Sudeći prema indikativnom kursu Narodne banke Srbije za današnji dan od 105,74 dinara, cena evra je blago korigovana, ali dinar i dalje ostaje na nivou na kojem nije bio u poslednjih godinu dana.

Stručnjaci, međutim, ističu da se ne radi o dugoročnijem talasu slabljenja dinara, jer nije bilo nikakvih značajnijih naglih promena u privredi Srbije, već o trenutnom padu, ali da dugoročnije gledano, sve teža privredna situacija ukazuje na to da bi pad dinara uskoro mogao da bude neizbežan.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da nema nikakvih promena fundamentalnih ekonomskih pokazatelja, koji bi doveli do trajnije promene kursa, ali da je pitanje koliko će takva situacija moći da traje. Prema njegovim rečima, trenutno slabljenje dinara je posledica redovne fluktuacije, s obzirom da je već postalo uobičajeno da dinar jača pre aukcija trezorskih zapisa, kada investitori kupuju dinare da bi ih zatim uložili u državne hartije, a da slabi posle njih.

- Još od juna imamo lošu situaciju u realnom sektoru, a sada i pad u prerađivačkoj industriji, što se odražava na naš platni bilans i širenje deficita. Ako to analiziramo, videćemo da nam ovakva situacija ne donosi ništa dobro po pitanju kursa, a sa povlačenjem Ju-Es stila i odlaganjem revizije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, pritisak na slabljenje dinara je još veći. Kada bismo posmatrali samo ove parametre ispostavilo bi se da nam skoro pa preti valutna kriza - upozorava Nikolić.

Ipak, ovaj ekonomista odmah dodaje da relativnu stabilnost kursa i dalje održava to što su uprkos svemu investitori i dalje zainteresovani za kupovinu državnih dužničkih hartija. Ni slabljenje industrije ni ponašanje MMF-a još nisu ugrozili percepciju investicione zajednice u Srbiji, „ali pitanje je koliko će to dugo trajati - da li nekoliko nedelja ili nekoliko meseci“.

Ipak, dok investitori ne promene mišljenje o sigurnosti svojih ulaganja u državne obveznice i repo operacije, tražnja za dinarima po tom osnovu nastaviće da potire pritiske na pad njegove vrednosti koji dolaze zbog fundamentalnog slabljenja privrede.

IZVOR: Danas
(Zatvori)

Uviđajući opasnost po zemlju, knez Pavle je odobrio da veći deo zlatnih rezervi bude prebačen u Englesku u maju 1939. godine. Transport je izvršio razarač "Beograd" i tako je u Englesku banku stiglo 980 sanduka u kojima se nalazilo 3.379 zlatnih poluga. U ovoj banci Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je već imala 225 zlatnih poluga, pa je ukupna rezerva u Velikoj Britaniji uvećana na 44.886,61 kilogram čistog zlata.

Nakon početka Drugog svetskog rata (1. septembra 1939), dok se očekivao napad na Veliku Britaniju, Savet zemaljske odbrane Jugoslavije je doneo odluku da se zlato hitno prebaci u Sjedinjene Američke Države. Uz veliki rizik, u Njujork je transportovan iz Engleske 33.683,51 kilogram čistog zlata. U trezoru Engleske banke do kraja rata ostalo je 11.203,10 kilograma.

Narodna banka je organizovala još dva transporta. U maju i junu 1940. iz Švajcarske, preko Atine, u Njujork je upućeno 344 sanduka, odnosno 14.168,16 kilograma čistog zlata.

Uoči bombardovanja Beograda, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je kod Federalnih rezervi u SAD imala 47.851,67 kilograma čistog zlata.

Treba istaći da je Narodna banka 18. marta 1941. godine, na tržištu zlata prodala za devize 20.002 kilograma čistog zlata u korist depozita kod Brazilske banke u iznosu od 11.225.000 dolara.

