A vista (engl. at sight, nem. bei Sicht, fr. à demande) je italijanski izraz koji je oznaka za svaku novčanu obavezu plativu po viđenju, tj. na zahtev (on demand). Koristi se kao oznaka za:

1. depozite po viđenju, odnosno slobodno raspoloživi depozit – kao obaveza banke koja je plativa na zahtev deponenta (sredstva žiro računa, sredstva iz platnog prometa, sredstva neoročenih uloga na štednju);

2. devize po viđenju, odnosno devizna potraživanja – kao obaveza banke po prijemu naloga za isplatu bez obzira na način, to jest instrument raspolaganja (čekovi, menice, doznake i sl.);

3. menice po viđenju – kao obaveza meničnog dužnika zakonitom imaocu menice za isplatu naznačene svote uz prezentaciju menice s upisanom klauzulom "po viđenju" ili sličnog sadržaja;

4. akreditive po viđenju kod kojih se akreditivna svota korisniku akreditiva isplaćuje odmah po prezentaciji zahtevanih urednih dokumenata među kojima se u angloameričkoj praksi uobičajeno javlja menica po viđenju (a vista) ili ročna, vremenska menica (at time).

Obaveze a vista nepovoljna su obaveza za dužnika jer mora u svakom momentu biti spreman za ispunjenje obaveze, tj. na isplatu bez odlaganja.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Agencijska provizija (engl. provision, commision, nem. Vertreterprovision) je klasičan način ostvarivanja dobiti oglašivačke agencije; provizija koju agencija uzima od svojeg klijenta oglašivača. Registrovanoj agenciji većina masovnih medija priznaje proviziju 13-15% na plasman oglasnog prostora, odnosno vremena. Ovaj iznos provizije dovoljan je da agencija pokrije sve svoje troškove, uključujući i troškove izrade oglašivačkih sredstava (oglasa, spotova i sl.).

Kako, međutim, izrada kvalitetnih sredstava postaje relativno sve skuplja u odnosu na troškove emitovanja, sve je češće posebno ugovaranje izrade kvalitetnih sredstava (dizajn oglasa, režija i snimanje TV i radio spotova), nezavisno od njihovog emitovanja, objavljivanja. Ređi oblici stvaranja dohotka agencije su tantijeme, odnosno royalityes, gde agencija svoj prihod i profit veže uz uspeh propagandne kampanje, odnosno poslovni uspeh svojeg klijenta, njegovih proizvoda, odnosno usluga na tržištu.

Definicija je preuzeta iz Rečnika marketinga u izdanju Masmedia.

AIBD (engl. Association of International Bond Dealers) je organizacija dilera obveznicama, osnovana 1969. godine sa sedištem u Zürichu.

Okuplja brojne finansijske institucije aktivne na tržištima evroobveznicama. Deluje kao samoregulaciono telo

Akcept menice (nem. Wechselakzept) je izraz kojim se kod trasirane menice označava preuzimanje menične obaveze od strane trasata kojega je pri izdavanju menice – naznačavanjem njegovih ličnih podataka i naznačavanjem svojstva trasata – trasant pozvao da akceptira menicu. Akceptiranjem menice trasat postaje akceptant i ujedno glavni menični dužnik.

