Kovačević ističe da se zbog toga očekuje poskupljenje benzina koje sa sobom povlači rast troškova prevoza robe i usluga, pa tako dodatno gura inflaciju.

Član IO Sosijete ženeral banke Sonja Miladinovski kaže da pad dinara zabrinjava bankare ako zapreti da ugrozi okvire projektovane inflacije za 2010. godinu. "Ali, i zbog toga što ugrožava kreditnu sposobnost klijenata u servisiranju deviznih obaveza. Loše strane depresijacije su posebno vidljive kod uvoznika i kreditnih dužnika koji obaveze otplaćuju u devizama", ističe Miladinovska.

"Uvoznici će morati da smanjuju marže na kojima su lepo zarađivali dok je vrednost dinara bila precenjena. Ako to ne učine, skuplji uvoz prevaliće na cene, što znači poskupljenje svega što se uvozi. Takođe, inflaciju će povući i očekivani rast cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zbog lošijeg roda ove godine", navodi Kovačević, i dodaje da će zbog pada dinara najgore proći svi koji su se zadužili u stranoj valuti.

S druge strane, on ističe da je slabljenje dinara pozitivno za izvoznike. "Izvoz Srbije raste zbog pada dinara. Tako je, recimo, zbog precenjenog dinara do sada izvoz junećeg mesa ili vina bio destimulisan. Preko većeg izvoza doći će postepeno do rasta proizvodnje, pa tako i zaposlenosti. Zbog toga će i uvozne proizvode zameniti domaći, pa će konačno jabuke i kruške biti jeftinije od banana. Pad vrednosti dinara uticaće i na rast stranih grinfild investicija jer će stranci biti zainteresovani da u Srbiji proizvode i izvoze robu", naglašava Kovačević.

Ekonomista Danilo Šuković smatra da će pad dinara uticati na inflaciju, i da će ceh na kraju platiti građani. "Slabljenje dinara loše je za sve koji su se zadužili u stranoj valuti. Takođe, tu je opasnost od inflacije, koja najviše pogađa siromašne građane. Penzije i plate biće obezvređene i zbog svega će na kraju ispaštati građani", kaže Šuković, i dodaje da je slabljenje dinara neminovno.

U srtučnim krugovima se već neko vreme govori o projektovanoj maksimalnoj vrednosti do koje bi NBS dozvolila da raste evro. Procene su, naime, da ciljana inflacija može biti postignuta ukoliko evro vredi do 110 dinara. Svaki procenat jačanja iznad ovog iznosa uslovio bi, kažu, ozbiljnije pomeranje cena sve robe i usluga, a samim tim i inflacije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Oskudica budžetskih sredstava i povećani rizik plasmana kredita protekle godine su kupoprodajom državnih trezorskih zapisa stvorili više nego prisne odnose na relaciji država – poslovne banke. Ipak, u poslednjih nekoliko meseci primetno je suzdržavanje banaka u kupovini ovih dužničkih hartija, pa se nameće pitanje šta se to promenilo na tržištu da bankarske ustanove ovu vrstu aktivnosti više ne smatraju ziheraškom?

Tokom maja, kreatori domaćih javnih finansija otpočeli su proces emitovanja dugoročnih dužničkih hartija (trezorskih nota) računajući na lagodniju poziciju države ukoliko se dugovi prolongiraju duže u budućnost. Nakon prvih nekoliko aukcija koje su uspešno realizovane uz neznatno viši prinos, investitori su postepeno smanjivali tražnju zahtevajući veću kompenzaciju za rizik koji se proteže duboko izvan tekuće kalendarske godine. Sredinom juna, u istoj sedmici, 12-tomesečne i 18-tomesečne dužničke hartije države realizovane su s uspešnošću manjom od polovične što je upalilo „crvenu lampicu” kreatorima javnih finansija da u ustaljenoj šemi nešto ne štima kako treba.

Uprkos tome što se referentna kamatna stopa NBS-a nalazi na najnižem nivou od početka procesa emitovanja zapisa (osam procenata), poslovne banke trenutno nisu previše motivisane za kupovinu jednoipogodišnjih i dvogodišnjih zapisa sa prinosima od oko 12 procenata.