U trezorima u zemlji ostalo je 10.701,11 kilograma zlata. Još 1939. godine iz Beograda je evakuisano sve zlato: u užički podzemni trezor 9.611,30, dok je u sarajevskoj filijali Narodne banke ostalo je 1.089,80 kilograma.

Ministar finansija u Simovićevoj pučističkoj vladi, Hrvat dr Juraj Šutej, naredio je 7. aprila 1941. da se zlato iz užičkog trezora (204 sanduka) premesti u Mostar. Kad je 10. aprila u Zagrebu proglašena NDH, ovo zlato je 14. aprila hitno prebačeno u Nikšić i sklonjeno u pećini Trebjesa. Ni tu nije ostalo, već je 15. aprila prebačeno na aerodrom Krapino polje, radi prebacivanja u inostranstvo. Zlato koje je ostalo u Sarajevu zaplenile su ustaše.

Usred aprilskog debakla, pučisti su se odlučili za bekstvo iz zemlje, a 14. aprila u manastiru Ostrog patrijarh Gavrilo je blagoslovio i odlazak mladoga kralja Petra II.
A 15. aprila 1941. najpre su evakuisani pučisti civili, a 16. aprila oficiri pučisti, pa je posle poletanja poslednjeg aviona za Grčku (tromotorni bombarder "savoja marketi SM - 79", kojim je pilotirao vazduhoplovni kapetan Ivan Dominko), u kome se nalazio glavni organizator puča i bekstva iz zemlje, general Borivoje Mirković, na nikšićkom aerodromu ostalo 190 sanduka državnog zlata. U avione je ukrcano (zbog male nosivosti i premnogo klijenata za bekstvo) svega 14 sanduka (674 kilograma zlata). Pučistička vlada je ponela osam sanduka (385 kilograma) a generalitet šest sanduka (289 kilograma). U Mirkovićevom avionu bilo je najviše sanduka sa zlatom - tri. Blizu grčke luke Preveza, generalov avion je pogođen i razbio se prilikom prinudnog sletanja. Mirkoviću su bile slomljene obe noge. Na grčku teritoriju je bilo prebačeno 216 političara, pučista, ne računajući njihove žene, bližu i dalju rodbinu.

Zlato koje su pučisti doneli u Englesku morali su da deponuju u Engleskoj banci. Preračunato u dolare, to je iznosilo 4.000.000 dolara za količinu od 385 kilograma, po jednima, a po drugima 245 kilograma čistog zlata. Od te sume su isplaćivane plate pučistima i službenicima u njihovim vladama u Londonu, kao i mesečne prinadležnosti kraljici Mariji, kralju Petru II i njegovoj braći, kraljevićima Tomislavu i Andreji (svi su dobijali istu sumu kao i predsednici vlada do 1952. godine).
Ali to nije bilo sve. Pučističke vlade: generala Simovića, Slobodana Jovanovića (dve), Miloša Trifunovića, Božidara Purića i Ivana Šubašića, imale su na raspolaganju depozit Narodne banke Kraljevine Jugoslavije u banci Federalnih rezervi u Njujorku u iznosu od 24.587.814,08 dolara. Na tom računu je posle rata ostalo neutrošeno svega 662.757,13 dolara. Depozit u Brazilskoj banci (11.225.000 dolara za prodatih 20.002 kilograma zlata) nigde se ne spominje.

Prema svemu sudeći, pučisti su u emigraciji potrošili 27.925.056,95 dolara.

Šest sanduka, koje je uzeo generalitet, bilo je odmah predmet spora među samim pučistima i zbog njih su padale teške optužbe za vreme takozvane Kairske afere.

Šta se događalo sa preostalim zlatom?

Italijani su uzaptili 176 sanduka ili 8.393,22 kilograma čistog zlata. Nemci su u manastiru Ostrog zaplenili četiri sanduka ili 188,45 kilograma. Četnici su pronašli i uzeli jedan sanduk. Ozna je pronašla pet sanduka i predala ih Josipu Brozu.