Akceptiranje menice obavlja se potpisivanjem menice prvenstveno na njenom licu uz naznaku prihvata, tj. preuzimanja menične obaveze, što se izražava rečju "prihvatam", "akceptiram" ili sl. Akcept mora biti bezuslovan, ali može biti delimičan, tj. ograničen na deo menične svote. U slučaju odbijanja akcepta menični ovlaštenik može podići protest zbog neakceptiranja. Pri izdavanju menice trasant može odrediti rok podnošenja menice na akcept, a takođe i zabraniti podnošenje menice na akcept.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Akcije (engl. shares, nem. Aktien), ili akcije:
1. ulozi, delovi osnovnog kapitala s kojim pojedini akcionari učestvuju u akcionarskom društvu. Izraz akcija ima trostruko značenje:
a) ona je deo osnovnog kapitala i u tom smislu ona označava osnovni kapital podeljen na akcije,
b) akcija označava skup prava i obveza vezanih za članstvo u deoničkom društvu koju možemo podeliti na dve osnovne grupe – upravljačka i imovinska, te
c) isprave koja je vrednosni papir kojom je izraženo članstvo i s njim povezana prava i obveze.
Ne postoji zakonska obaveza da se izda isprava o akciji, nego se statutom određuje hoće li se izdati isprave o akciji, njen sadržaj, vrste itd. Zakonom se samo utvrđuju njeni bitni elementi. Osim temeljne isprave akcionarsko društvo može izdati i kupon, tj. ispravu kojom se potvrđuje pravo na dividendu, kao i talon kao ovlašćenje na podizanje novih kupona kada je raniji kuponski list iscrpljen ili nestao;
2. rodov iakcija označuju grupe akcija koje mogu davati veća ili manja prava od ostalih. Rodovi mogu biti vrlo različiti:
a) redovne (normalne, stalne) su takve koje imaocima daju pravo na upravljanje i pravo na učestvovanje u delu dobiti (dividendi);
b) privilegovane (prioritetne) akcije imaocima osiguravaju određena povlašćena prava u odnosu na imaoce redovnih akcija kao što su prvenstvo naplate dividende, prvenstvo naplate u postupku stečaja i sl. Uz povlašćene akcije može se vezati i pravo na veći broj glasova od ostalih akcija (pluralni votum), što je u mnogim zakonodavstvima zabranjeno; akcije bez prava glasa, jesu one koje imaocima daju samo pravo na dividendu, a ne pravo glasa. U našem sistemu bez prava glasa mogu biti samo povlašćene akcije (povlašćene akcije bez prava glasa);
c) akcije odgodne (osnivača) su takve koje imaju pravo na dividendu tek onda ako je dividenda redovnih akcija dostigla utvrđeni iznos;
d) radničke akcije su takve koje društva izdaju svojim zaposlenima iz privrednih, poreznih, socijalnih, interesnih i drugih razloga;
e) akcije s pravom otkupa (što mora biti predviđeno statutom, jer inače društvo ne može otkupljivati svoje akcije);
f) akcije bez nominalne oznake emitiju se bez nominalne vrednosti i u pravilu zakonodavstva zabranjuju takve emisije itd.;
3. prema vrstama akcije delimo na one koje glase na donosioca i one na ime. Akcije na donosioca su takve u kojima nije označena osoba njenog imaoca, te se stoga mogu prenositi običnom predajom (tradicijom). Akcije na ime su takve u kojima je označeno ime deoničara i čiji je prenos otežan samom tom činjenicom, tj. one se u pravilu prenose indosamentom, te se za njihov prenos primenjuju odgovarajući propisi meničnog prava o indosiranju.

Statutom se može predvideti da je za prenos akcija na ime potrebna i saglasnost društva – tzv. vinkulacija, a prenos treba prijaviti društvu koje će ga evidentirati u deoničkoj knjizi. Obe vrste mogu postojati usporedo, kako je o tome određeno statutom, kojim se može predvideti da se akcija na ime može izmeniti na akciju na donosioca, i obrnuto. U načelu ako se akcije izdaju pre ukupne uplate nominalne vrednosti moraju glasiti na ime, a vanredni slučajevi moraju biti predviđeni zakonom i utvrđeni statutom.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Akcijski indeks i njegovo kretanje je pokazatelj ponašanja određenog tržišta akcija. U indeksu se nalaze najreprezentativnije akcije pojedinog tržišta. Što je kompanija važnija za određeno tržište to ona ima veću težinu u indeksu. Što pojedina kompanija ima veću težinu u indeksu to kretanje cene te kompanije ima veći uticaj na kretanje pojedinog indeksa.