Slabljenje dinara od početka godine za više od 10 procenata drastično je pogoršalo projekcije ovih finansijskih subjekata jer bi se s velikom lakoćom ovaj „mastan” nominalni prinos mogao pretvoriti u realan gubitak. Strah potencijalnih kupaca dodatno potpiruje neutrživost trezorskih zapisa, odnosno osuđenost njihovih vlasnika na čekanje momenta dospeća.

U prilog smanjenoj tražnji za zapisima ide i rizik makroekonomske stabilnosti koja i dalje „visi” nad ovdašnjim tržištem uprkos sve češćim uveravanjima visokih državnih zvaničnika. Iako nivo trenutnog zaduženja nije preveliki problem, to se ne može reći za brzinu uvećanja duga i ekonomičnost trenutne političke administracije.

Manjim budžetskim prihodima po osnovu emitovanja zapisa doprinela je donekle i nova niskorizična zanimacija banaka – državni subvencionisani krediti, ali i tiho povlačenje kapitala u centrale pojedinih banaka u stranom vlasništvu. Ako ovome dodamo nisku likvidnost evropskog finansijskog sistema i slabo interesovanje globalnih investitora za rizična tržišta kao što je ovdašnje, onda je slika domaćeg dužničkog tržišta potpuna.

Dugoročni izlaz iz ovakvog stanja mogao bi jedino biti politički konsenzus na postepenom uspostavljanju budžetske ravnoteže (smanjivanje rashoda), ali i razvoj finansijskog tržišta i smanjivanje njegove bankocentričnosti čega se državni zvaničnici sete tek kada navrat-nanos treba krpiti budžetske rupe. U prelaznom periodu ka ovom krajnjem i za sada teško ostvarivom cilju moguće rešenje bile bi državne hartije nominovane u evrima čija bi, pak, visoka kamata najbolje odslikala stanje ovdašnje ekonomije i (ne)spremnost političkih elita na istinske reforme.

Nenad Gujaničić, Sinteza

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Za stečajnog upravnika Fidelinke određen je Zoran Stojanović, a prvo poverilačko ročište zakazano je za 16. septembar. Tada će se odlučiti o daljem toku stečajnog postupka, odnosno da li će se proglasiti bankrotstvo ili doneti plan reorganizacije. Poslovni račun ove kompanije blokiran je više od godinu dana nakon što su AIK banka a za njom i druge poslovne banke s kojima Fidelinka ima dužničko-poverilačke odnose pustile menicu za naplatu dospelih potraživanja. Akcije Fidelinke strmoglavile su se u proteklih godinu-dve. Nakon današnjeg najdubljeg pada na Beogradskoj berzi od više od 12 odsto akcija ove kompanije vredi 167 dinara što daje tržišnu kapitalizaciju kompanije od 245,7 miliona dinara. Istorijski maksimum, akcije Fidelinke postigle su zadnjeg dana avgusta 2007. kada su vredele 4.995 dinara.

Indeksi Beogradske berze danas su u raskoraku. Belex15, indeks njalikvidnijih hartija ojačao je 0,14 odsto na 627,35 poena dok je opšti, Belexline izgubio 0,07 odsto vrednosti i trgovanje završio na nivou od 1.213,46 poena.

Promet je u padu. Iz 170 transakcija promet je vredeo 46,6 miliona dinara od čega se akcijama trgovalo za 27,65, obveznicama za 18,95 miliona dinara.

Najviše se trgovalo akcijama Aik banke. Iz obima od 7.334 komada promet deonicama niške banke vredeo je 21,65 miliona uz rast cene od 0,92 odsto na 2.951 dinar. Po prometu slede Veterinarski zavod Subotica sa 1,22 miliona sa padom od 0,74 odsto na 539 dinara, Sojaprotein sa milion dinara prometa uz jačanje cene od 1,23 odsto na 739 dinara, Komercijalna banka sa prometovanih 0,87 miliona uz skok od 0,72 odsto na 27.999 dinara i Agrobanka sa prometom vrednim 0,43 miliona uz pad cene od 1,48 odsto na 7.343 dinara.