Posle dugogodišnjih napornih istraživanja Reparacione komisije posle Drugog svetskog rata i restitucija utvrđeno je da je ostalo 49.033 kilograma zlata u vlasništvu FNRJ. Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.

Može se sa sigurnošću kazati da je u Crnoj Gori ukradeno 100 kilograma zlata i to najviše posle bekstva pučista iz Nikšića.

Od predratnih 84.574 kilograma čistog monetarnog zlata, posle rata je preostalo 49.033 kilograma. Šta se desilo sa 35.541 kilogramom državnog monetarnog zlata?

- Ustaše su, videli smo, ukrale 1.089,80 kilograma.
- Ko je, posle pučista, najviše uzeo?
- Odgovor je: Amerikanci!
- Evo kako.

Posle rata SAD su procenile da je konfiskovana imovina njihovih građana u Jugoslaviji vredna 17.000.000 dolara. Realno, to je bila suma između tri i pet miliona dolara. Amerikanci su zahtevali da Jugoslavija to isplati iz svojih zlatnih rezervi koje su bile čuvane u Federalnim rezervama. Profesor dr Milan Bartoš je sačinio prigovor da je reč o depozitu u nuždi, ali je prigovor odbijen. I tako su naši saveznici Amerikanci iz jugoslovenskog depozita od 47.851,67 kilograma monetarnog zlata uzeli sebi 15.649,22 kilograma.

Naplata dugova

Teško je verovati da su Amerikanci jednostavno, kao gusari, opljačkali Jugoslovene. Nisu oni naplatili samo imovinu koju su komunisti konfiskovali američkim građanima 1948. godine. Kao plutokratska, trgovačka nacija, oni su naplatili sve ono što su u vidu pomoći (oružje, uniforme, hrana, vozila, avioni...) za vreme rata isporučili Brozovim partizanima i Mihailovićevim četnicima.

Ni to nije bilo nešto novo. Posle Prvog svetskog rata, naši saveznici Francuzi i Englezi su zahtevali da im se sva pomoć plati. Čak i pertle za cokule koje su bile isporučene srpskoj vojsci pred proboj Solunskog fronta, a da ne govorimo o topovskoj municiji većeg kalibra. Čak i pertle! Opanci na nogama tih junaka više nisu bili upotrebljivi. I plaćene su saveznicima njihove pertle!

Pučisti

Pučisti su potrošili mnogo novca, skoro 30 miliona ondašnjih dolara (uračunato je i onih šest sanduka koje su sa sobom poneli oficiri). Toliko je koštalo njihovo izbeglištvo u Engleskoj i Americi. Toliko je u zlatu koštala propast Kraljevine.

Miodrag Janković

Autor je kao izvor za pisanje teksta koristio:
* Kazivanje za NIN Dušana Jakovljevića, dugogodišnjeg pomoćnika saveznog ministra finansija, 2001-03/01;
* Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1941-1945, Arhiv Srbije i Crne Gore, "Službeni list SCG", Beograd, 2004.
* Budo Simonović: "Tajna ostroškog blaga", feljton u "Novostima", januar 2008.
* General Borivoje Mirković, lični arhiv, Arhiv SANU br 14667.

Izvor: Večernje Nnovosti
(Zatvori)

Ukupna imovina svih otvorenih investicionih fondova u Srbiji je na kraju oktobra iznosio 15.637.537,04 evra, dok je tržišni udeo Ilirike DZU 13 procenata. Ilirika je tom drugom akvizicijom ove godine došla u sam vrh po visini sredstava kojima upravlja u iznosu od preko 2 miliona evra, kao i po broju fondova pod upravljanjem. Društvo pod upravom ima najširu ponudu za ulaganje u investicione fondove: Ilirika Gold - prvi sektorski fond koji ulaže u plemenite metale, Ilirika Global - fond za ulaganje u najbolje strane akcije, Delta Dynamic - fond za ulaganje u domaće hartije, Delta Plus - fond za balansirano ulaganje koji ulaže deo imovine u obaveznice, kao i Fima novčani fond.

