Zaštitne klauzule (engl. protective clauses, nem. Schutzklauseln) je zajednički naziv za različite vrste ugovornih klauzula (valutna klauzula, klizna skala, zlatna klauzula itd.) kojima je cilj zaštita vrednosti činidbi ugovornih strana (isporuka robe, izvođenje usluga, isplata ugovorene cene) od promena koje mogu nastati od trenutka sklapanja do trenutka ispunjenja ugovora. Te se promene mogu sastojati u inflaciji valute u kojoj je ugovoreno plaćanje, u promeni cena rada i materijala koji su predmet ugovora itd.

Zaštitnim klauzulama zadržava se, u meri u kojoj je to moguće, vrednost ugovorenih činidbi, uprkos mogućim promenama koje bi, da nije ugovorena određena zaštitna klauzula, dovele do realne promene vrednosti određene činidbe, a time i do štete za jednu od ugovornih strana. Iako se koriste i u unutrašnjem pravu, one su posebno značajne u ugovorima sa međunarodnim obeležjem, tj. u međunarodnoj trgovini i u ugovorima gde protiče više vremena od sklapanja do plaćanja kao što su ugovori o izvođenju investicionih radova. To stoga što se vrednost novca tokom vremena menja.

S obzirom na okolnost da se vrednost novca, tj. određene nacionalne valute i promene te vrednosti mogu određivati prema više kriterijuma (kupovna moć u odnosu na robu, zlato, druge valute ili grupu valuta, tzv. "korpe"), moguće je zaštitne klauzule podeliti u nekoliko vrsta monetarne klauzule, zlatne klauzule, klauzule klizne skale, odnosno indeksne klauzule i klauzule promene količina robe.

U hrvatskom pravu dopuštene su monetarne i zlatne klauzule (čl. 395. ZOO), klizna skala (čl. 397. ZOO) i indeksna klauzula (čl. 396. ZOO). Poslednja je dopuštena pod uslovom da se radi o indeksu koji je utvrdila ovlašćena osoba – Državni zavod za statistiku.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

1. ograničeno stvarno pravo na određenoj stvari (zalogu) koje ovlašćuje svog nosioca (založnog poverioca) da određeno potraživanje, ne bude li mu o dospeću ispunjenja, namiri iz vrednosti te stvari, ma čija ona bila, a njen sadašnji vlasnik (založni dužnik) dužan je to trpeti. Što je određeno za založno pravo primenjivaće se na odgovarajući način i na prenos vlasništva radi osiguranja, kao i na svako drugo osiguravanje namirenja potraživanja stvarima ili pravima dužnika ili trećeg lica, ako zakonom nije drugačije određeno. Založno pravo ne može se odvojiti od zaloga koji opterećuje pa ko na bilo kom pravnom osnovu stekne zalog, stekao ga je opterećenog založnim pravom, ako zakonom nije drugačije određeno. Založno pravo ne može se preneti sa jednoga zaloga na drugi, ako nije drugačije određeno.

2. Založnim se pravom osigurava namirenje iz vrednosti zaloga određene novčane tražbine, ili tražbine kojoj je vrednost izražena u novcu; dovoljno je određeno potraživanje kome su određeni poverilac i dužnik, pravni osnov i visina, ili barem najviši iznos do kojega se osigurava zalogom. Jednako kao i postojeće potraživanje, založnim se pravom može osigurati i da se iz vrednosti zaloga namiri potraživanja koja bi tek nastala nakon nekog vremena ili nakon ispunjenja nekoga uslova. Pored glavnog potraživanja založno pravo ujedno osigurava i namirenje iz vrednosti zaloga sporednih potraživanja, kamata, troškova, za očuvanje stvari i troškova naplate potraživanja. Dok traje založno pravo, namirenje potraživanja osigurava zalog kao celina, uključivši sve njene pripadnosti, ako se zalog podeli, založno pravo nastavlja teretiti ono na što se zalog podelio ili se od njega odvojilo; ako zalog propadne pa umesto njega nastane pravo koje ga nadomešćuje (pravo na naknadu, na osiguranje i dr.), založno pravo traje i dalje na tom pravu. Založno pravo osigurava namirenje iz vrednosti zaloga određenog potraživanja kao celine, pa se opterećenje zaloga ne smanjuje sa smanjenjem potraživanja, ako nije drugačije zakonom određeno. Ako je založno pravo osnovano tako da osigurava namirenje određenog potraživanja iz vrednosti više nekretnina kao jednoga zaloga (zajednička, simultana hipoteka), založni poverilac može slobodno birati odakle će namirivati svoje potraživanje, ako nije drugačije određeno. Dužnik koji je radi osnivanja potraživanja osnovao založno pravo nije dužan ispuniti poveriocu potraživanja ako mu se ne vrati zalog, odnosno dopustiti brisanje založnoga prava upisanoga u zemljišnoj knjizi. Prestankom založnog prava koje osigurava neko potraživanje ne prestaje samo po sebi i to potraživanje .