Najveći rast cene ostvarila je akcija Jedinstva Sevojno, 2,46 odsto na 5.700 dinara. Slede Imlek sa rastom od 2,14 odsto na 1.430 dinara, Metals banka sa poskupljenjem od 2,07 odsto na 3.700 dinara, Sojaprotein i Alfa plam sa rastom od 1,15 odsto na 7.900 dinara.

Listu gubitnika započinje Fidelinka padom od 12,11 odsto na 167 dinara. Slede Credy banka sa padom od 9,14 odsto na 1.909 dinara, BIP sa gubitkom 6,45 odsto vrednosti i padom na 29 dinara po deonici, Pupin Telecom sa pojeftinjenjem od 5,26 odsto na 180 dinara i Progres Beograd sa padom od 3,23 odsto na 150 dinara.

Strani investitori imali su udeo od 51,27 odsto u ukupnom prometu od čega je njihovo učešće u trgovanju akcijama iznosilo 83,45 odsto, dok je udeo u prometu obveznicama 4,32 odsto.

Među brokerima najviše posla danas su imali KBC Securities sa udelom u prometu od 37,57 odsto i 4,41 odsto u broju transakcija, Credy banka sa učešćem od 12,93 odsto u prometu i 7,06 odsto u broju transakcija i Mediolanum invest sa zastupljenošću od 9,48 odsto u prometu i 1,18 odsto u broju transakcija.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Iz Srbije je „isparilo” milijardu i dvesta miliona evra, a uskoro bi moglo da „pobegne” još oko 600 miliona. Toliki novac nije potrošen na uvoznu robu zbog čega bi mogao da bude optužen trgovački lobi, a te pare nisu služile ni za vraćanje kredita. Ali, jesu iznete iz Srbije i to legalnim transakcijama.

U bankarskim krugovima tvrdi se da je novac koji je pobegao (i sprema se da pobegne) iz Srbije zapravo špekulativni kapital koji je stizao u vreme kad su kamate Narodne banke Srbije na repo operacije bile više nego primamljive.

Inače, repo operacije NBS služile su kao mera monetarne politike kojom je centralna banka povlačila dinare sa tržišta da bi „hladila” pregrejanu potrošnju.

Prema računicama bankara, špekulanti su do prošle godine u Srbiju uneli 1,8 milijardi evra privučeni „prijatnim mirisom” lake zarade koju im je omogućila Narodna banka Srbije. Te evre špekulanti (među kojima je bilo i velikih, poznatih evropskih banaka) su prodavali i za dobijene dinare kupovali vrednosne papire NBS koja je za tu transakciju (repo operacije) jedno vreme davala kamatu i 24 odsto. U beogradskim bankarskim krugovima nepodeljeno je mišljenje da je guverner centralne banke Radovan Jelašić znao za ovu operaciju i da je nemo posmatrao kako u zemlju ulazi špekulativni kapital. Samo od kamate špekulanti su, tvrde dobro obavešteni bankari u Beogradu, zaradili i izneli iz Srbije u poslednje tri godine – milijardu evra.

Ta suma zapravo je cena kojom su guverner Jelašić i Narodna banka platili držanje inflacije u Srbiji oko planiranog nivoa.

Ilustracije radi, reč je o sumi novca s kojim može da se napravi 500 kilometara autoputa.

Pošto je kamata pala na osam odsto, investitori-špekulanti su počeli da se povlače jer više nemaju interes. Sada je proces obrnut od onog od pre nekoliko godina – špekulanti su s dinarima koje su imali kupovali evre i iznosili ih iz zemlje. Od 1,8 milijardi evra, koliko je u Srbiju ušlo špekulativnog kapitala do 2009. godine, od početka 2010. do kraja juna izneto je 1,2 milijarde. Bankari veruju da će i preostalih 500-600 miliona evra biti izneto iz Srbije i pored saveta analitičara francuske banke BNP Paribas (s početka marta) koji su savetovali investitore da kupuju srpski dinar dok je slab prognozirajući da će evro u Srbiji dostići vrednost od 105 dinara, da će srpska valuta do kraja 2010. godine ojačati i da će početkom 2011. vredeti oko 90 dinara.