 

Marko Jovanović, direktor DZU Ilirike a.d. Beograd tim povodom je izjavio: „Realizovana akvizicija je odgovor na trenutnu ekonomsku krizu. Većina otvorenih fondova zabeležila je pad investicione jedinice, uz izuzetak novčanih fondova. Ti fondovi su ostvarili značajan rast imovine i to prevashodno organskim rastom kroz nove uplate. Iako je 2011. još jedna teška godina u industriji investicionih fondova, na tržištu su se pojavili novi proizvodi poput za sada jedinstvenog sektorskog fonda Ilirika gold koji je u trećem kvartalu ostvario prinos od 10,76%. ili poput već aktuelnih novčanih fondova, koji ulagačima daju pravi odgovor na krizu i ponovo prisutnu neizvesnost.“

 

Igor Štemberger, predsednik Upravnog odbora Ilirike dodao je: „Poslovanje u Srbiji je za DZU Iliriku dugoročno najveći izazov, što se tiče regiona. Posle osnivanja prvog srpskog sektorskog investicionog fonda Ilirika gold, cilj nam je da nastavimo sa razvijanjem tržišta i osnivanjem inovativnih i po investitore atraktivnih investicionih fondova.”

 

Portfolio menadžer ILIRIKA DZU, Predrag Pavićević je izjavio: ”Investiciona politika i ime fonda Fima novac, nad kojim je preuzeto pravo upravljanja, u dogledno vreme se neće menjati.”

(Zatvori)

Američke investicione banke "Morgan Stenli" su uvereni da ovaj plemeniti metal u 2012. može da ima najbolju dinamiku među sirovinama.

"Morgan Stenli" sem toga očekuje i rast cene srebra. "Zlato i srebro su naši favoriti među sirovinama u prognozama za 2012. godinu", kazao je analitičar banke Husein Aladina.

Aladina je, međutim, upozorio da se zbog stanja u globalnoj ekonomiji očekuje slabljenje tražnje, tako da je potreban oprez po pitanju ulaganja u sirovine.

Cena zlata je porasla u trećem tromesečju ove godine za 8,2 odsto, a mogla bi da završi sa rastom 11. godinu za redom. U "Morgan Stenli" ističu da zlato i u manjoj meri srebro važe za aktivu "mirne luke".

Zlato je bilo najfleksibilnija sirovina u vreme prethodnih recesija, podsećaju analitičari.

Eksperti "Kredi Svis" i "Goldman Saks" takođe očekuju nastavak rasta na tržištu zlata u 2012.

 

Cena zlata za ispruke odmah u petak je porasla za 7,44 dolara (0,5 odsto) na 1.658,86 dolara za finu uncu (31,1 gram). Srebro za isporuke odmah se prodavalo za 32,0425 dolara za uncu. Prema prognozama "Morgan Stenli", cena ovog plemenitog metala dogodine će biti 50 dolara za uncu.

 

Izvor:B92

(Zatvori)

Ispitivanja sprovodi Direkcija za geološka istraživanja i razradu ležišta NIS-a, a projekat je vredan oko milion evra.
Program geoloških istraživanja u užoj Srbiji podrazumeva seizmička ispitivanja nafte i gasa u Moravskoj dolini u dužini od 180 kilometara.

Pedviđeno je da se istraži oko 3.000 kvadratnih kilometara zemljišta u Jagodini, Kruševcu, Varvarinu, Paraćinu, Ćupriji, Rekovcu, Despotovcu, Ćićevcu, Ražnju i Aleksincu.
"Cilj ovih ispitivanja je da se sagleda geološka građa kako bi se izdvojile najperspektivnije lokacije za buduća detaljna istraživanja nafte i gasa. Istraživanja imaju i naučni značaj jer će podaci moći da se koriste za istraživanje građe zemljine kore u ovom području", rekao je novinarima specijalista za rukovođenje seizmičkom ekipom Zoran Radošević.

