DAX (nem. Deutscher Aktienindex) je nemački indeks cena akcija, koji sadrži ponderisanu vrednost 30 vodećih akcija kojima se trguje na Frankfurtskoj burzi.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Default (nem. Nichterfüllung, Versäumnis, Unterlassung) predstavlja neispunjavanje obaveza, prestanak plaćanja; situacija kada preduzeća izbegavaju otvaranje formalnog stečaja ili moratorijuma pa zamagljuju činjenicu o nemogućnosti plaćanja niz godina kako bi odugovlačila naplatu potraživanja.

To je privredni rizik izvoznika, a u međunarodnoj razmeni zahtevi za naplatu usmeruju se na državne institucije sa zahtevom da se osiguranjem izvoznih kredita prizna tzv. zaštićeno zavlačenje plaćanja (protected default).

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Deflacija (engl. deflation) je pad opšteg nivoa cena u zemlji, često povezan s opadanjem obima proizvodnje robe i usluga, kao i zaposlenosti.

Definicija je preuzeta iz Rečnika turizma u izdanju Masmedia.

Dekapitalizacija (engl. capital reduction, nem. Kapitalherabsetzung) je smanjenje vlastitog kapitala preduzeća. Može se vršiti unapred predviđenim (postepenim) povlačenjem povlašćenog kapitala preduzeća ili otkupom vlastitog kapitala.

Dekapitalizacija se može izvoditi kao proces refinansiranja tako da se skuplji vlastiti kapital zamjenjuje jeftinijim zaduženjima ili dekapitalizacija može ujedno predstavljati i proces definansiranja.

Dekapitalizacija je, najčešće, podložna zakonskoj regulativi kao i regulativi tržišta kapitala. Dekapitalizacija može biti uslovljena i gubicima preduzeća koji smanjuju veličinu njegovog vlastitog kapitala.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Dekurzivni obračun kamata je način obračuna kamata u kojem se kamata obračunava krajem termina od početne vrednosti glavnice.

Koristi se i naziv unazadni obračun kamate, a odgovarajuća kamatna stopa se zove dekurzivna kamatna stopa ili efektivna stopa jednostavnog obračuna kamata.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Demonetizacija (engl. demonetization, nem. Entwertung, Außerkurssetzung) je prestanak upotrebe nekog metala kao monetarnog materijala iz kojeg se kuje novac. Novac kovan iz metala koji je demonetiziran prestaje biti zakonsko sredstvo plaćanja i niko ga nije dužan primati u te svrhe; metalu se odriče monetarna funkcija.

Tako je pred kraj 19. veka demonetizirano srebro a srebrni novac prestao biti zakonsko sredstvo plaćanja. Zlato kao univerzalni svetski novac demonetizirano je II. amandmanom Statuta Međunarodnog monetarnog fonda koji je stupio na snagu 1. 4. 1978. g., a njegovu ulogu u sastavu MMF preuzela su specijalna prava vučenja.

U širem značenju demonetizacija se može shvatiti kao pretvaranje novčanog (monetarnog) oblika u nemonetarni finansijski oblik koje se obavlja između nebankarskog i bankarskog sektora.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Deponent (engl. depositor of securities/valuables, bailor, nem. Deponent) je osoba koja predaje na čuvanje neku pokretnost depozitaru ili ostavoprimcu (banci depozitaru). Odnos između deponenta i depozitara reguliše se posebnim ugovorom o ostavi, deponiranju.

Za čuvanje stvari deponent plaća posebnu proviziju, odnosno zakup sefa. Svojim potpisom na ugovoru o ostavi on jamči da stvari koje je u propisanoj formi predao depozitaru nisu zabranjene zakonom ili pravilima depozitara. Stvari se mogu predati i uz nalog banci da njima rukuje.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Depozit (engl. deposit, nem. Ablagerung, Hinterlegung) je pojam koji se dominantno odnosi na novčane depozite i označava novčana sredstva različitih vlasnika koje banka i druge depozitne ustanove prikupljaju na svojim računima i iz njih odobravaju kredite. Novčani depoziti su obaveza banke prema svojim deponentima i vode se u pasivi bilansa banke, a vlasnicima depozita plaća se tzv. pasivna kamata.

