego jednu godinu ili godinu i po.

"Tako se dešava da u Srbiji znamo mnogo, mnogo više o Koka Koli nego o Imleku, kompaniji čija hartija je inače druga po rastu u beogradskom indeksu odabranih hartija Belex15. Srećom i tu postoje izuzeci", kaže Nenad Gujaničić.

A izuzetak je Naftna industrija Srbije, srpska kompanija, doduše u većinskom vlasništvu stranaca - ruskog Gaspromnjefta, pa možda i to objašnjava posebnost.

"Rusi su održali lekciju menadžmentima o korporativnom upravljanju u svim ovdašnjim kompanijama. Stalno drže konferencije za štampu, daju sve relevantne informacije, čak deset puta više nego što ih na to obavezuju pravila Beogradske berze. Pritom akcija im je, zbog opšte situacije, prilično potcenjena i to je prilika za odličnu zaradu svakog ozbiljnog dugoročnog ulagača", kaže Gujaničić.

Inostrana ili domaća berza, "sigurica" ili "no risk no profit", mogućnosti su pred kojima konačno stoje i građani Srbije sa pristojnom ušteđevinom. Ili, ipak, "slamarica je zakon"? Vaše pare, vaš izbor.

(Georgi Mitev Šantek - MONDO) (Zatvori)

Dow Jones indeks ojačao je 0,56 posto, na 12.462 boda, dok je S&P 500 porastao 0,89 posto, na 1.292 boda, a Nasdaq indeks 0,97 posto, na 2.702 boda.

Skok Dow Jones i S&P 500 indeksa na najviši nivo od kraja prošlogodišnjeg jula ponajviše se zahvaljuje proceni najvećeg američkog proizvođača aluminija Alcoe da će potražnja za aluminijem i drugim metalima ove godine porasti.

Cena bakra skočila je više od 3 posto i zbog toga što je prošloga meseca kineski uvoz tog plemenitog metala dostigao rekordni nivo.

Zahvaljujući tome, S&P indeks rudarskog sektora ojačao je 1,8 posto, najviše među svih 10 sektora tog indeksa.

Izvještajem Alcoe dobro je počela sezona objave kvartalnih poslovnih rezultata kompanija, pa su ulagači manje usmereni na evropsku dužničku krizu. Tim više što niz poslednjih makroekonomskih izvještaja ukazuje na jačanje američke ekonomije.

No, fokus ulagača mogao bi se brzo promeniti, ako aukcije obveznica Italije i Španije ove nedelje ne privuku dovoljnu potražnju, što bi potstaklo rast cene zaduživanja tih članica evrozone.

Zabrinutost u vezi evropske dužničke krize ponešto je splasnula, nakon što je bonitetna agencija Fitch poručila da ne očekuje smanjenje vrhunskog, trostrukog A rejtinga Francuske ove godine. No, Italiji i Španiji rejting bi mogao biti smanjen.

Popuštanje zabrinutosti u vezi dužničke krize potstaklo je rast cena deonica američkih banaka. Juče je KBW indeks tog sektora ojačao 1,9 posto, čime je njegov dobitak od početka godine povećan na gotovo 9 posto.

I na evropskim su berzama cene deonica juče porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,50 posto, na 5.696 bodova, dok je frankfurtski DAX skočio 1,73 posto, na 6.162 boda, a pariški CAC 2,66 posto, na 3.210 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz
(Zatvori)