U NIS-u poručuju meštanima da će sve štete na njivama koje im mašine vibratori naprave prilikom ispitivanja zemljišta biti nadoknađene preko mesnih zajednica.
Kako je rečeno novinarima, često se dešava da ljudi kradu opremu i kablove vredne oko 4.000 dolara iako se ovi seizmički kablovi ne mogu upotrebiti u druge svrhe.

Ovakve vrste ispitivanja tla vršene su još '70-ih godina prošlog veka.
"Seizmički radovi se poslednjih 50 godina u kontinuitetu izvode u Vojvodini, dok se prošle godine krenulo sa ispitivanjem južno od Save i Dunava", rekao je Radošević.

Vrednost prethodnog projekta na Zapadnoj Moravi bila je 1,4 miliona evra.
Plan za sledeću godinu predviđa ispitivanje 500 kilometara terena u Srbiji vrednosti 2,2 miliona evra.

Strateškim planom istraživanja do 2020. godine u ovoj oblasti planirane su investicije od 150 miliona evra, kazali su u NIS-u.

izvor: Glas-javnosti.rs

(Zatvori)

Od 30 kompanija obuhvaćenih industrijskim indeksom Dau Džons najviše su porasle akcije Dženeral elektrika - 2,6 odsto.

Dau džons je danas porastao za 0,4 odsto na 11.106 poena, dok je indeks Standard end Purs 500 porastao za 0,9 odsto na 1.173 poena. Nasdak je dobio na vrednosti za 1,5 odsto i završio na 2.532 poena.

 Njujorška berza je u septembru tri puta završila s boljim vrednostima nego danas.

Skoro četiri akcije su danas porasle na jednu koja je pala, a obim trgovanja na njujorškoj berzi je bio ispod proseka - 4,1 milijardi.

Izvor: Blic.rs

(Zatvori)

Inicijativa potiče od Švajcarske narodne partije. "Desničari" se nadaju da će smanjiti interesovanje investitora i špekulanata za tradicionalni frank. Međutim, u postojećim uslovima moguće je i ne pribegavati ovoj mjeri, istakao je vodeći analitičar agencije "Finmarket" Andrej Lusnikov.

(Zatvori)

Panevropski indeks "FTSEurofirst 300", koji je juče pao na dvogodišnji minimum, završio je trgovanje u plusu od 3,1 odsto, preneo je Rojters.

Istovremeno se indeks automobilskog sektora "STOXX Jurop 600 otomobil end parts" oporavio za 6,1 odsto, posle pada iz prethodna četiri dana od čak 12,8 odsto.

Najviše su profitirali nemački proizvođači automobila "Dajmler" i BMW, čije su akcije su dobile na vrednosti 5,9 odnosno šest odsto, a obim trgovanja je bio nešto veći od njihovog 90-dnevnog proseka.

Glavni nemački berzanski indeks DAX je porastao za 4,1 odsto, čime je premašio rast britanskog indeksa FTSE 100 i francuskog CAC-a. DAX je tokom prethodna četiri dana oslabio za ukupno 10,2 odsto usled toga što su krajem prošle sedmice razočaravajući podaci o zapošljavanju u SAD izazvali strahovanja za globalni ekonomski rast.

Na današnji rast berzanskih indeksa je pozitivno uticala i odluka nemačkog Ustavnog suda da odbaci tužbe koje su imale za cilj da blokiraju učešće te zemlje u paketima finansijske pomoći za Grčku i druge prezadužene članice evrozone.

Opšti indeks berze u Atini je porastao za osam odsto, a akcije grčkih banaka za čitavih 17,3 odsto nakon što je vlada te zemlje dala novo obećanje da će primeniti reforme koje od njih traže medjunarodni kreditori.

Pored toga, danas su i američki indeksi ojačali za oko dva odsto, posle pada iz prethodna dva dana, a oporavak je posledica toga što je nakon odluke nemačkog Ustavnog suda porastao optimizam da bi evropska dužnička kriza mogla da posustane.

Izvor: Blic.rs

(Zatvori)