Aktivni (kreditni) poslovi banke moraju biti vođeni tako da se zaštite interesi deponenata: pojedinaca, preduzeća, drugih banaka i vladinih tela. Banke primaju i nenovčane depozite, kao depozitne stvari (depo poslovi, ostave). Novčane depozite kod banaka i drugih finansijskih organizacija moguće je podeliti prema više kriterijuma, ali osnovna podela razlikuje a vista (demand deposits) – depozite po viđenju i vremenske ili ročne depozite (time deposits). Depoziti po viđenju isplaćuju se njihovom vlasniku na prvi poziv, a oročeni depoziti imaju utvrđen rok dospeća i do tada po pravilu deponent ne može raspolagati novčanim sredstvima u depozitu.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Depresija (engl. depression, nem. Niedergangsperiode, Depression) je faza u privrednom ciklusu. Osnovna karakteristika depresije je osporavanje i opadanje privredne aktivnosti neke zemlje, što se odražava u pratećim negativnim stopama rasta DBP-a i nacionalnog dohotka. Tipična depresija uzrokuje nezaposlenost i deflaciju (npr. 1929. tzv. velika kriza). Međutim, u današnjim prilikama primećuje se kombinovano delovanje depresije i inflacije, poznato pod nazivom stagflacija.

Sprovedena istraživanja su pokazala da potrošači za vreme trajanja depresije, zbog pada proizvodnje i porasta nezaposlenosti, raspolažu sa manje novčanih sredstava, pa se na vrednost proizvoda, kupuju više nego u normalnim uslovima proizvode umerenih cena. Zbog toga se u takvim vremenima marketinški stručnjaci trebaju izrazito posvetiti funkciji i vrednosti svojih proizvoda.

Definicija je preuzeta iz Rečnika marketinga u izdanju Masmedia.

Depresijacija (engl. depreciation, nem. Geldentwertung, Geldverschlechterung) je obezvređenje novca koje se ogleda u padu kupovne moći novca na domaćem tržištu ili u padu vrednosti neke valute na deviznom tržištu izraženom preko kursa u drugoj valuti.

Definicija je preuzeta iz Rečnika turizma u izdanju Masmedia.

Devalvacija (engl. devaluation, nem. Devalvation, Abwertung) je zvanična promena pariteta neke nacionalne valute utvrđivanjem njene niže vrednosti u odnosu na neku stabilnu valutu ili u odnosu na neko drugo merilo. Devalvacija je čin izravnavanja unutrašnje (niže) vrednosti novca izražene u njegovoj kupovnoj moći na domaćem tržištu i njegove neopravdano više spoljašnje vrednosti izražene u deviznom kursu. Unutrašnja i spoljašnja vrednost novca prethodno se u nekom razdoblju smanjuju bez odluke monetarnih vlasti. Ovo smanjivanje intervalutarne vrednosti novca koje nastaje na tržištu bez odluke monetarnih vlasti naziva se depresijacijom.