Indeks akcija se najčešće upotrebljava za merenje uspešnosti određenog investitora i njegovog portfolia akcija. Npr. ako je indeks srpskih akcija tokom jednog kvartala rastao 10%, a vi ste kao investitor na tom istom tržištu u istom razdoblju povećali vrednost svojih akcija za 15%, vi ste tada bili uspešniji od tržišta tj. pobedili ste tržište za tačno određen procenat. Indeks omogućava takvo poređenje.

Akcionarski fond (equity fund) je vrsta investicionog fonda koji sredstva ulaže u akcije različitih kompanija. Zbog volatilne prirode akcija ulaganje u fond nosi povećan rizik, ali je mogućnost ostvarenja povećanog prinosa realna.

Akcionarski kapital (engl. capital stock, contributed capital, nem. Aktienkapital) je knjigovodstveno prikazana vrednost ukupnog broja glavnih akcija; nalazi se u pasivi bilansa stanja akcionarskog (korporativnog) preduzeća u okviru akcionarske glavnice. To je vlastiti ili trajni izvor ukupnih sredstava (imovine) akcionarskog preduzeća prema njegovim vlasnicima (akcionarima).

Akcionarski kapital formira se emisijom i prodajom akcije u visini njihove nominalne vrednosti. Razlika iznad nominalne do tržišne vrednosti odnosi se na kapitalni dobitak. Kapitalni dobitak ili uplaćeni kapital po vrednosti većoj od nominalne vrednosti akcija takođe je deo uplaćenog kapitala. Akcionarski ili uplaćeni kapital može se kreirati takođe prodajom donacijskih (prethodno poklonjenih vlastitih akcija) i trezorskih (prethodno otkupljenih običnih akcija).

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Akcionarsko društvo (engl. public limited company, nem. Aktiengesellschaft) je trgovačko društvo u kojem članovi akcionari učestvuju sa ulozima u osnovnom kapitalu podeljenom na akcije. Sredstva za osnivanje i početak rada pribavljaju se ulozima osnivača akcionara.

Zbir uloga čini osnovni kapital. Društvo izdaje akcije akcionarima u vrednosti koja odgovara vrednosti njihovog uloga. Na osnovu akcija, akcionari imaju imovinska i upravljačka prava u društvu. Za obaveze društva prema poveriocima odgovara samo društvo. U slučaju stečaja društva, akcionari gube jedino pravo koje su imali na osnovu akcija, ali nisu obavezni izmirivati dugove društva iz svoje imovine izvan društva.

Definicija je preuzeta iz Rečnika turizma u izdanju Masmedia.

Acionarsko društvo – a.d. (engl. company limited by shares, nem. Aktiengesellschaft, AG, fr. Societe Anonyme, SA) je društvo sa vlastitom firmom koje vlastitim statutom određuje osnovni kapital podeljen na akcije, uvek ima pravni subjektivitet i svojstvo trgovačkog društva bez obzira na to u koje je svrhe osnovano, a za obaveze prema poveriocima odgovara društvo isključivo svojom imovinom.
1. Osnivački kapital (osnovni kapital) stvara se uplatom akcija i ulog osim u novcu može biti u stvarima i pravima, ali preračunatim u novčanu vrednost.
2. U trenutku emisije akcija nema razlike između nominalnog iznosa osnovnog kapitala i imovine društva, ako se odmah uplaćuju akcije u punom iznosu; takva izdavanja akcija nazivamo al pari. Emisija al pari postoji i onda ako se za akciju do određenog vremena ili pre stavljanja u promet, zatim pri eventualnom stečaju društva i sl. mora doplatiti onaj iznos koji je označen na akciji. Iznad pari je takva emisija akcija u kojoj akcionari plaćaju u času izdavanja veći iznos nego što na akciji nominalno stoji. U tom slučaju društvo u samom početku raspolaže većom imovinom od predviđene nominalne vrednosti i obećava dobar početak poslovanja društva. Ovaj višak – ažio mora se uplatiti pre upisa d.d. u sudski registar i obično služi za početak rada društva kako bi osnovna glavnica ostala netaknuta. Ispod pari emisija znači da pri samom izdavanju akcija akcionari plaćaju manji iznos od označenog u akciji (disažio), i razlika se ne doplaćuje, što znači da je u samom početku nominalna vrednost akcija veća od njene stvarne, pa zakonodavstva takve emisije u pravilu zabranjuju.
3. Osnivanje akcionarskog društva može se provesti na dva načina: otkupom svih akcija pri osnivanju (simultano osnivanje) ili upućivanje javnog poziva za otkup akcija (sukcesivno osnivanje), u kom slučaju se akcionarsko društvo osniva u više faza (donošenje i potpisivanje statuta, izveštaja o osnivanju, objavljivanja javnih poziva – prospekata upućenih neodređenom broju osoba, upisivanja akcija, zakazivanja osnivačke skupštine).
4. Organi akcionarskog društva su: glavna skupština, uprava i nadzorni odbor, a u nekim sistemima i radnički savet.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Akontacija (engl. advance payment, nem. Vorschuss) ili predujam je novčana svota koju pri sklapanju ugovora ili u toku njegova ispunjenja jedna ugovorna strana daje na račun svoje ugovorne obaveze drugoj strani, radi olakšavanja ispunjenja obaveze te druge strane. Akontacija se daje u načelu u novcu i prelazi u vlasništvo primaoca, s tim da se posle ispunjenja ugovora uračunava u ispunjenje obaveze davaoca.