3. Potraživanje osigurano založnim pravom ima pri namirivanju iz vrednosti zaloga prednost pred svim potraživanjima koje nisu osigurane založnim pravima u tom zalogu, ako nije što drugo zakonom određeno. Ako je zalog opterećen sa više založnih prava, prednosti pri namirivanju ima ono potraživanje koje je ispred ostalih u prvenstvenom redu. Mesto u prvenstvenom redu određuje se prema trenutku nastanka založnog prava, ako zakonom nije drugačije određeno. Prvenstveni red hipoteka i pretpostavke pod kojima je moguće valjano ustupiti mesto u prvenstvenom redu određuju se pravilima zemljišnoknjižnog prava.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Zalog (engl. pledge, security, nem. Pfand);

1. oblik osiguranja potraživanja poverioca. Ugovorom o zalogu obavezuje se dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) predati u pravilu neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo vlasništva, kako bi se pre ostalih poverioca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ne bude li mu potraživanje isplaćeno do dospelosti. Ujedno se (poverilac) zalogoprimac obavezuje da će primljenu stvar čuvati i nakon prestanka potraživanja neoštećenu vratiti zalogodavcu. U trgovačkom pravu se u zalog osim stvari daju razne vrste vrednosnih papira.

2. Založnim pravom može biti opterećena pojedinačno određena pokretna ili nepokretna stvar sposobna za unovčenje, kao i idealni deo takve stvari. Jednako kao stvar, založnim pravom može biti opterećeno pojedinačno određeno imovinsko pravo koje je prikladno poverilac iz njega namiri svoje potraživanje ako zakonom nije drukačije određeno. Jednako kao stvar, založnim pravom može biti opterećeno i nekoliko nekretnina kao da su sve zajedno jedna stvar (zajednička, simultana hipoteka). Sa zalogom su ujedno opterećene i sve njegove pripadnosti, ako nije drugačije određeno. Pravo na plodove koje stvar daje posredovanjem nekog pravnog odnosa (najamnine, zakupnine i sl.) može biti samostalnim zalogom. Ako dužnik jednom poveriocu založi stvar, a kasnije drugom založi njene plodove, kasnije založno pravo deluje samo na one plodove koji su u trenutku kad se zalažu već odvojeni, odnosno ubrani. Zalog se opterećuje založnim pravom u korist sadašnjeg poverioca određenog potraživanja čije se namirenje time osigurava.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Zastarelo potraživanje (engl. prescription, statute of limitations, limitation, nem. Verjährung);

1. u trgovačkom i građanskom pravu protok vremena nakon kojeg dužnik ima pravo uskratiti ispunjenje obaveze. Zastarelo potraživanje je gubitak zahteva na zaštitu prava poverioca zbog njegovog pasivnog držanja kroz zakonom određeno vreme. Nastupanjem zastarelog potraživanja ne nestaje samo pravo, jer ako neko duguje određeni iznos,ostaje dužnik i nakon zastarevanja njegovog duga, pa ako ispuni zastareli dug, ispunio je svoju obavezu i nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, iako nije ni znao da je obaveza zastarela;

2. posledica zastarelog potraživanja sastoji se u tome što i nakon protoka propisanog vremena poverilac može tužiti dužnika na ispunjenje obaveze, ali dužnik može staviti prigovor zastarelog potraživanja, pa poverilac ne može ostvariti svoje pravo preko suda. Utuživa obaveza se uz prigovore dužnika pretvorila u neutuživu obavezu (naturalna obligacija), pa je ispravno govoriti o zastari tužbenog zahteva, a ne o gubitku prava jer bi se onda radilo o prekluziji;

3. zastarelo potraživanje se može obustaviti i prekinuti:

a) zastoj (obustava) zastarelog potraživanja je nastup takvih okolnosti zbog kojih zastarelo potraživanje ne može početi da teče, ili već započeto zastarelo potraživanje prestane da teče tako dugo dok te okolnosti ne otpadnu, a nakon toga se zastarelo potraživanje nastavlja, a proteklo vreme se uračunava. Razlozi koji utiču na zastoj zastarelog potraživanja mogu biti subjektivne prirode (koji se sastoje u specifičnim personalnim odnosima između poverioca i dužnika, npr. obustavlja se potraživanje prema osobi koja je na vojnoj dužnosti za vreme mobilizacije, neposredne ratne opasnosti ili rata), te objektivne prirode koji čine stvarnu nemogućnost (sprečenost) poverioca da ostvari potraživanje, kao što su viša sila, odgađanje plaćanja dugova utvrđeno zakonom, velike epidemije, obustava rada suda i sl.;

b) prekid zastarelog potraživanja je nastup takvih okolnosti zbog kojih zastarelo potraživanje prestaje teći, s tim da se proteklo vreme ne uračunava, nego zastarelo potraživanje nakon prekida počinje teći iznova. Dužnik prekida zastarelo potraživanje direktnom izjavom o priznavanju duga, kao i indirektno plaćanjem otplate, kamata, davanjem osiguranja i sl. Poverilac prekida zastarelo potraživanje podizanjem tužbe, ali i svakom drugom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim merodavnim organom u cilju utvrđivanja, osiguranja ili ostvarivanja potraživanja;

4. u našem pravu rokovi zastarelog potraživanja utvrđeni su zakonom i ne mogu se voljom stranaka produžavati ili skraćivati. Opšti rok zastarelog potraživanja je, ako nije drugačije utvrđeno, pet godina, dok je za međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga zastarni rok tri godine od dospeća.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.