Depresijacija je proces koji prethodi činu devalvacije. U uslovima formiranja promenljivih kurseva na tržištu, pojam devalvacije nema više ono značenje koje je imao u uslovima fiksnih kurseva. Promene kurseva su pod uticajem tržišnih faktora česte i imaju svoje dnevne vrednosti. Stoga se tek ponekad znatniji pad deviznog kursa kolokvijalno naziva devalvacijom, a takva promena izazvana odlukom monetarnih vlasti – korekcijom kurseva.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Devize (engl. foreign currency, foreign exchange, nem. Devisen) su sredstvo međunarodnih plaćanja. Potraživanja od druge zemlje koja glase na stranu valutu, stečena po bilo kojoj osnovi i bez obzira na način raspolaganja. Mogu biti u formi prenosivih potraživanja kod stranih banaka i finansijskih organizacija, prenosivih stranih vrednosnih papira koji glase na stranu valutu (menice, čekovi, obveznice i sl.), obračunskih jedinica, specijalnih prava vučenja (SPV), stranog gotovov novca, a odskora i u obliku elektroničkih izveštaja o međunarodnim dugovanjima i potraživanjima.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Diskont (engl. discount, nem. Diskont, ital. disconto, fr. escompte):
1. otkup nekog potraživanja pre njegovog dospeća uz odbitak kamata, provizija i troškova;
2. kamate obračunate od dana kupovine menice do dana njenog dospeća koje se odbijaju od meničnog iznosa pri njenom otkupu pre roka;
3. način prodaje kratkoročnih dužničkih vrednosnih papira (npr. blagajničkih zapisa i komercijalnih zapisa) uz popust, tako da se od nominalne vrednosti po kojoj će o dospeću biti iskupljeni, odbije iznos kamata od dana upisa ili kupovine do dospeća;
4. diskontna stopa: kamatna stopa središnje banke bankama na odobrene kredite ili ponuđena na zadužnice državnog trezora;
5. duboki diskont (deep discount) – nužna pojava kod prodaje dugoročnih vrednosnih papira uz diskont jer se u dugom roku pojavljuje velika razlika između nominalne vrednosti isplative o dospeću i vrednosti pri kupovini hartije od vrednosti.

Definicija je preuzeta iz Rečnika trgovačkog prava u izdanju Masmedia.

Disparitet (engl. disparity, nem. Disparität, Ungleichheit) je razlika između zvaničnog i tržišnog kursa valute.

Izražava se kao odstupanje od pariteta valuta i deviznih kurseva, tj. njihovih zvanično utvrđenih odnosa i cena.

Definicija je preuzeta iz Rečnika turizma u izdanju Masmedia.

Disperzija (raspršenost) (engl. dispersion, nem. Dispersion) je jedan od važnijih statističkih pojmova kojima se brojčano izražava stepen varijabilnosti podataka. Veću disperziju ili raspršenost imaju serije čiji članovi pokazuju veći varijabilitet.

U praksi se koristi veći broj mera disperzije: raspon varijacije, interkvartil, koeficijent kvartilne devijacije, varijansa, standardna devijacija i koeficijent varijacije. Mere disperzije imaju široko područje primene u analizi turističkog tržišta.

Definicija je preuzeta iz Rečnika turizma u izdanju Masmedia.

Disperzija rizika (engl. risk spread, spread of risk, nem. Risikodispersion, das Rückversicherungsrisiko "atomisieren");

1. prenošenje rizika iznad sopstvene granice rizika na reosiguravača, a u reosiguranju retrocesijom na druge reosiguravače. Različita je po vrstama osiguranja, a i unutar iste vrste osiguranja zavisi od heterogenosti portfolija pa i veličine pojedine police, te očekivanoj učestalosti šteta. U tu svrhu police se svrstavaju u homogene grupe prema poznatim faktorima rizika. Pri razvrstavanju u faktore rizika koriste se različite metode zasnovane na iskustvu i statističkim modelima, ali prisutna je i procena – intuicija za narednu osiguravajuću godinu;

2. ulaganje kapitala ili odobravanje kredita većem broju različitih korisnika s ciljem da se umanji rizik gubitka za ulagača, odnosno kreditora u slučaju da se pojedini korisnik nađe u poslovnim teškoćama. Disperzija može biti geografska, valutna, granska i po korisnicima.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Diverzifikacija (engl. diversification, nem. Verschiedenartigkeit, Diversifikation) je u širem smislu svako proširenje u različitim pravcima. U investicijama označava investiranje sredstava u vrednosne papire brojnih različitih kompanija i drugih pravnih osoba.