Akreditiv (engl. letter of credit, nem. Akkreditiv) je pojam koji se najčešće primenjuje da bi se njime označio odnos između dužnika plaćanja kao osobe koja banci daje nalog za otvaranje akreditiva, banke koja otvara akreditiv i dužnikova poverioca kao korisnika akreditiva, koji otvaranjem akreditiva naplaćuje potraživanje akreditivne svote od banke koja je otvorila akreditiv. Poslednje spomenuti odnos je nezavisan od pravnog odnosa dužnika i poverioca koji je dao povod za otvaranje akreditiva. Ponekad se pojmom akreditiva označava i pisani dokument koji povodom primljenih zahteva za otvaranje akreditiva banka upućuje korisniku i u kojem su sadržani svi relevantni elementi akreditivne obaveze koju time banka preuzima prema korisniku akreditiva.

Amortizacija su načini obračuna (engl. depreciation, capital recovery, nem. Abschreibung, Wertminderung, fr. amortissement). Amortizacija je postepeno umanjivanje vrednosti imovine preduzeća, a obračunava se godišnje prema zakonom predviđenim postupkom. Kako se iznos amortizacije oduzima svake godine od poreske osnovice, način amortizacije utiče na odluku o načinu finansiranja nabavke opreme.

Najrasprostanjenija je linearna amortizacija prema kojoj je iznos godišnje amortizacije uvek jednak, a izračunava se tako da se razlika nabavne i otpisne vrednosti podeli sa brojem godina amortizacije opreme. Svake se godine dakle knjigovodstvena vrednost umanjuje za isti procenat početne vrednosti. Postoji i nekoliko modela ubrzane deprecijacije koji se koriste ako se želi postići veće umanjenje poreza u prvim godinama nakon nabavke opreme.

Amortizacija fiksnom stopom svake godine umanjuje knjigovodstvenu vrednost opreme za isti procenat, ali za razliku od linearne amortizacije ne od početne vrednosti opreme, već od knjigovodstvene vrednosti opreme prethodne godine.

U zemljama u kojima je zakonski bila propisana ova metoda maksimalna fiksna stopa bila je 200% stope otpisa po linearnoj metodi (double declining balance, krat. DDB), a često su korišćene i 150% i 175% veće stope. Tako, npr. ako je period amortizacije pet godina, tada je stopa po linearnoj metodi 20% (100x1/5) pa stopa amortizacije po fiksnoj stopi 200% iznosi 40%. U ovom načinu obračuna početna vrednost opreme se ne umanjuje za otpisnu vrednost, ali se koristi pri određivanju poslednjeg iznosa amortizacije. Naime ovom metodom se iznos amortizacije asimptotski približava nuli pa je godina u kojoj knjigovodstvena vrednost postane manja od otpisne vrednosti ujedno završna godina amortizacije.

