Samo se poželeti mogu, na prelazu dve godine, tako dobre dve vesti kakve je čuo - Brazil. Prvo je Centar za ekonomska i poslovna istraživanja iz Londona saopštio da je ova latinoamerička država na osnovu rezultata privrede u 2011. godini od Velike Britanije preuzela mesto šeste po veličini svetske ekonomije. Odmah zatim usledila je druga vest:  Međunarodni monetarni fond prognozira da će Brazil ekonomski preteći Francusku do 2015. godine. Tako je još jednom potvrđeno da zemlja kafe i fudbala ne haje mnogo za globalnu ekonomsku krizu zbog koje se trese veliki deo sveta.
Tek minule godine Brazil nije ostvario spektakularni privredni rast kao 2010, kada je bio 7,5 procenata, ali i tri odsto rasta u 2011. bilo je iznad svetskog proseka. Kuriozitet je ipak da sa tri odsto rasta BDP-a Brazil nije bio lider među državama Latinske Amerike - primat su preoteli Čile sa rastom BDP-a od četiri odsto i Kolumbija i Peru sa pet odsto privrednog rasta. Inače, brazilska privreda stvorila je prošle godine bruto proizvod vredan 2,44 biliona dolara.
Brazilski trgovinski višak u razmeni sa svetom porastao je u 2011. godini  47,8 odsto u poređenju s prethodnom godinom i iznosi skoro 30 milijardi dolara (to je najviši nivo od 2007. godine). Rekorde beleže i izvoz i uvoz. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara. Ova latinoamerička država preuzela je od Velike Britanije mesto šeste po veličini svetske ekonomije, a očekuje se da će do 2015. ekonomski preteći i Francusku.  Zemlja kafe i fudbala čini se ne haje mnogo za globalnu ekonomsku krizu zbog koje se trese veliki deo sveta. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara (rast 26,8 odsto), a uvoz je dostigao 225 milijardi dolara (rast 25,7 odsto). Ovakav spoljnotrgovinski bilans Brazil je postigao zahvaljujući visokim cenama na svetskom tržištu i snažnoj potražnji za njegovom glavnom robom - sojom i gvozdenom rudom. Najveći izvoz privreda Brazila ostvarila je na tržištu Kine, a zatim SAD i Argentine.
U Brazil se prošle godine slilo najviše dolara u poslednjih pet godina - 65 milijardi i to uglavnom kroz direktna strana ulaganja. Cela država postala je veliko gradilište, Vlada je pokrenula javne radove i pomaže izgradnju stanova za porodice s malim prihodima, a za veliko fudbalsko takmičenje, osim sportskih objekata, pripremaju se saobraćajni i smeštajni objekti.  Angažovana je i građevinska industrija iz susednih država, ali građevinarstvo i dalje vapi za radnom snagom.
Prošle godine otvoreno je 2,3 miliona radnih mesta pa je nezaposlenost pala na istorijski minimum – stopa  nezaposlenosti iznosi šest odsto, što je najniži procenat od 2002. godine. Ali do pre samo desetak godina privreda Brazila bila je poznata po neprekidnoj hiperinflaciji koja je krajem 80-ih i početkom 90-ih godina bila između 2.000 i 3.000 odsto godišnje. Ova latinoamerička država živela je 30 godina sa prosečnom godišnjom inflacijom od 449 odsto.
A onda se 1999. godine sve promenilo, Brazil je odlučio da promeni dugoročnu makroekonomsku i monetarnu politiku. Te 1999. godine Centralna banka Brazila koncentrisala se na inflaciju kao ključnu meru monetarne politike i stabilizacije lokalne valute real. U skladu s promenjenom politikom cilj Centralne banke bio je godišnji rast inflacije od 4,5 odsto, sa ograničenjem na najviše 6,5 odsto. Brazil je dosada bio veoma uspešan u ostajanju u ovom ciljnom rasponu i posle više godina savladavanja inflacije brazilska Centralna banka s pravom je stekla epitet čuvara stabilnosti cena.
U novim okolnostima, međutim, taj višegodišnji cilj postaje - diskutabilan. I Centralna banka je to osetila i u avgustu prošle godine iznenadila je ulagače obaranjem referentne kamatne stope. Takvu odluku nije mogao da predvidi nijedan od analitičara kuće Blumberg, inače poznate po preciznim predviđanjima. Prvi put se dogodilo da je kamatna stopa smanjena i pre nego što je inflacija počela ozbiljno da popušta. Posle avgustovskog "šoka", Centralna banka je još dva puta snizila referentnu kamatnu stopu uz saglasnost svih članova centralne banke. Kamatna stopa trenutno iznosi 11 odsto, ali je i dalje najviša među državama Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija.