Diverzifikacijom ulaganja smanjuje se rizik ukupnog portfolija vrednosnih papira jer svako ulaganje ima svoju frekvenciju verovatnoće ostvarivanja pojedinih rezultata. Time se i stabilizuje prinos na ukupna ulaganja.

Definicija je preuzeta iz Rečnika osiguranja u izdanju Masmedia.

Diverzifikacija portfolija (diversification) je distribucija uloženog kapitala u više vrednosnih papira. Što je kapital uložen u više vrednosnih papira, rizik se smanjuje.

Osnovno pravilo diversifikacije je sigurnost, tako da najveći deo imovine ulažemo u sigurna sredstva. To se jednostavno može opisati finansijskom piramidom, pri čemu se pri samom dnu te piramide nalaze sigurnija sredstva, a kako se penjemo po piramidi, tako i rizik imovine koju ulažemo postaje sve veći.

Dividenda je dobit deoničkog društva isplaćen deoničarima. Generalno, bilo koji iznos poslovnog rezultata ili kapitalnog dobitka od emisije deonica iznad nominalne vrednosti koji se deli ili distribuira među vlasnicima deonica.

Dobit (engl. profit, njem. Gewinn) je finansijski rezultat odnosno razlika između većih prihoda i manjih rashoda. Međutim, u pojedinim kontekstima ovim pojmom se označavaju svi prihodi ili negde samo prihodi od vanrednih operacija preduzeća. Ako se govori o prvom slučaju, tj. dobit je rezultat poslovanja gde su prihodi veći od rashoda, tada je opet ovaj pojam vrlo širokog značenja te ga treba precizirati.

Kad se govori o dobiti kao razlici prihoda i rashoda, onda treba precizirati tri veličine:
1. marginalnu kontribuciju (contribution margin ili gross margin);
2. dobit pre oporezivanja (income before taxes) i
3. neto dobit (net income).

Marginalna kontribucija je razlika između prihoda od prodaje i troškova prodate robe (rashoda od prodaje). Dobit pre oporezivanja je razlika između ukupnog prihoda (poslovnih prihoda, prihoda od finansiranja i vanrednih prihoda) i ukupnih rashoda (poslovnih, rashoda od finansiranja i vanrednih). Neto-dobit je razlika između dobiti pre oporezivanja i poreza na dobit.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Dobit (zarada) po akciji (engl. earnings per share, EPS, nem. Aktienrendite, Gewinn per Aktie) je pokazatelj koji se dobije deljenjem neto dobitka preduzeća sa brojem običnih (glavnih) akcija. Ovo je jedan od osnovnih pokazatelja uspeha deoničkog preduzeća koji se koristi pri proceni vrednosti običnih akcija.

Preduzeća koja su ponudila svoje vrednosne papire na organizovanim tržištima kapitala moraju ga javno objavljivati. Pokazatelj se može računati kao istorijski, primarni i potpuno razređeni dobitak po akciji, što zavisi od strukture kapitala. U slučaju da je reč o jedinstvenoj strukturi kapitala, računa se istorijski pokazatelj, dok se drugi i treći računaju kod složene strukture kapitala (npr. osim običnih akcija preduzeće je emitovalo konvertibilne akcije i konvertibilne obveznice).

Definicija je preuzeta iz Leksikona menadžmenta u izdanju Masmedia

Dohodak, zarađeni (engl. earned income, nem. Erwerbseinkünfte, Arbeitseinkommen, fr. revenu provenant d'un travail) je dohodak od rada (umnog i fizičkog) u raznim oblicima (nadnice, plate, profiti, naknade itd.) za razliku od dohotka od imovine (dividende, kamate, rente itd.).

Država pravi zakonsku razliku kako bi objasnila ili opravdala različite porezne stope – više na nezarađeni, a niže na zarađeni dohodak.
Definicija je preuzeta iz Leksikona menadžmenta u izdanju Masmedia.