Još brža amortizacija se postiže kombinovanjem metode fiksne stope i linearne metode pri obračunu metodom fiksne stope u određenoj godini iznos deprecijacije postaje naime veći nego li kada bi se preostala knjigovodstvena vrednost amortizirala linearnom metodom. Upravo ova metoda je osnova za ACRS (engl. accelarated capital recovery method, fr. amortissement degressif), način amortizacije propisan u SAD 1981. godine, i MACRS (engl. modified accelarated capital recovery method), koja je propisana zakonom 1986. godine.

Ove metode pretpostavljaju da se oprema počinje koristiti u polovini prve godine pa je propisano da se amortizacija u prvoj godini umanji za 50% što umanjuje efekte ubrzane amortizacije. U ekonomskim analizama često se koristi i metoda zbira-broja-godina (sum-of-year-digits).

Amortizacija za pojedinu godinu računa se tako da se koeficijent broja preostalih godina i zbira broja godina pomnoži razlikom knjigovodstvene vrednosti i otpisne vrednosti. Zbir-broja-godina je zbroj aritmetičkog niza 1, 2,..., n, gdje je n broj godina amortizacije (npr. za n = 8 zbir-broja-godina je 1+2+3+4+5+6+7+8=36). Metoda zbira-broja-godina spada u grupu ubrzanih modela amortizacije, ali ne umanjuje knjigovodstvenu vrednost tako brzo kao MACRS ili DDB modeli.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Analiza rizika (engl. risk analysis, nem. Risikoanalyse) je sistemska analiza stepena rizika vezanog za ulaganje kapitala. Njom se procenjuje distribucija verovatnoće za svaki faktor koji utiče na investicioni projekat i simuliraju moguće kombinacije vrednosti svakog faktora kako bi se odredio raspon mogućih ishoda i verovatnoća njihovog događanja. Rizik izražava varijabilnost očekivanog budućeg povraćaja na investirani kapital i stoga se za njegovo utvrđivanje koriste statističke tehnike verovatnoće kao pomoć pri donošenju pravih odluka kojima bi se rizik predvidio i smanjio.

Apresijacija je pojam kojim se označava porast vrednosti novca. Obično se izražava kao intervalutarna vrednost što znači da se apresijacija jedne valute istovremeno odražava i kao deprecijacija druge valute.

Asignacija (engl. assignment, nem. Abtretung);

1. transfer prava,

2. dokumenat kojim se transferira pravo.

Pravo transfera može biti interes na osiguranom predmetu, prava i obaveze iz ugovora o osiguranju i obaveza za premiju osiguranja.

Definicija je preuzeta iz Rečnika osiguranja u izdanju Masmedia.

Autorsko delo (engl. autor's work, nem. Autorschaft, Urheberwerk) je originalna intelektualna tvorevina koju je izradila određena osoba. Sastoji se od ideje koja je konkretizirana u određenom obliku na području književnosti, nauke, umetnosti i drugih područja stvaralaštva. Autorskim delom smatraju se pisana dela, govorna dela, dramska i dramsko-muzička dela, muzička dela, dela sa područja slikarstva, vajarstva, arhitekture, fotografska dela itd.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Autorsko pravo (engl. copyright, nem. Autorenrecht, Urheberrecht) je skup pravnih normi koje uređuju odnose u vezi sa stvaranjem književnih, naučnih i umetničkih dela svih vrsta. Postupanje s navedenim delima zadire u područje osobnih interesa autora i društvene zajednice, pa autorsko pravo mora uskladiti autorove interese s interesima zajednice. Autorsko pravo obuhvata autorova imovinska i moralna prava. Imovinska prava sastoje se u iskorištavanju autorskog dela, kao što su objavljivanje, reproduciranje, umnožavanje, prikazivanje, izvođenje i sl.

