NAV cena (engl. net asset value) je cena kojom se izražava vrednost svih hartija od vrednosti i ostale imovine u fondovima zajedničkog investiranja (unit i investment trust), tj. vrednost samog fonda ili vrednost pojedine investicione jedinicea u takvom fondu (NAV po investicionoj jedinici). Obračunava se najmanje jednom dnevno tako da se tekuća tržišna vrednost svih hartija od vrednosti i ostale imovine u fondu podeli sa brojem investicionih jedinica.
Način izračunavanja je jednostavan jer su cene hartija od vrednosti, njihov broj kao i broj investicionih jedinica u fondu u svakom trenutku poznati. Predstavlja neto vrednost imovine fonda ili investicionih jedinica.
Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.
Nelikvidnost (engl. insolvency, illiquidity, nem. Zahlungsunfähigkeit, Insolvenz):
1. zastoj u kruženju imovine u procesu reprodukcije preduzeća (nelikvidnost poslovanja). Drugim rečima nelikvidnost poslovanja je nesposobnost neometanog toka bitnih faktora poslovnog procesa i njihovažog pretvaranja iz novčanih u materijalne oblike i iz materijalnih u novčane;
2. nemogućnost transformacije nenovčanih oblika imovine u novčani oblik (nelikvidnost imovine);
3. ponekad se koristi za označavanje insolventnosti preduzeća.
Definicija je preuzeta iz Leksikona menadžmenta u izdanju Masmedia.
Neopozivi akreditiv (engl. irrevocable letter of credit, nem. unwiederrufliches Akkreditiv) je akreditiv pri kojem se ni sama obaveza akreditivne banke prema korisniku, ni jedan od njenih elemenata, ne može opozvati (prestati) ni izmeniti bez saglasnosti korisnika akreditiva.
Neopozivi akreditiv stvara čvrstu i utuživu obavezu akreditivne banke prema korisniku akreditiva. Prema najnovijoj reviziji UCP za dokumentarne akreditive, akreditivi su neopozivi ako u njima nije naznačeno drukačije, dok je prema prethodnim revizijama tih pravila vredilo obrnuto pravilo – opozivost ako nije drukačije naznačeno.
Budući da je jedan od osnovnih motiva ugovaranja plaćanja akreditivima sigurnost prodavca da će mu cena biti plaćena, te budući da je takva sigurnost znatno manja onda kada je otvoren opozivi akreditiv, u večini slučajeva bi će ugovoren i otvoren neopozivi akreditiv.
Definicija je preuzeta iz Rječnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.
Nesolventnost (engl. insolvency, nem. Insolvenz, Zahlungsunfähigkeit):
1. nemogućnost plaćanja dospelih obaveza u rokovima njihovih dospeća. U slučaju određenih zastoja u plaćanju dospelih obaveza, govorimo o privremenoj nesolventnosti, dok trajnu nesolventnost označava potpuna obustava plaćanja u slučaju predstojećeg stečaja poduzeća;
2. ponekad se pod nesolventnošću podrazumeva i situacija u kojoj je imovina preduzeća manja od njegovih dugova.
Nesolventnost je osnovni finansijski razlog stečaja preduzeća. Povezana je sa nelikvidnošću (između nelikvidnosti i nesolventnosti postoji čvrsta povezanost i međusobna zavisnost). Međutim, u kratkom roku pojava nelikvidnosti ne mora dovesti do pojave nesolventnosti, isto kao što svaka nesolventnost ne mora biti posledica nelikvidnosti.
Definicija je preuzeta iz Leksikona menadžmenta u izdanju Masmedia.
Neto dobit i netto gubitak (engl. net income or loss, nem. Nettogewinn oder Verlust) je dobit ili gubitak avio kompanije koji nastaje kao rezultat obavljanja usluga vazdušnog prometa i drugih aktivnosti nakon što od ukupnih prihoda oduzmemo ukupne troškove, poreze, kamate, kursne razlike i ostale finansijske rashode.
Definicija je preuzeta iz Rečnika turizma u izdanju Masmedia.
(engl. money, nem. Geld);
1. u pravu posebna vrsta zamenjivih stvari čija obeležja su zakonom propisana, koje izdaje banka na to ovlašćena zakonom i čija predaja je osnovni oblik valjanog ispunjenja novčanih obaveza, tj. obaveza plaćanja na području određene države. Od pojma novca treba razlikovati pojam valute, tj. novčane jedinice, i pojam deviza, tj. novca i novčanih potraživanja koji glase na stranu valutu;
2. u ekonomiji svako opšteprihvaćeno sredstvo (medium) koje može poslužiti kao sredstvo razmene, plaćanja i izmirenja duga. Novac u opticaju u nekom nacionalnoj privredi čine gotovina u opticaju i depozitni novac. Gotovinu u opticaju sačinjavaju od države ili centralne banke izdati metalni (kovanice) i notalni (papirni) novac.
Depoziti novac jesu slobodna i stalno raspoloživa sredstva na transakcijskim i sličnim računima kod banaka, plativa po viđenju, koja se bez prepreka i gubitaka mogu koristiti kao sredstva plaćanja. Gotov novac manji je deo novca i ređe učestvuje u definitivnom podmirenju potraživanja nego je to slučaj sa depozitnim novcem (uobičajeni je odnos 3:1 u korist depozitnog novca). Novac služi kao sredstvo razmene, rezerva vrednosti (blaga, štednje), merilo vrednosti (jedinica obračuna) i mera svih odloženih plaćanja. Poželjne su osobine novca: fizička prenosivost, trajnost, deljivost, standardiziranost i prepoznatljivost.
Današnji novac nema unutrašnje vrednosti: nominalna (monetarna) vrednost mu je daleko veća od unutrašnje (nemonetarne) vrednosti. Svako ga prima zato što počiva na tzv. fiducijarnom monetarnom standardu – na poverenju svakoga ko ga prima na ime izmirenja potraživanja da ga i dalje može koristiti kao sredstvo razmene pri kupovini robe i usluga ili na ime podmirenja duga.
Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.
Novčani fond je vrsta investicionog fonda koji sredstva ulaže u instrumente novčanog tržišta koji nose minimalan rizik (depoziti, trezorski zapisi, blagajnički zapisi...).
Novčano tržište podrazumeva tržište novca i tržište kratkoročnih dužničkih instrumenata.Osnovni zadatak ovog tržišta je trajno i svakodnevno snabdevanje banaka novcem kao prometnim i platnim sredstvom kako bi one postigle likvidnost kojom se omogućuju tekuća plaćanja njihovih komitenata. Novčano tržište predstavlja deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se trguje instrumentima koji nose kamatni prinos i sa rokom dospeća do jedne godine. Poslovanje na novčanom tržištu omogućava ostvarivanje kamatnih prinosa na viškove novčanih sredstava kojima raspolažu finansijske institucije i privredni subjekti.
3,67
-7,54