Dow Jonesov index (engl. Dow Jones index, nem. Dow-Jones-Index) je prosečna dnevna cena grupe preduzeća u uzorku koja se kotiraju na NYSE (New York Stock Exchange – Njujorška berza vrednosnih papira). Promene u vrednosti indeksa izražene su u procentu (indeksni poeni). Smatra se kvalitetnim pokazateljem kretanja privrednih aktivnosti.

Postoji više vrsta Dow Jonesova indeksa: za industrijsku delatnost (prati efekte akcija 30 najznačajnijih preduzeća), za transportne usluge (prati efekte 20 preduzeća), indeks 500 (prati efekte akcija 500 izabranih značajnih preduzeća), a postoji i indeks za efekte akcija svih preduzeća koja se kotiraju na NYSE. Datira, u sadašnjem obliku, od 1928. godine.

Definicija je preuzeta iz Rečnika marketinga u izdanju Masmedia.

Državna obveznica (engl. treasury bond, treasury bill, nem. Schatzwechsel, Schatzobligation) je dužnički vrednosni papir kojim se država kao izdavalac obavezuje da će u određenom roku vratiti pozajmljena sredstva uz određenu (fiksnu) kamatu.

Kamata se pri tome može isplaćivati odjednom, zajedno s glavnicom u trenutku dospeća obveznice, ili periodično, u ratama. Otplata u ratama po pravilu se vrši u jednakim iznosima za svako razdoblje (obveznice s fiksnim prihodom), iako može biti i u različitim iznosima (obveznice s varijabilnim prihodom). Navedene državne obveznice mogu biti dugoročne, srednjoročne ili kratkoročne te s indeksnom klauzulom ili bez nje. Iako su državne obveznice prvenstveno kreditni instrument, one mogu služiti i kao platežno sredstvo prema državi (npr. za plaćanje poreza ili drugih dadžbina).

Državna obveznica je jedan od najsigurnijih vrednosnih papira, jer za njenu isplatu garantuje država pa nije redak slučaj prodaje i preprodaje državnih obveznica od jednog nefinansijskog subjekta drugom ili banke drugim finansijskim institucijama i nebankarskim subjektima. Stoga se i mogu koristiti kao instrument politike otvorenog tržišta, kojom centralna banka reguliše ponudu novca u željenoj količini.

Definicija je preuzeta iz Rečnika osiguranja u izdanju Masmedia.

Državni fond (engl. national fund, nem. Staatsfonds) je fond formiran na osnovu odluke državnih organa, najčešće parlamenta, radi prikupljanja sredstava za određenu svrhu. Fondovi se najčešće formiraju pri ministarstvima, te raspolažu prikupljenim sredstvima u skladu s odlukama vlade i ministarstava. Državni fondovi prikupljaju sredstva na način definisan zakonom o svom osnivanju, te imaju vrlo uska ovlašćenja za samostalno prikupljanje i raspolaganje sredstvima.

Osnovni oblici prikupljanja sredstava su: udeo u prihodima državnog proračuna, neposredna davanja (doprinosi) za finansiranje određene delatnosti, krediti poslovnih banaka, krediti drugih osoba, prodaja obveznica, krediti centralne banke i kamate na vlastita sredstva. Za kreditne obaveze koje preuzme pojedini fond u pravilu jamči država, koja ujedno odlučuje o obimu zaduživanja fonda.


Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Državni vrednosni papiri (engl. treasury bills and bonds, nem. Schatzwechsel und –anleihen) su vrednosni papiri koje izdaje država kako bi došla do sredstava potrebnih za finansiranje javnih potreba ili za pokriće obračunskog deficita.

Na finansijskom tržištu je instrument ulaganja najmanjeg rizika jer za njih jamči država, a često se nude i poreske olakšice. Postoje dve vrste državnih papira: tržišnih, kojima se može trgovati na sekundarnom tržištu, te netržišnih, koji se izdaju neposredno državnim agencijama, a otkupiti ih može jedino država.