"Razlog za trostepeno snižavanje bilo je očekivanje da će usporavanje globalnog rasta, koje su analitičari najavljivali čitave prošle godine, automatski sniziti inflaciju u Brazilu. Računalo se da manja aktivnost stanovništva smanjuje potrošnju, a time i potražnju, što je trebalo da dovede do pada cena. Postojao je strah Vlade Brazila da će visoke kamatne stope, u kombinaciji sa smanjenjem svetske potrošnje, sniziti rast bruto domaćeg proizvoda", objašnjava Damjan Mencej, direktor investicijsko-brokerske kompanije Ilirika.
Pokazalo se, međutim, da takva politika snižavanja referentne kamatne stope može biti mač sa dve oštrice, pa se zato u Brazilu i povela polemika da li su sniženja kamatne stope bila preuranjena ili pravovremena.
"Očekivanja su bila da će se inflacija držati na godišnjem nivou ispod granične vrednosti, ali je pre neki dan šokantno delovala vest da je inflacija prvi put u poslednjih osam godina premašila granicu i završila na 6,55 odsto. Za uzrocima nije trebalo dugo i daleko tragati – rekordno niska nezaposlenost, i dalje solidna potražnja i porast kreditiranja od 18 odsto godišnje stvaraju pritisak na povećanje inflacije", kaže Mencej.
U Brazil se prošle godine slilo najviše dolara u poslednjih pet godina - 65 milijardi i to uglavnom kroz direktna strana ulaganja. Od države koja je nekada bila izvoznik, pre svega, sirovina (gvozdena ruda, soja, šećer, kafa i drvo), Brazil je u poslednjih nekoliko godina postao veliki izvoznik tehnoloških proizvoda kao što su automobili, vojni i civilni avioni (Embraer) i naftni derivati (Petrobrast). Čak  80 odsto ekonomije zasniva se na domaćoj potrošnji, pre svega na potrošnji novoformirane srednje klase koja je narasla na 45 miliona Ijudi. "Dakle, strahovi ekonomista i Centralne banke pokazali su se kao neosnovani  jer loše stanje ili recesija svetske ekonomije nisu imali značajniji uticaj na porast ekonomije Brazila.  Ali, s druge strane, usporavanje globalne potražnje i smanjenje cena gvozdene rude stvaraju pritisak na dalje sniženje inflacije. Čini se da članovi Centralne banke i dalje ipak imaju jedinstveno mišljenje da treba tolerisati višu inflaciju za određeni period, tako da se cilj od 4,5 odsto rasta inflacije u 2012. godini čini nedostižnim. Očekivanja su da će Centralna banka Brazila nastaviti i dalje snižavanje referentne kamatne stope", uveren je Damjan Mencej.
Dopuštanje inflaciji da raste više od plana i novo oporezivanje stranih investicija pokazalo se kao loše rešenje na drugoj strani - uticalo je na kretanje brazilskog berzanskog indeksa BOVESPA. Taj indeks je u 2011. godini pao 18,1 odsto, što je ujedno i najveći zabeleženi pad posle 2008. godine, kada je zabeležen pad od 41 odsto. Inače, prosečni dnevni obrt na brazilskoj Berzi je 6,5 milijardi američkih dolara.
Prvi dani 2012. godine uneli su optimizam na Berzu. On počiva na očekivanjima niže inflacije u 2012. godini u Brazilu i očekivanom rastu na globalnim tržištima.
Ovakvi ekonomski rezultati stvorili su od Brazila obećanu zemlju u koju hrli radna snaga iz mnogih krajeva sveta. Od januara do novembra prošle godine broj stranih državljana koji legalno žive u Brazilu popeo se sa 962,000 na oko dva miliona Ijudi. Vlada Dilme Rusef, međutim, ne spava na lovorikama. lako je statistika impresivna, a ekonomija pretiče evropske, u Brazilu i dalje više od 11 miliona Ijudi živi u favelama (siromašnim naseljima), a premijerki, njenom ministarskom kabinetu i Centralnoj banci jasno je da Brazilu treba bar 20 godina da građanima obezbede evropski životni standard.

AUTOR: Miša Brkić / Novi magazin