– Ono što je važno da javnost u Srbiji zna je da špekulanti u ovom poslu nisu bili nikakvi sumnjivci, među njima ima veoma cenjenih evropskih banaka, i da oni nisu radili nikakav prljav i nezakonit posao. Oni su samo iskoristili mogućnost koja im je u Srbiji bila pružena, a o posledicama takve operacije morao je da brine neko drugi. Recimo, guverner Radovan Jelašić i Narodna banka Srbije – kaže bankar koji je insistirao na anonimnosti.

M. Brkić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

NBS o kursu mora da vodi računa iz dva razloga: jedan je pitanje da li kurs utiče na rast cena i tako ugrožava osnovni cilj - njihovu stabilnost, a drugi je pitanje da li kurs može da izazove nestabilnost u finansijskom sistemu, jer je NBS odgovorna i za to, rekao je Šoškić sinoć učestvujući u programu Radiotelevizije Srbije.

Novi guverner, izabran na dužnost juče, rekao je da iz tih razloga NBS mora da vodi računa šta se dešava sa deviznim kursom, napominjući da centralna banka kontinuirano pravi projekcije, sa različitim mogućim scenarijima, na osnovu kojih Izvršni odbor (bivši Monetarni odbor) donosi odgovarajuće odluke.

Odgovarajući na pitanje kako će NBS spreciti dalji pad dinara, Šoškić je rekao da će o tome odlučivati Izvršni odbor. On je izrazio očekivanje da će tema kretanja kursa biti vrlo aktuelna.

"Mi svi - i građani, i preduzeća - imamo najčešće kredite koji su indeksirani u evrima i taj devizni rizik tišti i pojedince i preduzeća. Bio bih iznenađen da ta tema ne bude prisutna sve dok ne izvršimo veći pritisak u onom pravcu o kojem već mesecima govorimo u NBS, a to je deevroizacija - veće učešće dinara u transkacijama, obračunima, kreditiranju...", rekao je novoizabrani guverner.

Govoreći o planovima i eventualnim promenama u politici NBS, Šoškić je ukazao da su poslovi centralne banke "relativno strogo definisani zakonom i podzakonskima aktima i memorandumima i sa Vladom Srbije, i sa međunarodnim institucijama".

"Nesporno je da NBS treba, u okviru svojih nadležnosti, da izvrši svoj deo posla, zajednički sa nosiocima ekonomske politke, a to je - transformacija srpske privrede u izvozno orjentisanu jaku privredu, koja privlači direktne strane investicije", rekao je on.

Komentarišući današnji sastanak sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, Šoškić je izrazio uverenje da je potrebno u narednom periodu uspostaviti visoki nivo koordinacije i zajedničkog rada svih državnih organa, ocenjujući da ta saradnja ni do sada nije bila loša.

"U ovoj situaciji, kada Srbija mora da se transformiše u privrednom smislu, ta vrsta komunikacije mora da bude tečna i u opštem interesu", zaključio je Šoškić.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka (ECB) odobrili su grčkoj državi, koja kontroliše 77 odsto akcija ATE banke, da učestvuje u dokapitalizaciji. U slučaju minimalne emisije akcija vredne 243 miliona evra Grčka bi morala obezbediti sredstva u visini 185 miliona evra. Takođe, eksperti ECB-a predložili su ATE banci da proda svoje udele u bankama u Srbiji (AIK Banka 20,3 odsto), Rumuniji (74,1 odsto) i u grčkoj First Busines banci (49 odsto) dok je menadžment izjavio da će uraditi sve što je potrebno kako bi ojačao tržišnu poziciju. Ranije, sredinom meseca, Piresu banka, grčka banka u privatnom vlasništvu dostavila je Vladi Grčke predlog da preuzme njen udeo u ATE banci dok turski mediji spekulišu da bi se u preuzimanje grčke poljoprivredne banke mogla uključiti i turska Ziraat banka koja se takođe nalazi pod kontrolom svoje države.