Prodaja državnih vrednosnih papira tražnjom na otvorenim finansijskim tržištima utiče na regulisanje kreditnog potencijala i novčane mase u opticaju. Državnim vrednosnim papirima kao instrumentom javnoga duga može upravljati centralna banka (u Velikoj Britaniji) ili ministarstvo finansija (u SAD).

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Društveni bruto proizvod (engl. gross national product, GDP, nem. Bruttosozialprodukt BSP) je mera ukupne vrednosti proizvodnje dobara i usluga nacionalne ekonomije u određenom periodu, najčešće u jednoj godini. Utvrđuje se vrednovanjem proizvoda i usluga po tržišnim cenama, te njihovim agregiranjem. Društveni bruto-proizvod, kao najširi sistem obračuna vrednosti ukupne proizvodnje, sadrži u sebi društveni proizvod i nacionalni dohodak.

Društveni proizvod je ona vrednost ukupne društvene proizvodnje koja je očišćena od intermedijarnih proizvoda i obuhvata samo vrednost onih vrsta roba koje dolaze na tržište kao sredstva za potrošnju (potrošna dobra) i investiciona sredstva (kapitalna dobra). Nacionalni dohodak ili čisti (neto) društveni proizvod je vrednost koju smatramo novostvorenom vrednošću. Novostvorena vrednost je rezultat rada jednog društva (države) u materijalnoj proizvodnji u određenom periodu (obično u jednoj godini).

Društveni bruto proizvod kao najširi način obračuna vrednosti ukupne proizvodnje veći je od društvenog proizvoda jer se u njemu nalaze i intermedijarni proizvodi, pa su ti iznosi višekratno obračunati. Društveni proizvod, koji realnije odražava vrednost ukupne društvene proizvodnje, jer obuhvata stvarnu vrednost materijalnih troškova i vrednost rada, univerzalni je ekonomski pokazatelj ekonomske snage nekog društva u određenom vremenu. Pomoću ovog pokazatelja takođe se prati i rast ekonomske snage. Da bi se dobio uvid u ekonomsku snagu nekog društva utvrđuje se društveni proizvod po stanovniku, tako da se njegova vrednost izražava u USD radi mogućnosti komparacije. Danas se u najrazvijenijim zemljama sveta on kreće oko 10-20 hiljada dolara po stanovniku (SAD, Švicarska, Kanada, itd.). Računa se da je Hrvatska pred agresiju (1988.) bila dostigla društveni proizvod od oko 4.000 dolara po stanovniku, ali je zbog razaranja i zastoja u proizvodnji pala (1992.) na oko 2.000 dolara.

Definicija je preuzeta iz Rečnika marketinga u izdanju Masmedia.

Društveni proizvod (engl. national product, nem. Sozialprodukt) je ukupna veličina raznovrsnih materijalnih dobara i usluga proizvedenih, odnosno pruženih u određenom periodu u okviru privrede promatrane u celini.

Ta se agregirana suma dobara proizvedenih materijalnom aktivnošću ljudi u svim sektorima proizvodnog rada statistički utvrđuje i obračunava za period od godine dana. Jedan je od najvažnijih ekonomskih agregata. Njime se iskazuje stepen rasta proizvodnje i daje ukupna dinamika privrednih kretanja.

Definicija je preuzeta iz Rečnika turizma u izdanju Masmedia.

Društvo s ograničenom odgovornošću (engl. private limited liability company – Inc., nem. Gesellschaft mit beschränkter Haftung; GmbH) je društvo koje ima svojstvo pravnog lica i u kojem svaki član (fizička ili pravna lica) učestvuje svojim osnovnim ulogom u osnovnoj glavnici, s tim da prema trećim osobama odgovara društvo do visine osnovnog uloga, a članovi ne odgovaraju za obaveze društva.