Za svako iskorišćavanje u pravilu autora pripada naknada za njegova života i određeno vreme posle smrti njegovim srodnicima. Moralna prava čine autorovo pravo da bude priznat i označen tvorcem dela, s posebnim pravom da traži zabranu svake izmene dela. Postoje u svetu dva temeljna sistema civilnopravne zaštite: kontinentalni i anglo-američki. Na međunarodnom planu postoji više svetskih unifikacija autorskog prava, a kao prva međunarodna konvencija za zaštitu intelektualnog stvaralaštva poznata je Bernska konvencija za zaštitu književnih i umetničkih dela iz 1886., s kasnijim izmenama i dopunama.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Aval (nem. Aval) je naziv koji se u meničnom pravu koristi kao sinonim za neprikriveno menično jamstvo, tj. jamstvo kojim menični jamac (avalist) jamči za ispunjenje menične obaveze nekoga od meničnih dužnika. U pogledu posebnih svojstava prospektivnog avalista, vrede opšta pravila o menično-pravnoj sposobnosti, a avalist podjednako može biti i neki od potpisnika menice i treća osoba.

Aval se može dati za čitavu meničnu svotu ili samo za određeni deo te svote, i to za obavezu bilo kojeg meničnog obveznika. Ako iz avala nije vidljivo za čiju obavezu je dat, uzet će se da je dat za obavezu trasanta. Avalist odgovara za ispunjenje obaveze solidarno s osobom za čiju obavezu je aval dao, a njegova obaveza je valjana i u slučaju ako bi obaveza za koju je aval dat bila ništava, osim u slučaju kada je ta obaveza ništava iz formalnih razloga. Samo u poslednjem slučaju ništava je i obaveza avalista.

Aval se daje avalistovim potpisivanjem menice ili alonža na bilo kojem mestu, ali uz naznaku "per aval", "kao jamac", "kao poruk" ili drugim izrazom istog značenja. Istovremeno, svaki potpis na licu menice – osim potpisa trasanta i trasata – uzima se kao aval. Avalist koji isplati menicu samom isplatom stiče prava iz menice prema onome za koga je dao aval, kao i prema onima koji toj osobi odgovaraju (pravo na regres). Od avala, neprikrivenog meničnog jamstva, valja razlikovati žiro, tj. prikriveno menično jamstvo.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Avalni kredit je oblik kratkoročnog kredita kojim banka osigurava tražiocu davanje avala na njegove mjenične obveze do ugovorenog avalnog limita. Takvoj mjenici podiže se vrijednost, jer lakše cirkulira u prometu i lakše se eskontira. U međunarodnoj razmjeni je česta i banke je uz pokriće i proviziju daju svojim komitentima uvoznicima pri kupnji robe na kredit. U takvim slučajevima se na mjenici koju izvoznik trasira na uvoznika, a uvoznik akceptira, bankovnim avalom utvrđuje uvoznikov akcept i omogućuje izvozniku da dođe do prvoklasne menice.

Avans (engl. advance payment, njem. Anzahlung, Vorschuss) ili predujam, novčana svota koja pri sklapanju ugovora ili u toku njegovog ispunjenja jedna ugovorna strana daje na račun ispunjenja obaveze (solutio), još pre nego što je obaveza dospela. Prema tome, avans nije konačno ispunjenje ugovorene obaveze davaoca avansa, pa ni delimično niti bezuslovno plaćanje ugovorene cene ili druge vrste naknade, jer se ona daje po ispunjenju ugovorene radnje primaoca avansa, a sve pod opštim uslovom da je ugovor uredno ispunjen.

Avans se daje u svrhu ispunjenja ugovora, jer se na taj način olakšava, a ponekad upravo i omogućuje ispunjenje, naročito ugovora o delu i, još više, ugovora o građenju. Avans se, u pravilu, daje u novcu; on prelazi u vlasništvo svoga primaoca, s time da se nakon ispunjenja ugovora uračunava u ispunjenje obaveze davaoca avansa.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.