ATE banka je ušla na srpsko tržište krajem 2006. kada je pretinu udela u niškoj banci kupila po 5.200 dinara za obične deonice. U istom periodu, grčka banka je kupila i 24,9 odsto prioritetnih akcija AIK banke. Na trenutnim cenama, paket akcija grčke banke u Srbiji vredi oko 50 miliona evra.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Dejan Šoškić je rođen u Beogradu 1967. godine. Diplomirao je 1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama: Finansijska tržišta i institucije, Finansijski menadžment i Međunarodni biznis i ekonomija na Univerzitetu Nebraska, Omaha. Tokom 2002. godine bio je gostujući predavač na univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli, SAD.

Na specijalizaciji iz oblasti finansijskih tržišta na univerzitetima bio je u SAD tri puta (1994, 1998, 2002) i u Centralnoj banci Švajcarske (2001). Bio je Fulbrajtov stipendista. Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista.

Šoškić je bio specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije (kraj 2000-2002), savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije (2002-2003), član Saveta NBS (2003-2004).

Autor je knjige "Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi" i koautor knjiga "Finansijska tržišta i institucije", "Ekonomska statistika" i "Berzanski pojmovnik". Objavio je više od 40 članaka i referata iz oblasti finansijskih tržišta i institucija i tranzicije u Srbiji.

Boško Živković predsednik Saveta guvernera

Skupština Srbije izabrala je i Boška Živkovića za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS). Živkovića je na tu funkciju predložio skupštinski Odbor za finansije. Predsednik Saveta guvernera NBS bira se na mandat od šest godina.

Živković je izabran umesto Dejana Šoškića koji je kandidat za novog guvernera NBS.

Boško Živković je rođen 1954. godine, a diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Redovni je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu od 2003. godine.

Živković je od 2001. godine do 2003. godine bio pomoćnik ministra za razvoj finansijskih tržišta u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, bio je predsednik Komisije za hartije od vrednosti 2003. godine, od kada je član Saveta NBS.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Ubedljivo najprometnija hartija bio je šidski Mlintest koji je zabeležio promet od skoro 123 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 20.000 dinara. U današnjoj transakciji realizovano je 57,7 odsto akcija i verovatno je reč o konsolidaciji vlasničke strukture u ovom žitomlinskom preduzeću kojim upravlja Industrija mesa Matijević. Likvidnije hartije iz realnog sektora nisu beležile značajnije promete.

Energoprojekt (ENHL) je pao tik ispod nivoa od 900 dinara sa prometom od pola miliona dinara dok je bečejski Sojaprotein (SJPT) oslabio pola procenta na 730 dinara. Nakon jučerašnje velike transakcije, akcije Imleka (IMLK) su danas zabeležile rast od 3,7 odsto stigavši do kote od 1.400 dinara uz promet od 0,7 miliona dinara.

Od bankarskih akcija najprometnija je bila niška AIK banka (AIKB) koja je porasla 1,1 odsto uz realizaciju od 1,7 miliona dinara. Ova hartija beleži već treći dan zaredom rast vrednosti te je danas okončala trgovanje na nivou od 2.924 dinara što je prvi put još od početka juna da je AIK završio trgovanje iznad nivoa od 2.900 dinara. Najveći akcionar ove profitabilne banke, grčka ATE banka, objavila je da će pokušati da prikupi minimum 243 miliona evra nakon što nije prošla stres test, a moguća posledica ove odluke bi mogla biti i prodaja udela u bankama koje ATE poseduje u Srbiji i Rumuniji.

Sa skromnim prometom od 0,3 miliona dinara, beogradska Agrobanka (AGBN) je ojačala 2,5 procenata dok se Komercijalna banka (KMBN) sa realizacijom od 1,1 milion dinara spustila do nivoa od 27.800 dinara.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skroman promet od 48,6 hiljada evra a prinosi su uglavnom oscilirali oko nivoa od 3,6 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)