Ovaj tip društva svrstavamo u mešoviti jer se nalazi na sredini između društva lica (personalni tip) i društva kapitala (kapitalni tip). Ono sjedinjuje u sebi neka svojstva i jednog i drugog društvenog tipa. Osnovna karakteristika kapitalnog tipa društva je ograničena odgovornost članova društva. Ova karakteristika je i u osnovi društva sa ograničenom odgovornošću. Kod personalnog tipa društva važan je personalni element, čvršća personalna povezanost članova jer pojedincu nije svejedno ko s njim učestvuje u društvu i kako je povezan. I ovaj momenat postoji kod društva s ograničenom odgovornošću. Stoga je ovo društvo i pogodno za manji broj članova i manji kapital (u odnosu na deoničko društvo) jer samo tamo gde je manji broj članica, koji se redovno i međusobno znaju, mogu imati važnost personalni momenti. Uprkos elementima personalnog karaktera, društvo sa ograničenom odgovornošću je najsrodnije dinamičkom društvu, tj. kapitalnom tipu društva. Ovaj tip trgovačkog društva uveden je najpre u zakonodavstvo Nemačke (Gesetz betreffend die Gesellschaft mit beschrankter Haftung od 20. aprila 1892. godine), a kasnije se proširio i na druge zemlje.

Definicija je preuzeta iz Rečnika marketinga u izdanju Masmedia.

Dubina finansijskog tržišta (engl. depth of financial market) je broj i finansijski potencijal kupaca i prodavaca koji ulaze na tržište s namerom da trguju finansijskim sredstvima i instrumentima, ako njihova cena padne ili poraste u odnosu na sadašnju.

Dubina tržišta je jedan od osnovnih preduslova za dobro funkcionisanje tržišta. Ako nedostaje dubina tržišta, bilo po broju učesnika, ili po njihovom potencijalu, funkcioniranje tržišta biće bitno narušeno, budući da upravo dubinu tržišta osigurava relativnu stabilnost cena.

Naime, svaka znatnija promena cene dovodi učesnike iz dubine na površinu, te se oni svojim delovanjem suprotstavljaju daljoj promeni cene. Nedovoljna dubina tržišta stvara veliku nesigurnost na tržištu, te pogoduje špekulantima i otežava dugoročno planiranje.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Dugoročne hartije od vrednosti (engl. long-term securities, nem. langfristige Wertpapiere) su efekti (vrednosni papiri) koje izdavač prodaje radi prikupljanja dugoročnih finansijskih sredstava ili radi špekulacije. Dugi rok se u raznim zemljama definiše različito, te se smatra da je njegova donja granica u rasponu od jedne do pet godina.

U Hrvatskoj se dugim rokom smatra sve što je duže od godine dana. Dugoročni efekti (hartije od vrednosti) su svi oni koji će u potpunosti biti isplaćeni ili na drugi način realizovani u dugom roku, ili se ne isplaćuju, nego predstavljaju relativni udeo u vlasništvu. To su u prvom redu akcije, obične i prioritentne, zatim obveznice koje dospevaju u dugom roku, te budući ugovori koji trebaju biti realizovani u roku dužem od godine dana.

Dugoročni efekti su, u načelu, rentabilniji za ulaganje od kratkoročnih, ali je uz to povezan i znatan rizik. Naime, udaljeniji vremenski horizont povećava neizvesnost naplate i realne vrednosti naplaćenog iznosa. Stoga, dugoročni su efekti mnogo pogodniji za špekulaciju od kratkoročnih, te se često događa da su istovremeno i bitno likvidniji od kratkoročnih.

Definicija je preuzeta iz Rečnika bankarstva u izdanju Masmedia.

Duopol (engl. duopoly, nem. Dyopol) je tržišna situacija u kojoj deluju samo dva ponuđača (prodavca) određenog dobra ili usluge, dok je broj kupaca velik. Karakteristika je ovog slučaja da svaka aktivnost jednog ponuđača utiče na poziciju onog drugog, i traži od njega protivmeru. To dovodi do sličnog ili istovetnog ponašanja oba ponuđača. Zato se oligopol još naziva delimični ili parcijalni monopol.

Definicija je preuzeta iz Rečnika marketinga u izdanju Masmedia.